Namera autora bila je da stvori meditativnu atmosferu u kući, a longitudinalna koncepcija stvara mogućnost šetnje kroz dom kako bi se ova atmosfera otkrila i povezala se sa doživljajem okoline. Fasada je probušena malim otvorima, raštrkanim i uvek drugačijih dimenzija – zahvaljujući njima ali i pozicioniranju kuće pogled na okolinu je uvek nov i drugačiji iz svakog kutka doma.

Od pojave laminatnih podova osamdesetih godina prošloga veka i njihove vrtoglave ekspanzije početkom ovog, te pojave gotovih višeslojnih i masivnih parketa, tržište podova kao da je doživelo uzlet. Potreba da proizvodi budu u što većoj meri ekološki ili iz održivih izvora, ali  i da se istovremeno unaprede svojstva pojedinih materijala, te da se olakša i pojednostavi održavanje i čišćenje, očito je bila vrlo inspirativna pa su se pojavili podovi od plute, podovi od reciklirane kože, od bambusa, sisala, ali i različitih kompozita.

Panel ploče su nekada, pre pojave furnirskih ploča, iverica i MDF ploča koristili stolari pa se zovu i stolarske ploče. Po kvalitetu spadaju u neke od najboljih, stabilne su, trajne, kada se furniraju i obrade visokim sjajem ne prenose neravnine na površinu. Potvrda toga je to da se mogu naći u komadima nameštaja još iz doba reneseanse, pa i mnogo ranije, kada naručioci nameštaja nisu mnogo pitali za cenu i mogli su da priušte najskuplje puno drvo, ali su se majstori, zbog stabilnosti ovih ploča opredeljivali za stolarske ploče, a furnirali su ih najcenenjijim vrstama drveta.

Kuća Fenel datira iz 2006. godine i nalazi se u Portlandu (Oregon, SAD). Smeštena je na samoj reci Vilamet. Za projektanta, Roberta Harveja Ošatsa, predstavljala je jedinstveni izazov jer je mesto bilo „na“ reci, za razliku od znatno uobičajenijih kuća „pored“ reke. Projekat je, tako, od početka usredsređen na poeziju talasa i kontura reke – otud niz konusnih krivina u igri masa koje kao da se prelivaju jedna preko druge. 

Nedavno je čuveni britanski časopis Ekonomist (The Economist) objavio tekst pod naslovom „Svet gubi svoje veliko staro drveće”. Fokus teksta (i pažnje javnosti) je na podacima iz naučnog rada koji je objavljen u jednom od najcenjenijih naučnih časopisa – Science. Više od 20 naučnika je udružilo svoje podatke u pregledni rad koji se bavi promenama koje se događaju u svetskim šumama u poslednjim decenijama...

Termički modifikovano drvo je duži niz godina prisutno na tržištu i njegova potrošnja i sve šira upotrebljivost ukazuju na niz pozitivnih osobina koje poseduje. Dejstvom visokih temperatura (preko 160°C) bez korišćenja hemijskih sredstava ovaj postupak značajno poboljšava dimenzionalnu stabilnost i biološku trajnost drveta. Prednosti ove metode, kao ekološkog postupka zaštite, se dopunjuju u promeni boje koja postaje znatno tamnija, čime ovaj proizvod postaje cenjen na tržištu jednako kao i tropske vrste...