Čajdžinica „T Lounge”  u Pragu je detaljno transformisana i sada predstavlja jedinstven dizajnerski čin, umetničko delo u total dizajnu arhitektonskog biroa „Studio pha”. Glavni postupak ove metamorfoze jeste oblaganje prostora drvetom, pri čemu je korišćena topla, nenametljiva i svetla brezovina.

Objekat se odlikuje uskim dimenzijama i malim prostornim potencijalom, ali i jednim velikim preimućstvom – postojanjem kružnog svetlarnika koji obezbeđuje obilje prirodne svetlosti u prostoru.

Preoblikovanjem do savršenosti - Kvalitet nameštaja se jasno ogleda u njegovoj trajnosti, a posebnu potvrdu vrednosti imaju oni komadi koji su opstali generacijama, prilagođavajući se različitim okolnostima i kulturama. Na taj način, svaka sledeća izvedba predstavljala je varijantu prethodne usklađenu sa novim zahtevima, ali je pružala i priliku za poboljšanjem. Neki od komada su doživeli reinterpretacije sve do današnjih dana i predstavljaju potvrdu da su prave ideje svevremene.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini mogao bi da bude između tri i četiri odsto, ocenio je glavni urednik ekonomske publikacije Kvartalni monitor prof. dr Milojko Arsić.

JAF Frischeis Srbija - DRVO JE NAŠ SVET

Nije nas obeshrabrio pad prodaje u aprilu i delimično u maju prošle godine. Iako su prognoze poslovanja bile pesimistične, već od juna smo počeli da se vraćamo na planirani nivo prodaje i 2020. smo završili više nego uspešno. Mi se ne borimo sa konkurencijom već se trudimo da svojim prodajnim asortimanom, kvalitetnom uslugom i profesionalnim timom, postanemo stabilan i pouzdan partner svakom kupcu. Tržište uvek prepozna kvalitet. Naši ljudi su naša najveća vrednost, a kupci su prepoznali naš tim kao pouzdan i profesionalan. Konstantno ulaganje u poslovanje, marketing, edukaciju zaposlenih i tržišta kao i društveno odgovorno poslovanje su naša najveća snaga, kaže Malenija Pavlović, direktorka kompanije JAF Frischeis Srbija

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu profesor dr Ratko Ristić kaže za 021.rs da je optimalnu pošumljenost Vojvodine (14,3 odsto u odnosu na površinu teritorije) moguće ostvariti podizanjem 171.831 hektara šuma, prvenstveno u formi višerednih, šumskih zaštitnih pojaseva. To bi, inače, značilo da bi se dosadašnji obim pošumljavanja morao povećati bar trideset puta. 

Poznata je činjenica da je otvorenost naših šuma nedovoljna, pa je ponovo prilika da kažemo da bi naši drvoprerađivači i drugi korisnici drvnih sortimenata mogli na raspolaganju imati skoro 40% više drveta nego danas, samo kada bi se, uz odgovarajuću strategiju i investiranje, otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih u proseku 5 metara šumskog puta po hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećala na bar 10 prosečnih metara puta po hektaru.