Živimo u konzumerističko doba. Sve(t) je za jednokratnu upotrebu. Sve je postalo instant ili lako zamenjivo. Zatrpani smo plastikom i plastičnim kesama, virtuelnim i digitalnim svetovima i valutama. Sve je podređeno njegovom veličanstvu Potrošaču koji sve brzo izgustira i hoće još novije. Materijali su jeftiniji, nekvalitetniji jer zašto trošiti na skupo i kvalitetno kad će ionako biti brzo zamenjeno. U takvom svetu, drvo kao materijal nekako tiho, gotovo ćutke i dalje traje i nalazi svoje mesto u našim životima. Kako je to moguće?

Unutrašnja dvorišta su popularna u mnogim japanskim kućama, budući da se radi o gusto naseljenim područjima sa retkom vegetacijom, usled čega su objekti često u neposrednoj blizini jedan drugom. Tradicionalna japanska kuća predstavlja sintezu sa prirodom prema kojoj japanska kultura življenja oduvek neguje poseban, snažan osećaj.

Bez obzira da li se radi o proizvodnji sečenog ili ljuštenog furnira, sušenje predstavlja najvažniju fazu sa aspekta konačnog kvaliteta i cene furnira. Ako se tome doda da je to velika investicija i najveći potrošač energije u celokupnom procesu (troši preko 65% toplotne energije u procesu proizvodnje furnirskih ploča), onda je jasno koliko pažnje treba posvetiti ovom problemu.

Retrospektiva nije perspektiva

U poslednje vreme srpske vlasti pokušavaju ponovo da industrijalizuju Srbiju. Jednom izgubljena pozicija veoma teško se vraća. U globalnoj raspodeli Srbiji su pripali najmanje kvalifikovani, najjednostavniji i slabo plaćeni poslovi. Čak i za to moramo „debelo” da platimo, odvajajući visoke subvencije po novootvorenom radnom mestu i čineći čitav niz raznih ustupaka i olakšica svetskim investitorima. Statistički beležimo prilično dobre rezultate,
suštinski nema značajnijeg pomaka...

Posmatrajući stanje u privredi po pitanju kvaliteta kadra koji se zapošljava i njenu saradnju sa obrazovnim institucijama može se uočiti da kod nas postoje slični problemi i procesi kao i u zemljama u regionu. Natalitet je u Srbiji u dužem periodu bio u konstantnom padu. Školske 1999/2000. godine je osnovnu školu završilo 95.300 učenika, a školske 2018/19. svega 71.600  ili skoro 25% manje. Poslednjih godina se može uočiti izvesna stagnacija ovoga trenda. Uz ukupan pad broja učenika koji upisuju srednje škole, evidentan je bio dodatni pad upisa učenika za zanimanja u oblasti šumarstva i obrade drveta...

Javna preduzeća su se, kao i prethodne godine, oglušila na, uredno poslate i „zavedene”, pozive organizacionog odbora i iste potpuno ignorisala. Nisu se udostojili ni da se zahvale na pozivu, ni da formalno odgovore da su sprečeni da dođu na skup, da su prezauzeti, da nemaju ili nisu planirali sredstva za tu namenu, ili da smatraju da ovakva okupljanja nemaju smisla, ili šta god - što bismo potpuno razumeli, ali ovakav odnos smatramo najblaže rečeno nekulturnim. Inače, ni u pozivu ni u programu uopšte nismo insistirali na, za njih, verovatno najosetljivijoj temi - sirovini - iako bismo trebali, jer su oni ključna karika u lancu snabdevanja drvne industrije istom, nego smo ih pozivali da zajednički razmotrimo i neke druge moguće vidove saradnje poput realizacije projekata vezanih za bolje i racionalnije korišćenje drveta - naročito onog lošijeg kvaliteta, zajednički uticaj na poboljšanje prilika u segmentu obrazovanja, zajedničku promociju naših struka i slično.