Intervju sa Milanom Rodićem: "Učinilo mi se da našu uspešnu praksu ponovo mogu vratiti među šumare, ali sam shvatio da oni na vrhu nemaju viziju i da su tu, uglavnom, da im prođe vreme... Ozbiljan državni propust je činjenica da važnim firmama rukovode ljudi koji nisu u struci. U takvoj situaciji struka se neminovno zapostavlja, pa šumska gazdinstva ostaju uskraćena, a kompletna struka potisnuta. Oni su tu na osnovu političke i partijske podele, a to uveliko smeta razvoju..."

Drvene kompozicije koje pravi južno-korejski umetnik Džej Hajo mogu se posmatrati kao svojevrsne ode o drvetu, kao meditacija na temu kompleksne i zadivljujuće prirode šume. Najčešće korišćeni materijali su smreka, ariš, kesten, kamelija, hrast i bor. Drvo koje upotrebljava najčešće predstavlja jeftinu ili čak odbačenu drvenu građu koju pronalazi u svojoj neposrednoj okolini. Skupa, retka stabla su izuzetno retko u domenu njegovog interesovanja, jer sam umetnik veruje da se najimpresivniji efekat umetnosti postiže upotrebom uobičajenih, dobro poznatih i svakodnevnih materijala.

šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto u savremenom trenutku?
Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgrađena staništa su najverovatnije i bila od drveta, a posle se drvo kombinovalo sa kamenom i u tom dvojstvu je na različite načine pretrajalo u građevinarstvu do sada. No, da li je drvo danas passé?

Italijanski arhitekta Roberto Rosi autor je interesantne kuće u ruralnoj oblasti nadomak Riminija na severu Italije. Kuća je napravljena od drveta, kao lakog, a čvrstog i izuzetno zahvalnog materijala za gradnju još od pamtiveka.

Za izradu kvalitetnih furnira važna su sva ona svojstva kao i za masivno drvo koje se primenjuje u nameštaju, a možda još i više, jer se radi o mnogo višim cenama i ulazne sirovine i gotovog prizvoda. Izbor vrste drveta za dekorativni furnir bazira se prvenstveno na izgledu drveta, uglavnom boji i teksturi koji i određuju vrednost furnira...

Učenici i profesori Tehničke škole iz Čačka su na svom studijskom putovanju na Sajam nameštaja u Ljubljanu dobili razne ideje na koji način se sve može baviti dizajnom i proizvodnjom nameštaja, a i gde smo u odnosu na evropske standarde u pogledu znanja i umešnosti. Ovakva putovanja doprinose širenju kulture i upoznavanju sa drugim narodima, njihovim sistemom vrednosti i poslovnom etikom i višestruko su korisna u nastavi.