Parket i podne obloge

Projektovanje modularnog sistema drvenih zidnih obloga za enterijer konačišta Piramida na Goču povereno studentkinji master studija Odseka za tehnologije drveta

Robotika u sklopu automatizacije drvne industrije i industrije nameštaja u razvijenim zemljama uveliko je stvarnost! A gde smo mi? Naša impresioniranost mogućnostima koje Industrija 4.0 donosi preradi drveta i proizvodnji nameštaja je pretočena u skroman pokušaj da drvoprerađivačima prenesemo utiske iz trodnevne posete nekim firmama u Italiji u kojima je implementirana i savršeno funkcioniše robotika u sklopu automatizacije. Ovo treba videti!

Iako postoje različite vrste i ciljevi parenja drveta (npr. za proces savijanja), fokus ovog teksta je na parenju sirove rezane građe čiji je cilj promena boje.

Činjenica je da se nalazimo u nekoj vrsti revolucije veštačke inteligencije koja transformiše način poslovanja širom sveta. Napredak u mašinskom učenju i neuronskim mrežama omogućio je da se sistemi veštačke inteligencije izjednače sa mogućnostima ljudi, pa čak i da ih prevaziđu u mnogim domenima.  
Pojedini stručnjaci navode da je, uprkos činjenici da obrađuje nezamislive količine podataka u veoma kratkom vremenu i rešava matematičke i druge probleme, ­„veštačka inteligencija zapravo veoma glupa”... Ostaje nada da veštačka inteligencija neće postati superiornija od svojih tvoraca, da neće dobiti svest i da se neće pobuniti protiv ljudskih bića, jer na kraju, to su ipak modeli koji rade samo kad im se daju instrukcije…

Norm Arhitekti su kreirali letnju kuću obloženu kedrom koja podseća na tradicionalne štale. Dizajnirana je tako da se potpuno stopi sa obalom. Zahvaljujući krovu od seduma, kuća će menjati boje kako prolaze godišnja doba, stapajući se sa svojim okruženjem. Kao i eksterijer, i enterijer ima snažan fokus na drvo. Drvene obloge su prisutne svuda, a podovi su prekriveni daskama.

Časopis DRVOtehnika već godinama ukazuje na jedan neobičan oblik korupcije, na otvorene, skoro javne malverzacije i kriminal u javnim preduzećima šumarstva vezanim za raspodelu sirovine iz državnih šuma... Korupcija postoji u svim delovima društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca... Korupcija, prevara i laž postaju cenjeni, skoro uvaženi i dominantni oblici ponašanja... 

Jela-komerc iz Rožaja - Lider u proizvodnji eko kuća od drveta - poznatijih pod imenom MONTENEGRO BRVNARE. To su objekti različite namene, pogodni za privatnu, turističko-ugostiteljsku i javnu upotrebu. Svi objekti se rade isključivo po želji kupca koji može pratiti celokupan proces, od pripremnih radova u fabrici do montiranja objekta na željenoj lokaciji.

Koji su načini i mere zaštite životne sredine svima je manje-više poznato, ali koliko se zapravo mi ovde, u Srbiji, time bavimo i kolika je svest o održivosti u drvnoj industriji pokušaćemo da odgovorimo kroz serijal tekstova o upravljanju otpadom u drvnoj industriji.

Neizvesnost je nikad veća. Rizik od propadanja domaćih preduzeća takođe nikad veći. A preduzeća i grana u celosti su i dalje prepušteni sami sebi bez sistemske podrške od strane države. Partnerstvo sa državom i strukom u rešavanju problema čini se nikad nije bilo potrebnije. Zbog toga mnogi proizvođači apeluju na državu i struku da se uključe u ove procese kako bi se sačuvala domaća preduzeća, a time i ova industrijska grana. Vremena je malo, a problema mnogo. U takvim okolnostima znanje, mudrost, vizionarstvo i prevazilaženje ličnih sujeta nikad potrebnije.

Alumni klub Šumarskog fakulteta – udruženje diplomiranih inženjera šumarstva, tehnologija drveta, pejzažne arhitekture i ekološkog inžinjeringa u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa

Za drvnu industriju i proizvođače nameštaja kao i za firme koje proizvode mašine, alate, opremu i repromaterijal za drvnu industriju dolaze važni sajamski dani. Sajam nameštaja kao i Sajam mašina, alata i opreme za drvnu industriju, imaju nove termine i počinju 6. oktobra, znatno ranije nego prethodnih godina. 

Trend gradnje drvetom je u snažnom i neprekidnom porastu već godinama. Pri tom se ne misli na korišćenje drveta za uobičajene namene (pre svega krovna konstrukcija i podovi), već na kuće i zgrade kompletno izrađene od drveta. Sve veće korišćenje drveta u gradnji povećava potrebu za upoređivanjem drveta sa ostalim građevinskim materijalima i to sa svih aspekata. Aspekt vatrootpornosti i uopšte odnosa građevinskih materijala i vatre tu zauzima značajno mesto.

Da bi se broj požara i materijalnih šteta sveo na najmanju moguću meru, najveću ulogu ima preventivna zaštita. Zato uz primenu propisanih protivpožarnih mera i pridržavanje određenih upustava veliki značaj u eliminisanju ljudskog faktora kao dominirajućeg uzročnika požara ima obrazovanje i osposobljavanje radnika iz domena zaštite od požara i eksplozija putem seminara, kurseva, savetovanja i drugih vaspitno obrazovanih oblika. U našim obrazovnim institucijama, a ni u praksi, čini se, da se tome ne pridaje odgovarajući značaj...

Drveni podovi su najsvetliji primer permanentnog korišćenja drveta, kao prirodnog, ekološkog i tehničkog materijala, u građevinarstvu. Međutim, nije ugradnja i isporuka parketnih elemenata gotov posao već bavljenje drvenim podovima ima za cilj i izbegavanje svake vrste reklamacija i grešaka koje umanjuju poverenje projektanta (arhitektu ili inžinjera) ili investitora u drvo kao materijal.

„Učimo u Francuskoj“ naziv je najnovijeg projekta Tehničke škole Drvo art u okviru kojeg je grupa od 16 nastavnika i učenika boravila u Školi za umetničke zanate (Lycée des Métiers d’Art) u Sent Kventinu u Francuskoj. 

Naglašeno sistematsko širenje  svesti o ekološkom, privrednom, socijalnom i opštedruštvenom  značaju Šumarskog fakulteta

Sa sve intenzivnijim razvojem ljudske civilizacije potrebe za stručnjacima koji su završili Šumarski fakultet, za njihovim kompetencijama, teorijskim a naročito
praktičnim znanjima, sve su veće. Posebno je to važno danas, u eri naglog pogoršavanja uslova životne sredine, kada znanja koja sa sobom nose studenti našeg fakulteta mogu u velikoj meri doprineti ublažavanju energetske krize, prevenciji prirodnih katastrofa i ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena na šumske ekosisteme i gradsko zelenilo. 

Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“ kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama... A Srbija je u samom vrhu liste država kojima preti opasnost od masovnog „odliva mozgova”, pokazalo je istraživanje koje je sproveo istraživački centar Galup. 

SMAJ PRODUKT, Niš - njihovi prozori krase istorijske zamkove u Francuskoj, vile na obali Ženevskog jezera, kao i zgrade na ekskluzivnim lokacijama širom Starog kontinenta. Njihov nameštaj je deo enterijera vila na Dedinju, dok montažne kuće dobijaju nagrade za kvalitet u Švajcarskoj... Ono što proizvode SMAJ PRODUKTA čini zaista jedinstvenim jeste činjenica da ova kompanija, pored modernih prozora za novogradnju, izrađuje i replike prozora za istorijske građevine.

Korupcija, prevara i laž postaju cenjeni, skoro uvaženi i dominantni oblici ponašanja. Samo tako se mogu objasniti činjenice da su se kod nas na tuđoj muci bogatili kriminalizovani pojedinci, da su često bili u sprezi sa vlašću i da su u politici i vlasti godinama opstajali poslušni klimoglavci. Korupcija je sistemska bolest većeg dela sveta, a u našoj zemlji postaje endemska bolest i funkcioniše na svim nivoima, a što je nivo veći, veća je i količina koruptivnog novca, tvrde stručnjaci. Za korupciju i privredni kriminal se u ovoj zemlji u protekle tri decenije odgovaralo znatno manje nego što je to praksa zahtevala, a to su jasni indikatori kako funkcionišu tužilaštvo i pravosuđe.

Osnovna delatnost preduzeća Artinjan Parket je proizvodnja raznih modela hrastovih višeslojnih nauljenih i lakiranih parketa velikih dimenzija 
Artinjan Parket je domaća proizvodnja projektovana za sledeće generacije koje će nastaviti višedecenijsku tradiciju ove firme – kaže Čedo Artinović.

BOREAL godinama bezuspešno pokušava da sa JP Vojvodinašume sklopi ugovor o snabdevanju sirovinom. Ove godine smo tražili 1000 kubika trupaca hrasta i brutalno smo odbijeni... Mi smo preduzeće koje se bavi izradom visoko kvalitetnog nameštaja od punog drveta, koji kompletno izvozimo. Zapošljavamo 59 ljudi, većinom iz sremskih sela, socijalno smo odgovorna firma, a za protekle dve godine državi Srbiji smo platili 640.000 evra za poreze i doprinose, bez pdv-a... Ali za nas nema trupaca, za trgovce i nakupce ima... A država ima proklamovan cilj: povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću i gde se jasno govori o destimulaciji izvoza sirovine i stimulaciji izvoza finalnih proizvoda – kaže Petar Borović.

Sposobnost primanja i otpuštanja vlage kao osobina drveta ima za posledicu nastanak deformacija kako kod pojedinačnih elemenata, tako i na celoj podnoj površini. Ovu činjenicu u praksi  često prati nedovoljna saradnja između podopolagača, kupca i proizvođača (ili isporučioca parketa). U njihovom poslovnom odnosu mnogo puta nedostaju „koraci” koji bi umanjili štetu i doveli do njihove razumnije komunikacije. Nedostatak zapisnika o primopredaji, kontroli vlage u cementnoj košuljici, kontroli temperature i vlažnosti vazduha kao i zapisa o vrednostima vlage parketnih elemenata pre ugradnje su samo početak nerazumevanja...

Više od 80% podova od drveta u Evropi je izrađeno od hrastovine čija dugotrajnost, odlična mehanička svojstva i karakterističan izgled proizvoda su neki od razloga za ogromnu potražnju, posledično i kontinuirani rast cena hrastovih trupaca i rezane građe. Rast cena sirovine, ali i potreba za njenim boljim korišćenjem, doveli su do velike popularnosti tzv. višeslojnih podova od drveta. 

Saradnja šumarstva i drvne industrije predstavlja ključni odnos na šumi bazirane ekonomije, a u toj saradnji uvek ima prostora za poboljšanja. Kada se uzmu u obzir činjenice o netransparentnoj raspodeli trupaca, korupciji i mitu, bez kojih se, kako tvrde drvoprerađivači, do trupaca iz državnih šuma teško može doći, preprodaji, cenama i izvozu vredne sirovine, slobodno se može reći da u ovoj oblasti ima nereda i da ga država toleriše.

INTERVJU – dipl. ing. Gojko Janjatović: "Uvek sam nastojao da svaki posao obavim što je moguće bolje"

"Šumarstvo Srbije, prerada drveta i cela Srbija trpe velike štete zbog slabe otvorenosti šuma. Nijedna aktivnost u šumarstvu počev od pošumljavanja, mera nege i zaštite do proreda i glavnih seča ne može da se pravovremeno i kvalitetno izvrši, a o uvećanim troškovima da i ne govorim."

Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma MMF-a, na­ša ze­mlja mo­že oče­ki­va­ti po­bolj­ša­nje eko­nom­skih pa­ra­me­ta­ra u na­red­nom pe­to­go­di­štu, što će se re­flek­to­va­ti i kroz rast re­al­nih do­ho­da­ka (pla­ta i pen­zi­ja), od­no­sno ži­vot­nog stan­dar­da. Na­rav­no, uvek po­sto­ji ri­zik od ostva­ri­va­nja pro­jek­ci­ja, ali po­sle sna­žnog eko­nom­skog uda­ra
iza­zva­nog pan­de­mi­jom te­ško je oče­ki­va­ti da bi se ne­što slič­no mo­glo po­no­vi­ti a što bi mo­glo bit­ni­je po­re­me­ti­ti pro­gno­ze MMF-a.

Trenutno se u našoj zemlji reciklira svega 5% ukupne količine proizvedenog otpada, a cilj je da se implementacijom cirkularnog modela ekonomije, taj procenat poveća na minimum 50%. Osim čuvanja životne sredine i ekonomskih benefita cirkularna ekonomija bi, prema procenama stručnjaka, obezbedila i prostor za otvaranje novih 30.000 radnih mesta.

Zahvaljujući ekspanziji pametnih telefona i interneta, potpomognutim globalnom pandemijom virusa kovid 19, marketinški stručnjaci su uvideli dobru priliku da novim generacijama stasalim uz digitalne tehnologije pristupe na adekvatan način primenom tehnologije virtuelne realnosti i proširene realnosti, naročito sada kada imamo utisak da smo „uključeni“ i dostupni 24 časa dnevno.

Arhitekta Martin Boleš na svom starom porodičnom imanju sagradio je kuću koja je idealni sublimat njegovih arhitektonskih uverenja. „DomT” je objekat namenjen njegovoj mladoj četvoročlanoj porodici, koja je ranije živela u stanu, a sada je zaželela više prostora i privatnosti. Nalazi se u gradu Stara Lubovna na severu Slovačke, a samo neposredno okruženje predstavlja mešavinu ekliptičnih arhitektonskih stilova poput porodičnih kuća iz 60-ih, socijalnih stanova iz 80-ih i nedavno izgrađenih obrazovnih objekata. 

Pakovanje peleta i briketa je, pre svega, neophodno zbog izrazite higroskopnosti sabijene biomase. Takođe, od pakovanja se zahteva da olakša skladištenje i transport robe. Zadatak ambalaže za pakovanje je stoga da štiti proizvod kako kvalitativno, tako i kvantitativno, informiše potrošača o vrsti robe, masi, načinu i roku upotrebe, kvalitetu, načinu skladištenja i da svojim dizajnom podstiče potencijalne potrošače na kupovinu proizvoda. Ambalaža za pakovanje gotovog proizvoda je odabrani materijal koji služi da bi se proizvod sačuvao od uticaja spoljnih faktora, a kupcu proizvoda da omogući nesmetanu upotrebu proizvoda.

Drvo je kroz istoriju pratilo tradicionalno neimarstvo svake svetske nacije i kulture. Setimo se nekada vrlo popularnog manira na našim prostorima - oblaganja enterijera lamperijom, ili upotrebe drveta u nekim od prelomnih tačaka razvoja svetskog graditeljstva, kao što je recimo prerijski stil u Americi s početka prošlog veka, No, u pojedinim momentima savremenog razvoja arhitekture drvo je bivalo zapostavljeno ili zaboravljeno u paleti materijala – to se posebno desilo u „industrijskom” stilu dizajna i „high-tech” arhitekturi. Upotreba drveta danas čini se da je rasprostranjenija no ikada, jer drvo predstavlja održiv i obnovljiv materijal, kao i materijal koga odlikuje laka obrada i mogućnost virtuoznih kreacija. 

U cilju poboljšanja snabdevanja drvoprerađivačkih kapaciteta potrebnom količinom trupaca  Vlada Republike Srpske je privremenim merama za promet trupaca zabranjivala pravnim licima promet trupaca, osim trupaca crnog bora.
Kao rezultat realizacije zaključaka donesenih na zajedničkoj sednici Vlade Republike Srpske i Vlade Federacije BiH resorna entitetska ministarstva i komorska udruženja šumarstva i prerade drveta, odnosno drvne industrije usaglasili su zajednički predlog da se, u cilju zaštite drvoprerađivačke industrije, na period od dve godine, od Saveta ministara Bosne i Hercegovine zatraži donošenje mere zabrane izvoza šumskih drvnih sortimenata i uvođenje takse na izvoz rezane građe lišćara (hrast i bukva) i cepanog ogrevnog drveta. Savetu ministara Bosne i Hercegovine je dostavljen usaglašeni predlog od strane entitetskih vlada i očekuje se donošenje odluke Saveta ministara.

U prva četiri meseca 2021. godine proizvodnja proizvoda od drveta povećana je za 33,9% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je proizvodnja nameštaja u ovom periodu povećana za 18,3%. Izvoz proizvoda od drveta za prva četiri meseca 2021. godine veći je od izvoza ostvarenog u istom periodu prethodne godine za 25,3%. Izvoz oblovine za prva četiri meseca ove godine je povećan u odnosu na prošlu godinu za 70,7% dok je izvoz rezane građe povećan za 29,7%.

Javna je tajna da se do trupaca u javnim preduzećima šumarstva, uz redovne ugovore i uplatu, dolazi uz obavezno podmićivanje. Šumari se ponašaju monopolistički i smeta im činjenica što drvoprerađivači traže transparentniju raspodelu sirovine. Dobro je poznato da drvoprerađivači, kada god imaju priliku, upravo govore o problemima vezanim za raspodelu sirovine, a sve više se govori i o korupciji u šumarstvu uopšte.

Korišćenje potencijala i genofonda šuma Srbije - Šumsko seme i sadni matrijal bi, zbog izuzetne biološke vrednosti, kao i vrednosti na tržištu, mogli biti strateški proizvod šumarstva Srbije. Organizovano i tehnološki savremeno dorađeno seme je profitabilno, a kapaciteti semenskih objekata u Srbiji su dovoljni za domaće, ali i za strano tržište. Da smo u znatnom zaostatku govori činjenica da nema berze semena, kao i članstva u međunarodnim institucijama i berzama

NAŠ INTERVJU – prof. dr Milan Medarević: Odrastao sam podno Lunjevače i šuma mi je bila prirodno okruženje

Prirodno, šuma je za šumarske stručnjake učionica na otvorenom i što više učite sve je više nepoznanica u odnosu na složenost kompleksa i procesa u njemu definisanog kao biogeocenoza, a time i podstrek za dalje edukovanje i saznanja, jer složenost prirode šume je takva da smo dosad samo po njoj zagrebali..

U ovom, TREĆEM i poslednjem delu nastavka serije tekstova Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji sa razlogom podsećamo na UVOD i CILJ ovog projekta koji smo objavili u PRVOM DELU ove, veoma značajne serije…

Iako delo malog formata, studio za pisanje osmišljen po meri svog vlasnika, nosi snažnu ideju dodira sa prirodom, koja je doslovno shvaćena i iskorišćena kao pokretač i inspiracija. Fasada je spolja prekrivena bršljanom koji, osim što stvara zelenu kamuflažu kuće, čuva objekat od pregrevanja u suptropskoj klimi regiona. Autor projekta je lokalni arhitekta Met Gibson.

Današnji šumari, nažalost, ne stižu da se bave negom spontano obnovljenih šumskih vegetacija, imaju nekih važnijih briga.

Uostalom, šta možemo očekivati od šumara u JP  Srbijašume kada je na njenom čelu, nekoliko godina, čovek koji ne poznaje struku kojom rukovodi. Uz to, on ne preza da inženjerima zabranjuje kontakte i stručnu saradnju sa Šumarskim fakultetom. 

Osim što smatram da je to skandalozno, smatram da je to i ponižavajuće za struku – kaže dipl. inž. Dobrivoje Gavović.  

Prilikom odabira poda poslednjih nekoliko sezona, a nesumnjivo i ove, prednost imaju mat i satenske površine u odnosu na sjajne na kojima se vidi svako zrnce prašine, svako udubljenje i svaka ogrebotina. Divno izgledaju, ali su noćna mora za čišćenje.

Matirane površine mogu biti lakirane, uljene ili voskirane, u zavisnosti od sklonosti vlasnika prostora i njegove namene. Za sjajne površine se uglavnom odlučuju oni sa dubljim džepom koji mogu da plate pomoć u održavanju ili oni koji u kući nemaju malu decu i kućne ljubimce. 

Pored mat završne obrade, dodatnu vrednost parketima daju i ručno hoblovanje, patiniranje ili četkanje, koji takođe ostaju u trendu, ne samo u pogledu održavanja već i estetike. 

Više od tri červrtine svih požara uzrokuje subjektivni faktor, među kojima su nepažnja, površnost ili nepreduzimanje propisanih zaštitnih mera. Istovremeno drvna industrija i proizvodnja nameštaja su visoko rizična kada su u pitanju požari, pa zato preventivne mere imaju najveći značaj za sprečavanje izbijanja požara. Propusti na preventivnim merama često mogu imati katastrofalne posledice. 
Da bi se broj požara i materijalnih šteta sveo na najmanju moguću meru, najveću ulogu ima preventivna zaštita. Zato uz primenu propisanih protivpožarnih mera i pridržavanje određenih upustava veliki značaj u eliminisanju ljudskog faktora kao dominirajućeg uzročnika požara ima obrazovanje i osposobljavanje radnika iz domena zaštite od požara i eksplozija putem seminara, kurseva, savetovanja i drugih vaspitno obrazovanih oblika. U našim obrazovnim institucijama, a ni u praksi, čini se, da se tome ne pridaje odgovarajući značaj.

Drvo je materijal budućnosti!

Zemljotresi u Hrvatskoj ponovo aktuelizuju prednosti gradnje drvetom. Javnost nije dovoljno upoznata s činjenicom da su seizmičke performanse tradicionalnih drvenih kuća u Evropi, a posebno u Japanu vrlo cenjene kod stručnjaka, takođe i po pitanjima zaštite od požara.

Čajdžinica „T Lounge”  u Pragu je detaljno transformisana i sada predstavlja jedinstven dizajnerski čin, umetničko delo u total dizajnu arhitektonskog biroa „Studio pha”. Glavni postupak ove metamorfoze jeste oblaganje prostora drvetom, pri čemu je korišćena topla, nenametljiva i svetla brezovina.

Objekat se odlikuje uskim dimenzijama i malim prostornim potencijalom, ali i jednim velikim preimućstvom – postojanjem kružnog svetlarnika koji obezbeđuje obilje prirodne svetlosti u prostoru.

Prognoze vodećih domaćih i međunarodnih organizacija i institucija pokazuju da se može očekivati rast BDP-a u 2021. godini u opsegu od 3,1% do 5,5% što je značajno, ne samo u ekonomskom već i u psihološkom smislu, jer daje nadu da će 2021. godina biti godina oporavka celokupne ekonomije. Kada je u pitanju drvna i industrija nameštaja Srbije u ovom članku dat je pregled ostvarenih rezultata i stanja u proizvodnji i na tržištu drveta, proizvoda od drveta i nameštaja u 2020. godini.

U skladu sa projektnim zadatkom, a na osnovu saznanja prikupljenih tokom istraživanja, o čijim ciljevima, metodologiji i rezultatima smo pisali ranije, izvršena je sveobuhvatna analiza svih 14 kriterijuma i pristupilo se njihovom konačnom formulisanju za novi sistem raspodele sirovine iz državnih šuma u Republici Srbiji.

Bambus je drvenasta biljka, ali nije drvo već trava koja obuhvata oko 70 rodova podeljenih u 1.500 vrsta širom sveta. U Srbiji se već duži niz godina na tržištu nalaze podovi na bazi ove biljke koji ekonomski konkurišu hrastu, bukvi, jasenu i drugim vrstama. Postavlja se pitanje o kakvoj se biljci radi i kakav je kvalitet podova od bambusovine?

Kada stari drveni predmeti gube svoju funkciju i ne mogu se više restaurirati ili je to nesvrsishodno, a postaju opasnost za okolinu zbog dotrajalosti ili zbog opasnosti od požara, umesto rušenju, što se ranije praktikovalo, pristupa se demontaži pa se svi zdravi i upotrebljivi materijali odvajaju i vraćaju u ponovnu upotrebu. Pored podova, veoma često se drvo koje je već korišćeno upotrebljava za pojedine arhitektonske detalje, za oblaganje u enterijeru, za tavanice sa izloženim gredama, za rustične kamine, a najčešće za nameštaj gde su mogućnosti za poigravanje najveće.

Raspodela drvne sirovine iz državnih šuma veoma je kompleksno pitanje jer obuhvata niz socio-ekonomskih aspekata. Cilj naše države, sadržan i u nekim od postojećih kriterijuma raspodele u javnim preduzećima, je povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. 

Uprava za šume, koja je zadužena za realizaciju ovog cilja, tokom 2019. formirala je Radnu grupu, a u septembru 2019. godine raspisala i Konkurs za realizaciju istraživačko-razvojnog projekta: „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji”. 
Realizaciju ovog projekta je dobio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Njegovi rezultati bi trebali poslužiti Radnoj grupi kao polazna osnova za donošenje obavezujućeg akta kojim će se uvesti novi model snabdevanja drvnom sirovinom iz državnih šuma.

Region - Drvoprerađivački sektor u Hrvatskoj tradicionalno predstavlja važnu industrijsku granu sa godišnjim izvozom vrednim 1,2 milijarde evra, a zajedno sa šumarstvom zapošljava preko 50.000 radnika, uglavnom na ruralnim područjima. Proteklih godina i desetljeća drvni sektor se potvrdio kao privredna perjanica sa nizom izvozno orijentisanih firmi koje su vrlo uspešno globalno plasirale drvne proizvode, pre, ali i nakon velike krize 2008. godine. 

Globalno tržište drveta, drvnih proizvoda i nameštaja - očekivanja za 2021. godinu

Prema najnovijoj kvartalnoj analizi Privredne komore Srbije „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji“ privrednici su umereni optimisti u pogledu poslovnih očekivanja i rasta prometa u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za većinu su domaća tražnja i izvoz ključni za unapređenje poslovanja. Planiraju da povećaju ili zadrže ulaganja na istom nivou, najviše u opremu, a računaju na stabilnu zaposlenost, tako da 94 odsto anketiranih ne očekuje smanjenje broja zaposlenih.

Analiza sektora drvne industrije Srbije za tri kvartala 2020. 

Program ekonomske podrške Vlade Srbije suštinski je doprineo očuvanju privrednog potencijala, ali je za oporavak neophodno vraćanje međunarodnog tržišta i domaće tražnje u normalne tokove.

Stubac za urednika
Privilegije društvenog napretka se postepeno, ali sigurno, pretvaraju u pretnju čovečanstvu.

Kuća Fenel datira iz 2006. godine i nalazi se u Portlandu (Oregon, SAD). Smeštena je na samoj reci Vilamet. Za projektanta, Roberta Harveja Ošatsa, predstavljala je jedinstveni izazov jer je mesto bilo „na“ reci, za razliku od znatno uobičajenijih kuća „pored“ reke. Projekat je, tako, od početka usredsređen na poeziju talasa i kontura reke – otud niz konusnih krivina u igri masa koje kao da se prelivaju jedna preko druge. 

Termički modifikovano drvo je duži niz godina prisutno na tržištu i njegova potrošnja i sve šira upotrebljivost ukazuju na niz pozitivnih osobina koje poseduje. Dejstvom visokih temperatura (preko 160°C) bez korišćenja hemijskih sredstava ovaj postupak značajno poboljšava dimenzionalnu stabilnost i biološku trajnost drveta. Prednosti ove metode, kao ekološkog postupka zaštite, se dopunjuju u promeni boje koja postaje znatno tamnija, čime ovaj proizvod postaje cenjen na tržištu jednako kao i tropske vrste...

Život je kao vožnja biciklom, čim staneš padneš, govorio je Ajnštajn. Ova misao se jednako može odnositi i na život privrednih subjekata, jer oni koji su stali ozbiljno su pali. Zato je one koji odlučuju više brinuo pad proizvodnje nego problemi vezani za zdravlje ljudi. Veliki broj ljudi se pita koliko i kako se naš život menja i da li se promenio nakon epidemije korona virusa koja, ustvari, još nije ni prošla i čije su posledice još neizvesne.

Život se u celini spoznaje tek onda kada se spoznaju njegove tegobe, a za to je uvek potrebno iskustvo za koje neki kažu da je skup naših razočarenja. Sa poljuljanom verom u sadašnjost, teško je verovati u budućnost. A filozofi vele da čovek živi samo sadašnji trenutak, a sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći...

„Proslava dana Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (5. decembra) jedan je od najsvečanijih dana, ne samo za instituciju u kojoj radim 30 godina i gde sam aktuelni dekan, nego i za čitavo šumarstvo Srbije i regiona, ali na ovoj proslavi nije bilo predstavnika Javnog preduzeća SRBIJAŠUME, iako su pozivnice upućene direkciji i svim gazdinstvima u sistemu ovog javnog preduzeća...“

Uređenje enterijera donosi pomalo romantični eklektični izraz koji uvodi pod kao jednu od zvezda enterijera, ali ne bežeći ni od klasike. Ipak, kada je o podovima reč trendovi se ne menjaju u celosti sezonski već traju i po nekoliko godina, srećom po investitore, s obzirom na to da je reč o prilično velikoj i kompleksnoj investiciji u poređenju sa, na primer, zamenom mobilijara. No, da pogledamo pobliže šta nam to donosi 2020. godina.

"Zadatak profesora u visokom obrazovanju je dvojak: da se bavi unapređenjem struke i onog zbog čega je izabran da vodi predmet, i drugi, meni značajniji, rad sa studentima", kaže profesor Kolin i nastavlja: "Iza mene su brojna istraživanja i rezultati, ali za četiri decenije rada, najdraža mi je činjenica što sam bar nečemu naučio preko 2500 studenata."

SAJAMSKO VEČE uz BIESSE i TOP TECH WOODWORKING

Pravovremena i odgovorna komunikacija sa javnošću najveća je tajna uspešnog poslovanja i prečica ka stvaranju i očuvanju dobrog imidža i slike u javnosti.

Univerzitet u Beogradu ima posebnu odgovornost. Bio sam i rektor i odgovorno tvrdim da je Beogradsku univerzitet više od 210 godina jedna vrsta brane nedemokratskoj politici, on je i dalje mali svetionik u svemu tome. Kada nešto uradi Univerzitet u Beogradu to znači mnogo, zato što je Univerzitet u Beogradu osnovao sve univerzitete, ne samo u Srbiji već u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori... Kao što je postojala jugoslovenska škola košarke, tako postoji i jugoslovenska škola obrazovanja i nju je napravio Univerzitet u Beogradu... Nije naš problem samo nauka i struka. One su tu, ali problem je kultura...

Petnaestak dana pre predaje januarskog izdanja časopisa DRVOtehnika u štampu došli smo do nekih informacija zašto niko od izvršnih direktora niti direktora šumskih gazdinstava iz JP Srbijašume nije 05. decembra prisustvovao obeležavanju 99 godina postojanja Šumarskog fakulteta.

Reč urednika u Uvodniku novog izdanja, časopisa DRVOtehnika, januar 2020.

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje u našoj zemlji već godinama beleže pozitivne rezultate i permanentan rast. Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji traje od završetka svetske ekonomske krize, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome pišemo u ovom broju, ali i o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu…

Intervju sa Dr Borislavom Šoškićem, profesorom, mentorom i istraživačem, čiji rad je vodio povezivanju nauke i struke.

Časopis DRVOtehnika nastavlja seriju razgovora sa onima koji su, radom na Odseku za tehnologije drveta Šumarskog fakulteta, ulili novu mladost u drvnu industriju.

Reč urednika u Uvodniku novog, sajamskog izdanja, časopisa DRVOtehnika - Porast broja stanovnika i resursi na planeti Zemlji

Retrospektiva nije perspektiva

U poslednje vreme srpske vlasti pokušavaju ponovo da industrijalizuju Srbiju. Jednom izgubljena pozicija veoma teško se vraća. U globalnoj raspodeli Srbiji su pripali najmanje kvalifikovani, najjednostavniji i slabo plaćeni poslovi. Čak i za to moramo „debelo” da platimo, odvajajući visoke subvencije po novootvorenom radnom mestu i čineći čitav niz raznih ustupaka i olakšica svetskim investitorima. Statistički beležimo prilično dobre rezultate,
suštinski nema značajnijeg pomaka...

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su u 2018. godini, u odnosu na prethodnu, povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja zabeležila rast od 6,3%. U 2018. godini u odnosu na prethodnu izvoz svih proizvoda od drveta povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava – kaže Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije.

Reč urednika u Uvodniku novog broja časopisa DRVOtehnika - O problemima vezanim za kadrove u drvnoj industriji pisali smo i ranije, a raspravljalo se o tome i na 4. Konferenciji Drvna industrija i šumarstvo Srbije gde su izneti alarmantni podaci i negativni trendovi po pitanju zainteresovanosti učenika za zanimanja u preradi drveta i šumarstvu.... Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“  kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama...  

Izvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2018. godini u odnosu na prethodnu povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja u 2018. godini zabeležila rast od 6,3%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava.
Zabrinjava podatak da se izvoz trupaca i rezane građe hrasta povećava svake godine, tako da je dva i po puta veći 2018. nego četiri godine ranije i iznosio je preko 30 miliona dolara.

Male hidroelektrane derivacionog tipa

U skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je do sada izgrađeno oko 90 malih hidroelektrana (MHE), dok je planirana izgradnja 850 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim područjima Srbije, uglavnom, u zaštićenim prirodnim područjima (Nacionalni parkovi, Parkovi prirode, Specijalni rezervati prirode)... Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, bilo bi obezbeđeno svega 2 do 3,5% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije.

Kako bi obezbedili optimalni nivo privatnosti, arhitekta Diem i njegove kolege umetnici su uveli drvenu fasadu koja pruža osenčeni prostor unutar volumena objekta i koja se može automatski pomerati kako bi se regulisala prirodna svetlost u unutrašnjosti. Ornamentika drvenih elemenata podseća na tradicionalne obrasce koji se mogu pronaći u lokalnom dizajnu.

Priča o nastanku ovog muzeja nije tako strana u našem dobu. Naime, bogat kolekcionar i zaštitnik umetnosti, građevinski izvođač Majkl Udijen odlučuje da njegova kolekcija bude dostupna javnosti... Ceo poduhvat krunisan je talentovanim arhitektom, koji ume da novi objekat prilagodi i inkorporira u kontekst, tako da ne remeti zatečeno prirodno okruženje, i istovremeno da postavi nove prostorno-muzeološke standarde.

Novo, aprilsko, izdanje časopisa DRVOtehnika - prenosimo uvodni tekst urednika.

Ovaj interesantan objekat obuhvata ukupnu površinu od 460 m², a glavni materijal od koga je sagrađen predstavlja drvo. Pored drveta tu su i velike staklene površine, kao i povremeni konsktruktivni detalji od crnog čelika. Od ekstremno niskih temperatura, koje su uobičajene u ovom regionu, kuća se štiti dobrom izolacijom zidova baziranoj takođe na drvetu (drvene ispune zidova).

Ako bi trebalo odabrati jednu reč kojа bi trebalo da simbolizujе modne tredove vezane za uređenje enterijere u 2018. godini onda je to bez sumnje – jedinstvenost...Ono što će biti zajedničko većini enterijera u 2018. godini, pored originalnosti koju će se truditi da postignu jeste svedeniji izraz, okrenutost udobnosti i nekoj vrsti štedljivog luksuza koji je posledica kulturnog impulsa da se zaštiti planeta Zemlja i ljudi na njoj, da se pronađe harmonija u životu i zajednici umesto da se troši novac.

Inicijativa za obrazovanjem i opremanjem ovog neophodnog prostora za dalje unapređenje nastavnog procesa, koji se koristi i kao učionica, potekla je sa Katedre za finalnu preradu drveta TMP odseka. U planiranje i projektovanje su od samog početka bili uključeni studenti svih nivoa studija, pod mentorstvom svojih profesora.

Jedan od impresivnih primera upotrebe bambusa u savremenoj arhitekturi predstavlja Sportska dvorana „Bamboo Life” u Čijang Maiju na Tajlandu. Ovo je, zapravo, najnoviji projekat firme Chiangmai Life Architects koja je specijalizovana za izgradnju od bambusa u ovoj azijskoj regiji.

Međunarodna saradnja Katedre za primarnu preradu drveta Odseka za tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost šuma ulagalo prosečno oko 21 milion evra godišnje, što je uistinu ozbiljna investicija koja bi zaposlila veliki broj ljudi, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavale dobit, a za trideset godna, uz otvorenost šuma od 10 m/ha, direktna dobit samo u šumarstvu bi godišnje mogla biti veća za 56 miliona evra. Istina, i tada bi otvorenost naših šuma bila za polovinu manje od gustine šumskih puteva kod razvijenih evropskih država.

Državnim šumama gazduju državna javna preduzeća, a država stimuliše strance… Neke strane firme su ovde, u proteklih nekoliko godina, osnovale pilane, ponekad samo pod nadstrešnicom, gde zapošljavaju pet-šest ljudi. Nekima od njih je država dala subvencije. Država ne samo da nas zapostavlja, nego nam odmaže...

Poslednjih godina se sve više izvlačimo iz zatvorenog prostora i iznova osvajamo zaparložene bašte, vrtove, zapuštene okućnice vikendica ili opet otkrivamo sopstvene verande, tremove, terase i balkone i pretvaramo ih u prostore za uživanje. Jedan od načina da ih uredimo i učinimo veoma prijatnim za boravak jeste da na njih postavimo deking...

Doći će dan kad će nam se u ekonomiju i politiku uvući neznalice i plaćenici stranih konzorcija i korporacija, pa će doći dan kad će oni svoje ljude imenovati za premijere i državnike... Taj dan će biti sprovod naše suverenosti i demokratije, taj dan će biti sprovod slobode, prava radnika i sveta kakvog smo poznavali... Taj dan će doći uskoro, a mi ćemo ga slaviti kao državni praznik.

Okrugli sto održan u organizaciji Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS: Drvoprerađivači već dugo traže institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih.

Kakvo je stanje u drvnoj industriji i proizvodnji nameštaja na početku ove godine, u kakvom su odnosu proizvodnja, izvoz i uvoz proizvoda drvne industrije i proizvodnje nameštaja? Proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja u prva četiri meseca ove godine veća je za 0,6% nego u istom periodu prošle godine, dok je proizvodnja nameštaja veća za 14,3% nego prošle godine. Iz ovih podataka vidimo da se i ove godine nastavlja trend finalizacije proizvoda drvne industrije Srbije...

Svaka nova sezona donese i neku novinu i dašak svežine u industriju drvenih podova. Borba za sve zahtevnije kupce i investitore na tržištu je svake godine sve žešća i intenzivnija... Izbor je vrlo širok, ponuda i na našem tržištu veoma bogata i moglo bi se reći da prati najnovije svetske trendove.

FORESDA (Forest-based cross sectoral value chains fostering innovation and competitiveness in the Danube Region) je međunarodni projekat koji će biti finansiran iz sredstava Evropske Unije u okviru programa: Interreg – Danube Transantional Programme. Projekat je zvanično počeo 1. januara 2017.god. i traje 30 meseci, a u njegovu relaizaciju su uključene relevantne institucije iz 9 zemalja (Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hecegovina, Mađarska, Ruminija i Srbija) koje su direktno ili indirektno povezane sa sektorom drvne industrije.

Domaćin praktične nastave na Goču u okviru međunarodnog studentskog projekta „Innovation School Sprungbrett" prošle godine je bio odsek za Tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta (TMP). Aktivnosti na realizaciji ovog studentskog projekta su finansirani od strane švajcarske fondacije „Mercator”, a projekat će, posle uspešno završena dva ciklusa, biti nastavljen i u 2017. godini.

Arhitektonski studio „mk27” napravio je drvenu rezidencijalnu kuću čiji su zidovi pokretni i predstavljaju drvene perforirane panele. Raskoš i luksuz savremenog doba ugrađeni su vrlo stidljivo u koncept ove kuće, dajući prednost održivosti i ekologiji, i poštujući tradicionalne metode gradnje.

Objekti koji se usled nemogućnosti restauracije i dotrajalosti zbog koje postoji opasnost od rušenja ili požara moraju ukloniti, danas se sve češće demontiraju umesto što se ruše, pa se svi upotrebljivi materijali sortiraju i vraćaju u ponovnu upotrebu. Drvo iz ovih objekata koje je trajalo do danas položilo je pravi test vremena i definitivno se dokazalo kao izdržljivo i stabilno. Ovakvo drvo je često i znatno skuplje od nove, sveže rezane građe koja se može nabaviti na svakom stovarištu. Ipak, ono svakako ima svojih brojnih draži i prednosti pa mu je i primena veoma raznolika.

Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske je prošle godine ostvarilo izuzetno zapažen poslovni rezultat, najbolji u poslednjih desetak godina, kaže direktor Risto Marić. Proizvodni plan je ispunjen sa 108%, a plan prodaje je ostvaren sa 102%. Uz znatno poboljšanu naplatu JP Šume Republike Srpske su ostvarile dobit, a tendencije uspešnog poslovanja su nastavljene i ove godine...

Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji su pokazale da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kao rezana građa i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću. Praksa i svi dokumenti ukazuju da je u drvnoj industriji neophodan veći nivo finalizacije. Poznato je da se vrednost trupca kroz rezanu građu uvećava dva puta, a da mu se kao finalnom proizvodu vrednost uvećava i do sedam puta.

HÜMA – Nemačka: Masivno drvo ne postavlja trendove samo u segmentu nameštaja, nego je prioritet i kada je reč o podnim oblogama. Visokokvalitetni parket besprekorno spaja podove prostorija bez pregradnih zidova, stvara neprekidne prelaze između tih područje i predstavlja arhitektonske žarišne tačke. Podovi su takođe bitan deo skladnog dizajna, na primer, kod skladne integracije otvorenih kuhinja u dnevne boravke. Međutim, kada su u pitanju kuhinjske prostorije, poseban problem je voda na kuhinjskom parketu...

Zahvaljujući modernim tehnologijama sa lakoćom savladavamo ogromne razdaljine putujući kroz realni ili virtuelni prostor za kratko vreme. Za putovanja koja su našim precima trajala mesecima, nama su potrebni sati. Za poruke koje su njima putovale danima, nama danas trebaju sekunde. Za količinu informacija kojom bivamo zatrpani u toku samo jednog dana, našim precima je pre nešto više od sto godina trebao ceo život da ih prikupe. Jasno je da razmena informacija nikada nije bila brža. To se nesumnjivo odrazilo na sve segmente života i poslovanja... Ovde se vredi zapitati: šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto u savremenom trenutku?

Po svoj prilici ne postoji građevinski materijal koji bi svojim svojstvima bio tako izuzetno gradivo kao što je drvo. Drvo je ekološki, jedini obnovljivi građevinski materijal za koji u procesu nastanka i obrade potrošimo najmanje energije, a istovremeno predstavlja skladište ugljendioksida.

Pripreme za novu sezonu u uređenju enterijera su sve intenzivnije sa lepim vremenom, a ponegde su već počeli radovi na uređenju životnog i radnog prostora. Vrlo važan segment u tom uređenju pripada podovima jer zauzimaju značajnu površinu i umnogome određuju identitet prostora u koji se polažu.

Odbor za šumarstvo i industriju prerade drveta je u prošloj godini pokrenuo niz inicijativa kod resornih ministarstava za rešavanje najvećih problema drvne industrije i šumarstva. U daljem tekstu ćemo nabrojati najbitnije...

Ovaj skup je otvorio neke ključne teme. Konferencija je imala tendenciju rešavanja nagomilanih problema u sektoru i predstavljanja tog problema odgovornima, što je i delomično ispunjeno. Tu je ostala velika mogućnost za naredne godine, prilika je to za organizatore da podignu drvoprerađivačke teme na vrh državnih prioriteta. S druge strane, posećenost i interes učesnika bili su na najvišem nivou.

U Vrnjačkoj Banji 7. i 8. aprila 2016. godine održana Prva konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije - Samo otvoren dijalog vodi do rešenja problema

Zaključci i preporuke Prve konferencije – Drvna industrija i šumarstvo Srbije.

Impresivna crkva u Knarviku, gradiću smeštenom na zapadnoj obali Norveške, severno od Bergena, predstavlja autorsko ostvarenje sagrađeno u potpunosti od drveta. Ovaj objekat, koji se zahvaljujući svojoj pitomoj i toploj drvenoj strukturi uvlači u kulturno nasleđe kraja, platforma je za sveukupni razvoj društvene zajednice Knarvika, od umetnosti, preko duhovnosti, do muzike.

Keboni drvo је izdržljivа alternativа impregniranim pločastim fasadnim oblogama i tropskom drvetu, a ne sadrži nikakve hemikalije koje mogu dospeti u okruženje i nauditi čoveku ili okolini.

Bukova građa se kod nas decenijama parila „na crveno”, prvenstveno za izvoz. Ovim procesom, koji se najčešće obavljao direktnim metodom (para se direktno ubrizgava u parionicu) uspešno se izjednačavala boja lažnog srca sa okolnim drvetom. U poslednjih dvadesetak godina, na tržištu se češće traži tzv. svetlo parena bukova građa i to najpre zbog nemogućnosti dobijanja neparene, „bele” bukve koja bi nakon sušenja imala ujednačenu boju po debljini (bez sendvič efekta)...

Zanimljiv i nesvakidašnji po produkciji, arhitektonski studio iz Velike Britanije, „Blue Forest”, projektovao je krajnje inspirativan objekat specifične namene – Joga studio. Objekat je smešten u Sariju, seocetu na jugo-istoku Engleske. Već sam naziv klijenta („Treehouse Yoga Studio”) ukazuje na njegovu orijentaciju i ideje-vodilje, a slučajno ili ne, to je u potpunosti korespondiralo sa filozofijom projektanta.

Drvo i staklo sjedinjeni su u formi eliptično izdužene ljuske sačinjene od besprekorno nanizanih greda. Prostor koji se fomira u utrobi ljuske podeljen je u proporciji zlatnog preseka na unutrašnji – radni, i spoljašnji – otvorenu terasu.

Najomiljenija podna obloga je drvo koje pruža nenadmašan osećaj povezanosti s prirodom. Međutim, kada je reč o podnim oblogama za spoljnu upotrebu, drvo je poslednjih godina dobilo ozbiljnu konkurenciju u kompozitnom materijalu WPC (eng. wood-plastic composite).

Skidanjem strugotine drvo se obrađuje: rasecanjem, rendisanjem, glodanjem, bušenjem, sečenjem, ljuštenjem, tokarenjem, dubljenjem, brušenjem. Dok odsecanjem, prosecanjem i probijanjem vrši se obrada drveta bez skidanja strugotine. Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze: plastično deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine), odvođenje strugotine iz zone rezanja i savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek.

Od nekadašnjeg prostora koji je trebalo da bude parking, investitor je zahtevao elitni objekat koji će biti u prisnom dosluhu sa prirodom, minimalističke koncepcije i sa najboljim mogućim iskorišćenjem lokacije. Autor, beogradski arhitekta Đorđe Gec, na čelu biroa Fluid arhitektura, dao je na ove zahteve odgovor koji je krajnje specifičan, ali je u isto vreme suština njegove arhitektonske vizije.

Prijave za konkurs MY PROJECT 2015 će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine. Wood-Mizer žiri će izabrati najbolje projekte i nagraditi devet učesnika.

Kuća moderanog, funkcionalnog i vizuelno interaktivnog dizajna, a deluje kao da je oduvek postojala na tom mestu, i kao da ju je izrodila sama priroda.

Prijave za konkurs će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine, a na jesen, Wood-Mizer sudije će izabrati najbolje projekte i dodeliti nagrade za devet pobednika.

Drvo upotrebljeno kao konstrukcioni materijal ili kao osnovni materijal u enterijeru ima izuzetan doprinos i uticaj na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, na akustiku, fizičko zdravlje, a veoma značajan je i pozitivni uticaj drveta na ljude.

Zakrivljeni parketi se mogu polagati u sve tipove prostora – od visokofrekventnih komercijalnih do rezidentnih, bitno je samo voditi računa o pravom izboru završne obrade kako bi otpornost na habanje bila adekvatna. Za one koji vole total dizajn, na ovaj način se mogu izrađivati i drveni paneli različitih formata, nameštaj, zidne obloge, tavanice, pa čak i fasadni elementi. Jedno je izvesno, zahvaljukući razvoju tehnologije, prirodno zakrivljeni parketi čija je proizvodnja nekada bila veoma skupa, danas se mogu dobiti po prihvatljivim cenama.

Ovde ukratko dajemo rezultate poslovanja prerade drveta i proizvodnje nameštaja u prvih jedanaest meseci 2014. godine. Takođe govorimo o projektu Imate reč - Budite deo rešenja, koji je organizovala Privredna komora Srbije gde su i predstavnici drvne industrije i šumarstva dali svoje viđenje problema, kao i predloge rešenja. Dijalog privrede, države i struke je, bez sumnje, put koji u svakoj delatnosti može dati bolje rezultate poslovanja.  

Drvo se danas takmiči sa novim materijalima koji karakteristikama uzimaju primat u nekim oblastima. Kao takmičari u moru raznih materijala, masivno drvo i kompozitni materijali na bazi drveta pariraju veštačkim materijalima zahvaljujući razvoju različitih metoda modifikacija drveta koje poboljšavaju njihova fizička i mehaničkih svojstva.

Nesuglasice između proizvođača i kupaca parketa, su najčešće vezane, sa jedne strane, za različito tumačenje i nepoštovanje standarda i sa druge strane za nepoznavanje drveta kao prirodnog, nehomogenog i anizotropnog materijala.

Danas ekologija prestaje da bude trend i postaje imperativ. Drveta je sve manje na planeti, a potreba za njim je sve veća uprkos brojnim veštačkim materijalima koji teže da ga zamene. Kako pomiriti te dve krajnosti i naći rešenje za sve one koji, ipak, žele da drvenim podom oplemene svoj prostor i učine ga zdravijim i ugodnijim za stanovanje ili rad? Odgovor leži u brzo obnovljivim izvorima.

„Dolazi zima, duga i hladna…“, može se zamisliti kao muzička podloga ovih dana dok razmišljamo kako da je učinimo što prijatnijom i ugodnijom, dok palimo neki od sistema za grejanje za koji smo se ranije odlučili. Rasprave o tome koji način grejanja je najbolji, najekološkiji, najzdraviji, najekonomičniji, naj… naj… uglavnom su jalove, a mišljenja podeljena. U ovom tekstu ćemo se baviti podnim grejanjem, tačnije: parketom na podnom grejanju.

Serija tekstova o SANACIJI ŠTETA OD POPLAVA NA STAMBENIM ZGRADAMA koje smo objavili nakon nemilih događaja u našoj i okolnim zemljama u maju ove godine izavala je interesovanje naših čitalaca. Ove događaje ne treba zaboraviti, kao ni činjenicu da ljudima iz ugroženih područja i dalje treba pomoć. Jedan od načina je svakako i savet. Naši stručni saradnici odgovaraju na vaša pitanja.

Serija tekstova o SANACIJI ŠTETA OD POPLAVA NA STAMBENIM ZGRADAMA koje smo objavili nakon nemilih događaja u našoj i okolnim zemljama u maju ove godine izavala je interesovanje naših čitalaca. Bez obzira što su vesti o područjima koja su pretrpela poplave sada manje prisutne u medijima, te događaje ne treba zaboraviti, kao ni činjenicu da ljudima iz ugroženih područja i dalje treba pomoć. Jedan od načina je svakako i savet. Naši stručni saradnici odgovaraju na vaša pitanja.

Kako posle poplava obnoviti stambeni obekat, odakle poći, šta ne zaboraviti? Ovo su samo neka od pitanja. Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke.

Neke od činjenica vezanih za proces sušenja i obnovu zidova, podnih obloga, plafona, izolacije, vrata i prozora. Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke.

Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke. Faza o kojoj pišemo je sušenje. Sanacija poplavljenih stambenih zgrada traje jako dugo između ostalog i zbog procesa sušenja koji mora da se radi sporo i postepeno, jer jedino na taj način se postiže željeni cilj.

Posle raščišćavanja slede čišćenje i dezinfekcija, jednako naporan deo posla koji zahteva mnogo strpljenja i pažnje ukoliko želimo da sve dezinfikujemo i očistima na adekvatan način. Ovaj pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljenih objekata može da Vam olakša obnovu i pomogne da izbegnete pogrešne odluke.

Kada se poplava povuče, za sobom ostavlja fino, često smrdljivo blato, otpad, mokre zidove, tavanice i podove i brojna oštećenja zgrada. Ovaj pregled zapažanja, provera i postupaka može da Vam olakša obnovu i pomogne da izbegnete pogrešne odluke.

Kontrolna organizacija doo JUGOINSPEKT - NOVI SAD opremljena je savremenom laboratorijom koja pripada POSLOVNICI ZA DRVO I DRVNE PRERAĐEVINE u okviru sektora INDUSTRIJA i raspolaže stručnim kadrovima osposobljenim za obavljanje usluga kontrole kvaliteta i kvantiteta roba i usluga iz oblasti drvne industrije.

Kuća, delo arhitekte Stojana Maksimovića, datira iz 1995-96. godine, i njena forma nastala je kao plastično istraživanje na temu plovećeg broda. Petu fasadu, tako, čini ritmička kompozicija kosih krovova, koja asocira na razapeta brodska jedra pod naletom vetra. U drvenoj površini eksterijera prepoznaje se ista aluzija. Drvo je obilato korišćeno i u enterijeru. Zapravo, čitav konstruktivni sklop kuće, stubovi i grede, su od drveta, i to jelove građe.

Pored klasičnog parketa, renesansu doživljava i lamelni parket koji je u jednom trenutku gotovo nestao sa tržišta, ali se njegova upotreba povećala sa sve većim manjkom u budžetima. U svetu su i dalje popularni veliki formati koji izgledom podsećaju na brodski pod, a u stvari je reč o troslojnim parketima koji zbog specifične strukture (unakrsno lepljenih slojeva) imaju izuzetnu stabilnost.

Do pojave parketa, za oblaganje podova korišćene su daske hrasta ili bresta koje su nakon postavljanja, ručno brušene i premazivane voskom, a pod od dasaka, kao preteča brodskog poda, postoji sve do današnjih dana. Zbog toga ne čudi što se u određenim evropskim zemljama za brodski pod i danas koristi termin „pod od dasaka“ ili ponekad čak i naziv „seljački pod“.

Naučnici Tehnološkog Univerziteta u Mičigenu koriste nanotehnologiju da reše problem zaštite drveta od truleži. Tehnologija može biti mala, ali prednosti mogu biti ogromne.

Jedno od najpoznatijih i najčešće korišćenih tasmanijskih vrsta drveta, crno drvo se proizvodi u umerenim količinama i raste u različitim tipovima šuma. Najviša, najpravija i najveća stabla rastu u kišnim šumama i močvarama severozapadne Tasmanije. Generalno, ova vrsta ima kratak životni vek i brzorastuća je, obnavlja se lako iz semena posle požara. Crno drvo cveta u vlažnoj atmosferi i postojano je kada raste u senci, a i kada je izloženo udarima vetra.

Drvo inspiriše i donosi ideje – ne samo u glavama arhitekata, koji sve više koriste prirodne materijale, nego i kod ljudi koji svakodnevno rade i žive sa drvetom. Kada se postavljeni parket pomera i škripi to zna da ide na nerve, ali se ovo ugibanje može i te kako iskoristiti…

Drvo se već vekovima koristi za nameštaj, galanteriju, u dekoraciji, za konstrukcije, kuće, mostove, muzičke instrumente i svuda pleni svojom bojom, teksturom i lepotom. Drvo je obnovljiv, ekološki prihvatljiv materijal jer vezuje ugljen-dioksid, ali u isto vreme je osetljiv na spljašnje uticaje.

Devedesetih godina prošlog veka Finci su tragom stare ideje o boljem sušenju drveta stigli do termički obrađenog drveta ili termo-drveta. Termo-drvo je drvo kome je obradom na visokim temperaturama, od 160^oC do 260^oC u zavisnosti od vrste, promenjena hemijska struktura, ali bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava.

Svake godine, sa dolaskom lepog vremena sve više vremena provodimo napolju, ne bismo li organizam što više izložili suncu i dnevnom svetlu posle zimskog sivila. A kad stigne leto i kad lepo ugreje, opet ćemo bežati u hladovinu i sklanjati se sa sunca. I tako u nedogled, dok je sveta i veka.