Retrospektiva nije perspektiva

U poslednje vreme srpske vlasti pokušavaju ponovo da industrijalizuju Srbiju. Jednom izgubljena pozicija veoma teško se vraća. U globalnoj raspodeli Srbiji su pripali najmanje kvalifikovani, najjednostavniji i slabo plaćeni poslovi. Čak i za to moramo „debelo” da platimo, odvajajući visoke subvencije po novootvorenom radnom mestu i čineći čitav niz raznih ustupaka i olakšica svetskim investitorima. Statistički beležimo prilično dobre rezultate,
suštinski nema značajnijeg pomaka...

Posmatrajući stanje u privredi po pitanju kvaliteta kadra koji se zapošljava i njenu saradnju sa obrazovnim institucijama može se uočiti da kod nas postoje slični problemi i procesi kao i u zemljama u regionu. Natalitet je u Srbiji u dužem periodu bio u konstantnom padu. Školske 1999/2000. godine je osnovnu školu završilo 95.300 učenika, a školske 2018/19. svega 71.600  ili skoro 25% manje. Poslednjih godina se može uočiti izvesna stagnacija ovoga trenda. Uz ukupan pad broja učenika koji upisuju srednje škole, evidentan je bio dodatni pad upisa učenika za zanimanja u oblasti šumarstva i obrade drveta...

Javna preduzeća su se, kao i prethodne godine, oglušila na, uredno poslate i „zavedene”, pozive organizacionog odbora i iste potpuno ignorisala. Nisu se udostojili ni da se zahvale na pozivu, ni da formalno odgovore da su sprečeni da dođu na skup, da su prezauzeti, da nemaju ili nisu planirali sredstva za tu namenu, ili da smatraju da ovakva okupljanja nemaju smisla, ili šta god - što bismo potpuno razumeli, ali ovakav odnos smatramo najblaže rečeno nekulturnim. Inače, ni u pozivu ni u programu uopšte nismo insistirali na, za njih, verovatno najosetljivijoj temi - sirovini - iako bismo trebali, jer su oni ključna karika u lancu snabdevanja drvne industrije istom, nego smo ih pozivali da zajednički razmotrimo i neke druge moguće vidove saradnje poput realizacije projekata vezanih za bolje i racionalnije korišćenje drveta - naročito onog lošijeg kvaliteta, zajednički uticaj na poboljšanje prilika u segmentu obrazovanja, zajedničku promociju naših struka i slično.

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su u 2018. godini, u odnosu na prethodnu, povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja zabeležila rast od 6,3%. U 2018. godini u odnosu na prethodnu izvoz svih proizvoda od drveta povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava – kaže Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije.

Reč urednika u Uvodniku novog broja časopisa DRVOtehnika - O problemima vezanim za kadrove u drvnoj industriji pisali smo i ranije, a raspravljalo se o tome i na 4. Konferenciji Drvna industrija i šumarstvo Srbije gde su izneti alarmantni podaci i negativni trendovi po pitanju zainteresovanosti učenika za zanimanja u preradi drveta i šumarstvu.... Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“  kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama...  

Da li je to vreme došlo? Da li se bilo šta promenilo od 1989. godine? Da li smo mi, svi na ovim prostorima, osuđeni da se vrtimo u istom začaranom krugu i ima li nade da ćemo se ikada probuditi?

I ne samo da će se za zloupotrebe odgovarati, nego će sve to od društva otuđeno morati ponovo biti društveno. Budite u to sigurni, jer ovom društvu nema koraka naprijed dok ne raščisti sa svim svojim bezumljima i njihovim nosiocima. U suprotnom, njegov kraj i krah je izvjestan. Zato sam ovo i zabilježio, da se ne zaboravi jer „oni koji ne mogu pamtiti istoriju osuđeni su da je ponavljaju”.