Predlog kriterijuma i indikatora za raspodelu drveta iz državnih šuma Srbije - I deo

1  Uvod 

Raspodela drvne sirovine iz državnih šuma veoma je kompleksno pitanje jer obuhvata niz socio-ekonomskih aspekata. Cilj naše države, sadržan i u nekim od postojećih kriterijuma raspodele u javnim preduzećima, je povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. Ovo je predviđeno i Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije, gde se u delu koji se odnosi na drvnu industriju planira “stimulacija izvoza proizvoda sa većom dodatom vrednosti, destimulacija izvoza sirovine i stimulacija izvoza finalnih proizvoda”. Takođe, u Strategiji drvne i industrije nameštaja sa Akcionim planom, koje je donelo Ministarstvo  privrede 2017. godine definisana su tri opšta cilja, od kojih je prvi „Uspostavljanje efikasnijeg modela snabdevanja drvnom sirovinom preduzeća u drvnoj i industriji nameštaja uz poštovanje principa održivosti resursa“. 
Uprava za šume, koja je zadužena za realizaciju ovog cilja, tokom 2019. formirala je Radnu grupu, a u septembru 2019. godine raspisala i Konkurs za realizaciju istraživačko-razvojnog projekta: „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji”. 
Realizaciju ovog projekta je dobio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Njegovi rezultati bi trebali poslužiti Radnoj grupi kao polazna osnova za donošenje obavezujućeg akta kojim će se uvesti novi model snabdevanja drvnom sirovinom iz državnih šuma. 

2  Cilj projekta 

Glavni cilj istraživanja vidljiv je iz samog naziva projekta, a odnosi se na formiranje i predlaganje jasnih i sveobuhvatnih kriterijuma i indikatora za raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma RS koji bi trebalo da uzmu u obzir sve specifičnosti domaćeg tržišta, a koji bi se, nakon usvajanja, lako mogli implementirati i uspostaviti u praksi. Takođe, uvođenjem afirmativnih kriterijuma za drvoprerađivače koji imaju viši stepen obrade i koji ostvaruju veću dodatu vrednost, uvećalo bi se učešće finalnih proizvoda u celokupnoj produkciji drvne industrije i industrije nameštaja, i na taj način ostvario već pomenuti opšti interes o maksimalnom vrednosnom iskorišćenju drveta kao jednog od ključnih nacionalnih resursa. 
Definisanje i implementiranje ovih kriterijuma imalo bi za cilj i povećanje transparentnosti prodaje šumskih drvnih sortimenata, razvoj i izgradnju mehanizama za tržišno određivanje cena drveta, suzbijanje nezakonitih aktivnosti u sektoru šumarstva i prerade drveta, valorizaciju ekonomskih vrednosti šuma i povećanje ugleda šumarstva i prerade drveta u zemlji i inostranstvu. 

Foto: J Radojičić

3 Metodologija istraživanja

Većina aktivnosti je sprovedena na terenu, gde je prikupljanje podataka izvršeno posetom relevantnom broju preduzeća koja kupuju drvnu sirovinu, kao i svim javnim preduzećima koja su zadužena za gazdovanje šumama i raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma u RS. Istraživanje je rađeno u periodu od novembra 2019. godine do kraja septembra 2020. godine, pri čemu je napravljena pauza za vreme vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa. Projektni tim je posetio kupce i prodavce drvne sirovine na više od 40 mesta u Republici Srbiji. U većim drvoprerađivačkim centrima, kao što su: Kuršumlija, Leskovac, Ivanjica, Požarevac, Novi Pazar, Kraljevo i Beograd organizovani su skupovi sa većim brojem učesnika. Pojedinačno su obavljeni razgovori sa svim većim kupcima drvne sirovine kao i sa svim relevantnim učesnicima u procesu raspodele drvne sirovine: JP „Srbijašume”, JP „Vojvodinašume”, NNB Šumarskog fakulteta, NP „Đerdap”, NP „Tara”, NP „Fruška gora” i NP „Kopaonik”. Razgovori su obavljeni i sa rukovodstvom Uprave za šume Republike Srbije, kao i sa predstavnicima Privredne komore Srbije. U istraživanju su korišćene dve metode: anonimni upitnik i intervju. U upitniku ocenjivanje je vršeno u opsegu od 1 do 5, pri čemu je ocena 1 najslabiji rezultat (loše ili nevažno), a ocena 5 predstavlja najbolji rezultat (vrlo dobro ili veoma važno).
Uzorkom su obuhvaćena preduzeća iz skoro svih delova Srbije koja vrše nabavku različitog tipa, vrste i količine sirovine iz svih javnih preduzeća koja se bave prodajom drvne sirovine. Pored toga, anketirana su mala, srednja i velika preduzeća iz svih grupa po stepenu finalizacije. Posmatrano po nivou potrošnje sirovine, ispitivana preduzeća spadaju u opseg od 280 m³/godišnje do 210.000 m³/godišnje. Preduzeća koja su učestvovala u anketiranju ukupno prerađuju približno milion metara kubnih drvne sirovine (991.650 m³), od čega 86% potiče iz državnih šuma Republike Srbije. U ukupnoj količini drveta koja je obuhvaćena ovim istraživanjem učešće pilanskih trupaca je bilo 39%, furnirskih trupaca 10%, dok je preostalih 51% činilo prostorno drvo.
Ukupna količina drveta iz državnih šuma obuhvaćena ispitivanim uzorkom (852.829 m³) čini približno 38% od ukupne neto količine (bez šumskog otpada) posečenog drveta u državnim šumama Republike Srbije u 2019. godini (2.235.203 m³). Ovo čini ispitivani uzorak vrlo reprezentativnim i na bazi njega se svakako mogu donositi relevantni zaključci. Drvna sirovina je, za potrebe istraživanja, podeljena u 3 grupe: pilanski trupci, furnirski trupci i prostorno drvo. Uzorak za ispitivanje je odabran tako da se uključe potrošači sve tri grupe sirovine i istraživanjem je obuhvaćeno 49% ukupne raspoložive količine pilanskih trupaca, 33% furnirskih trupaca, i 37% prostornog drveta od ukupno raspoložive sirovine iz državnih šuma.
Preduzeća koja su učestvovala u istraživanju potrošači su svih ispitivanih vrsta drveta. U najvećoj meri to su bili prerađivači bukve koji troše više od polovine ukupno raspoloživih pilanskih trupaca. U slučaju furnirskih trupaca istraživanjem su najviše obuhvaćena preduzeća koja prerađuju hrastove trupce i troše oko 44% od ukupno raspoloživih hrastovih furnirskih trupaca.
Najveći broj preduzeća koja su obuhvaćena istraživanjem nabavlja sirovinu od više prodavaca, pri čemu se najviše njih snabdeva od JP „Srbijašume” (66%) i JP „Vojvodinašume” (21%). Očekivano, značajno manji broj preduzeća nabavku sirovine vrši iz nacionalnih parkova ili manjih ponuđača sirovine.
Prema stepenu finalizacije anketom je bilo definisano 11 grupa. U praksi preduzeća najčešće izrađuju proizvode koje se svrstavaju u dve ili više grupa. Najveći broj preduzeća obuhvaćenih ovim istraživanjem posluju u okviru grupa: rezana građa (46%), masivne ploče i elementi za izradu nameštaja (31%) i drvena ambalaža (23%), s tim da neka od ovih preduzeća izrađuju i proizvode višeg stepena finalizacije kao što su nameštaj od masiva i građevinska stolarija.
Kako se prvi predlog nije mogao predstaviti javnosti na drugačiji način, u skladu sa mogućnostima u situaciji pandemije, to je učinjeno krajem septembra 2020. godine na on-line skupu. Nakon adekvatne javne rasprave, uobličena je konačna verzija predloga kriterijuma i indikatora za raspodelu sirovine iz državnih šuma RS. 

4 Rezultati istraživanja

Zbog ograničenosti prostora, ovde će se dati samo manji deo rezultata projekta i prikazati jedino Predlog kriterijuma, dok se Predlog Indikatora nalazi u završnom Izveštaju koji je predat Upravi za šume.

4.1 Stepen zadovoljstva postojećim sistemom raspodele u RS
Kupci sirovine su po ovom pitanju u razgovorima izneli probleme velikih transportnih distanci, neadekvatne dinamike isporuke trupaca, niži kvalitet isporučene sirovine u odnosu na fakturisanu, nedostatak ili netransparentnost postojećeg sistema raspodele i slično. Sa druge strane, predstavnici preduzeća koja isporučuju sirovinu su nam ukazali na svoje probleme vezane za nedostatak radne snage, uvećane zahteve od strane kupaca, netransparentan promet drveta između prerađivača, nepoštovanje ugovora po pitanju preuzimanja sirovine i slično. 
Rezultati upitnika vezani za stepen zadovoljstva postojećim sistemom raspodele su prikazani u tabeli 1.
Da je pravo vreme za promenu sadašnjeg sistema raspodele sirovine govore i prikazani rezultati u tabeli 1. Naime, učesnici u projektu su postojeći sistem snabdevanja drvnom sirovinom iz državnih šuma RS, kao i poštovanje postojećih kriterijuma ocenili vrlo niskim ocenama. 

4.2 Ocena važnosti ponuđenih kriterijuma
Tokom istraživanja učesnicima smo ponudili 12 kriterijuma koji su ocenjivani po njihovoj važnosti. Deo tih kriterijuma se koristi u našoj zemlji kod nekih JP a deo u zemljama okruženja. Rezultati su prikazani u tabeli 2.
Kao što se može primetiti, anketirani učesnici projekta smatraju da su najvažniji kriterijumi za raspodelu sirovine: poštovanje prethodno ugovorenih obaveza, kupac mora imati instalirane sopstvene drvoprerađivačke kapacitete, kao i nivo finalizacije prilikom prerade drveta. Najmanje važnim učesnici smatraju prethodno učešće u licitacionim postupcima prodaje trupaca.
Tokom sprovođenja projekta i vođenja intervjua iskristalisala su se kao važna još dva dodatna kriterijuma koja smo uzeli u dalje razmatranje a koja nisu bila obuhvaćena upitnikom: 13. kriterijum dužine dosadašnje saradnje sa JP i/ili NP, i 14. kriterijum visine zarada u preduzeću.

4.2 Ocena značaja transparentnosti procesa raspodele sirovine
Rezultati anketiranja vezani za značaj transparentnosti sprovođenja procesa raspodele sirovine iz državnih šuma su prikazani u tabeli 3.
Rezultati iz tabele 3. Jasno govore sami za sebe. Drvoprerađivači, naime, u najvećem broju slučajeva smatraju da je raspodela sirovine iz državnih šuma netransparentna što daje mogućnost za različite vrste zloupotrebe i korupciju, a sve to otežava njihov položaj. Većina anketiranih ili tačno 85% smatra da bi raspodele sirovine u potpunosti trebalo da bude transparentna; 10,5% bi bili zadovoljni i sa delimičnom transparentnošću drvne sirovine, ali je zanimljivo i na neki način simptomatično da 4,5% ispitanika smatra da je ovako dobro i da raspodele sirovine ne bi trebalo da bude transparentna?!

5 Sistem raspodele trupaca iz državnih šuma

U skladu sa projektnim zadatkom, a na osnovu saznanja prikupljenih tokom istraživanja, izvršena je sveobuhvatna analiza i pristupilo se formulisanju kriterijuma i indikatora za sistem raspodele sirovine iz državnih šuma u Republici Srbiji. Razmatrane su mogućnosti uvođenja svakog od pomenutih kriterijuma. Analizirano je koliko je koji kriterijum važan, koliko je teško dokazati da je dati kriterijum ispunjen, kako treba rangirati učesnike u konkursu, kao i koje su mogućnosti manipulacije podacima. Pri tome, vodili smo računa o činjenici da sistem ne sme biti previše komplikovan za kupce, kao ni za komisiju javnog preduzeća koja treba da ga sprovede, ali da, sa druge strane, mora zadovoljiti očekivanja da bude što je moguće pravičniji i obuhvatniji. Naravno, imali smo u vidu da Uprava za šume sugeriše da bi se ključni kriterijumi za raspodelu drvne sirovine trebali odnositi na stepen finalizacije, broj zaposlenih i stepen tehnološke opremljenosti preduzeća. Na žalost, smatramo da poslednje pomenuti kriterijum u početku sprovođenja novog sistema ne bi bilo moguće nedvosmisleno i jasno definisati, kao ni nepristrasno odrediti njegovu meru, naročito zbog toga što nema lako merljivih parametara nivoa tehničke opremljenosti, osim možda cene i starosti opreme. Uvođenje ovog kriterijuma ostavili bismo za kasnije, kada se osmisli i oformi mehanizam kontrole novog sistema raspodele sirovine. Na osnovu svega navedenog, osmišljen je sistem raspodele sirovine iz državnih šuma Republike Srbije. Sistem u sebi sadrži opšte postavke, kriterijume i indikatore koji definišu ispunjenost navedenih kriterijuma. Predlaže se da se, prema definisanim i dokazanim potrebama, sirovina prvo raspodeli prioritetnim ili privilegovanim potrošačima. Međutim, naročito kada su u pitanju izrazito deficitarne vrste drveta, kao što je hrast, treba uvesti ograničenje za količinu koja se može dobiti. Predlažemo da jedno preduzeće ne može dobiti više od 25% od ukupne količine sirovine koja je na raspolaganju. Izuzetak bi bila situacija u kojoj nema zainteresovanih za ponuđene količine, i tada se može dozvoliti da neko preduzeće uzme i više od tog procenta, čak i kompletnu količinu. Ovo zbog specifičnih situacija koje se mogu javiti u manje zastupljenim vrstama drveta, kao što su npr. lipa ili duglazija. 

Osim toga, predlažemo da se jedan deo sirovine (na primer 10%) izuzme iz navedenog sistema i dodeli kao ekskluzivno i diskreciono pravo upravi javnih preduzeća da je rasporedi za posebne namene. Ova sirovina koristila bi se za otklanjanje eventualnih anomalija novog sistema raspodele koje nije moguće predvideti pre nego što se on uvede. Takođe, usmeravala bi se na zadovoljenje nekih socijalnih ili lokalnih prioriteta, na licitacije, a izdvojio bi se i deo najkvalitetnije furnirske sirovine tvrdih lišćara, za koju u Srbiji za sada nema kupaca.
Potom bi se svim ostalim potrošačima bodovao nivo ispunjenosti kriterijuma, formirala bi se rang lista, i preostala sirovina bi se raspodelila u skladu sa zahtevima i brojem dobijenih bodova.

Maksimalan broj bodova, prema našem predlogu, može biti 100. Definisane su dve kategorije potrošača, preduzeća koja potražuju industrijsko tehničko drvo (trupce za rezanje i za ljušteni furnir) i preduzeća koja potražuju prostorno – ogrevno drvo. Sistem bodovanja, kao i kriterijumi i indikatori su veoma slični za obe kategorije, ali postoje i manje razlike, koje će biti detaljno obrazložene u NAREDNOM IZDANJU časopisa DRVO-tehnika.

Autor teksta je profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, januar 2021, uz saglasnost Uprave za šume.