Savremeni čovek teži kreiranju ličnog prostora u kojem može pronaći mir, zaklon, kako od prirodnih pojava i vremenskih neprilika, tako i od spoljašnjeg sveta. Unutrašnja arhitektura - enterijer, baš kao inžinjerska arhitektura, predstavlja umetničku tvorevinu strukturalnih, funkcionalnih i estetskih elemenata i vrednosti. Razvijala se u skladu sa dostupnim materijalima i tehnikama obrade kojima je raspolagalo društvo. Samo stvaranje i kreiranje atmosfere i estetike u enterijeru predstavlja odgovor na potrebe i individualnost osobe, ili više njih koji taj enterijer koriste. Glavna ideja vodilja prilikom opremanja enterijera je stvaranje spontanog, prirodnog okruženja i atmosfere, u kojoj se čovek može slobodno i lagodno kretati u okolnom prostoru, u svojoj individualno prirodnoj, ne samo simboličnoj sredini.

Prozori su deo stambenog objekta, ili nešto više od toga?

Branko Forcan, direktor i vlasnik kompanije KUBIS doo iz Beograda: U poslednjih desetak godina u Srbiji su se iskristalisali ozbiljni proizvođači rezane građe koji zajedno sa nama trgovcima mogu da odgovore zahtevima savremenog tržišta. Opstali su proizvođači koji prihvataju i poštuju standarde kvaliteta i gde nema velikih oscilacija tokom dužeg vremenskog perioda. To svima nama u proizvodno-trgovinskom lancu daje sigurnost u poslovanju, a potražnja za robom iz Srbije raste i daje nam značajan status na tržištu drveta.

Profesorka Jelena Matić: Cilj radova studenata nije da kao takvi završe u proizvodnom asortimanu neke kompanije, već da oni sami budu prepoznati kao neko ko inovativno i autentično razmišlja. Za ovu struku je potreban i talenat i rad, a bez njih nema inovativnog i društveno odgovornog dizajna, pa zahtevna tržišta ostaju van našeg dometa. Šumarski fakultet je prošle godine objavio moju knjigu – Realizacije, a to je prikaz najznačajnih studentskih projekata u proteklih deceniju i po, svojevrsno svedočenje da se može napraviti iskorak u stvaralaštvu i kad okolnosti nisu baš naklonjene.

Izvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2018. godini u odnosu na prethodnu povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja u 2018. godini zabeležila rast od 6,3%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava.
Zabrinjava podatak da se izvoz trupaca i rezane građe hrasta povećava svake godine, tako da je dva i po puta veći 2018. nego četiri godine ranije i iznosio je preko 30 miliona dolara.

Intervju sa Milanom Rodićem: "Učinilo mi se da našu uspešnu praksu ponovo mogu vratiti među šumare, ali sam shvatio da oni na vrhu nemaju viziju i da su tu, uglavnom, da im prođe vreme... Ozbiljan državni propust je činjenica da važnim firmama rukovode ljudi koji nisu u struci. U takvoj situaciji struka se neminovno zapostavlja, pa šumska gazdinstva ostaju uskraćena, a kompletna struka potisnuta. Oni su tu na osnovu političke i partijske podele, a to uveliko smeta razvoju..."