Drvena ambalaža

Život se u celini spoznaje tek onda kada se spoznaju njegove tegobe, a za to je uvek potrebno iskustvo za koje neki kažu da je skup naših razočarenja. Sa poljuljanom verom u sadašnjost, teško je verovati u budućnost. A filozofi vele da čovek živi samo sadašnji trenutak, a sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći...

„Proslava dana Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (5. decembra) jedan je od najsvečanijih dana, ne samo za instituciju u kojoj radim 30 godina i gde sam aktuelni dekan, nego i za čitavo šumarstvo Srbije i regiona, ali na ovoj proslavi nije bilo predstavnika Javnog preduzeća SRBIJAŠUME, iako su pozivnice upućene direkciji i svim gazdinstvima u sistemu ovog javnog preduzeća...“

"Zadatak profesora u visokom obrazovanju je dvojak: da se bavi unapređenjem struke i onog zbog čega je izabran da vodi predmet, i drugi, meni značajniji, rad sa studentima", kaže profesor Kolin i nastavlja: "Iza mene su brojna istraživanja i rezultati, ali za četiri decenije rada, najdraža mi je činjenica što sam bar nečemu naučio preko 2500 studenata."

SAJAMSKO VEČE uz BIESSE i TOP TECH WOODWORKING

Pravovremena i odgovorna komunikacija sa javnošću najveća je tajna uspešnog poslovanja i prečica ka stvaranju i očuvanju dobrog imidža i slike u javnosti.

Univerzitet u Beogradu ima posebnu odgovornost. Bio sam i rektor i odgovorno tvrdim da je Beogradsku univerzitet više od 210 godina jedna vrsta brane nedemokratskoj politici, on je i dalje mali svetionik u svemu tome. Kada nešto uradi Univerzitet u Beogradu to znači mnogo, zato što je Univerzitet u Beogradu osnovao sve univerzitete, ne samo u Srbiji već u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori... Kao što je postojala jugoslovenska škola košarke, tako postoji i jugoslovenska škola obrazovanja i nju je napravio Univerzitet u Beogradu... Nije naš problem samo nauka i struka. One su tu, ali problem je kultura...

Petnaestak dana pre predaje januarskog izdanja časopisa DRVOtehnika u štampu došli smo do nekih informacija zašto niko od izvršnih direktora niti direktora šumskih gazdinstava iz JP Srbijašume nije 05. decembra prisustvovao obeležavanju 99 godina postojanja Šumarskog fakulteta.

Reč urednika u Uvodniku novog izdanja, časopisa DRVOtehnika, januar 2020.

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje u našoj zemlji već godinama beleže pozitivne rezultate i permanentan rast. Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji traje od završetka svetske ekonomske krize, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome pišemo u ovom broju, ali i o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu…

Intervju sa Dr Borislavom Šoškićem, profesorom, mentorom i istraživačem, čiji rad je vodio povezivanju nauke i struke.

Časopis DRVOtehnika nastavlja seriju razgovora sa onima koji su, radom na Odseku za tehnologije drveta Šumarskog fakulteta, ulili novu mladost u drvnu industriju.

Reč urednika u Uvodniku novog, sajamskog izdanja, časopisa DRVOtehnika - Porast broja stanovnika i resursi na planeti Zemlji

Retrospektiva nije perspektiva

U poslednje vreme srpske vlasti pokušavaju ponovo da industrijalizuju Srbiju. Jednom izgubljena pozicija veoma teško se vraća. U globalnoj raspodeli Srbiji su pripali najmanje kvalifikovani, najjednostavniji i slabo plaćeni poslovi. Čak i za to moramo „debelo” da platimo, odvajajući visoke subvencije po novootvorenom radnom mestu i čineći čitav niz raznih ustupaka i olakšica svetskim investitorima. Statistički beležimo prilično dobre rezultate,
suštinski nema značajnijeg pomaka...

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su u 2018. godini, u odnosu na prethodnu, povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja zabeležila rast od 6,3%. U 2018. godini u odnosu na prethodnu izvoz svih proizvoda od drveta povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava – kaže Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije.

Reč urednika u Uvodniku novog broja časopisa DRVOtehnika - O problemima vezanim za kadrove u drvnoj industriji pisali smo i ranije, a raspravljalo se o tome i na 4. Konferenciji Drvna industrija i šumarstvo Srbije gde su izneti alarmantni podaci i negativni trendovi po pitanju zainteresovanosti učenika za zanimanja u preradi drveta i šumarstvu.... Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“  kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama...  

Izvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2018. godini u odnosu na prethodnu povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja u 2018. godini zabeležila rast od 6,3%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava.
Zabrinjava podatak da se izvoz trupaca i rezane građe hrasta povećava svake godine, tako da je dva i po puta veći 2018. nego četiri godine ranije i iznosio je preko 30 miliona dolara.

Male hidroelektrane derivacionog tipa

U skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je do sada izgrađeno oko 90 malih hidroelektrana (MHE), dok je planirana izgradnja 850 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim područjima Srbije, uglavnom, u zaštićenim prirodnim područjima (Nacionalni parkovi, Parkovi prirode, Specijalni rezervati prirode)... Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, bilo bi obezbeđeno svega 2 do 3,5% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije.

Da bi se broj požara i materijalnih šteta sveo na najmanju moguću meru, najveću ulogu ima preventivna zaštita. Zato uz primenu propisanih protivpožarnih mera i pridržavanje određenih upustava veliki značaj u eliminisanju ljudskog faktora kao dominirajućeg uzročnika požara ima obrazovanje i osposobljavanje radnika iz domena zaštite od požara i eksplozija putem seminara, kurseva, savetovanja i drugih vaspitno obrazovanih oblika. U našim obrazovnim institucijama, a ni u praksi, čini se, da se tome ne pridaje odgovarajući značaj...

Najpoznatiji italijanski sajam tehnologija za preradu drveta Xylexpo proslavio je jubilarnu 50. godišnjicu održavanja. Najnovija tehnološka rešenja iz oblasti površinske obrade drveta predstavljena su kroz robote za  brušenje pločastih elemenata, automate za reljefiranje površina, robote za prskanje, sisteme očvršćavanja premaza u različitim 3D efektima u površinskom sloju, kao i kroz unapređenja postojećih sistema.

Novo, aprilsko, izdanje časopisa DRVOtehnika - prenosimo uvodni tekst urednika.

Inicijativa za obrazovanjem i opremanjem ovog neophodnog prostora za dalje unapređenje nastavnog procesa, koji se koristi i kao učionica, potekla je sa Katedre za finalnu preradu drveta TMP odseka. U planiranje i projektovanje su od samog početka bili uključeni studenti svih nivoa studija, pod mentorstvom svojih profesora.

Međunarodna saradnja Katedre za primarnu preradu drveta Odseka za tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost šuma ulagalo prosečno oko 21 milion evra godišnje, što je uistinu ozbiljna investicija koja bi zaposlila veliki broj ljudi, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavale dobit, a za trideset godna, uz otvorenost šuma od 10 m/ha, direktna dobit samo u šumarstvu bi godišnje mogla biti veća za 56 miliona evra. Istina, i tada bi otvorenost naših šuma bila za polovinu manje od gustine šumskih puteva kod razvijenih evropskih država.

Državnim šumama gazduju državna javna preduzeća, a država stimuliše strance… Neke strane firme su ovde, u proteklih nekoliko godina, osnovale pilane, ponekad samo pod nadstrešnicom, gde zapošljavaju pet-šest ljudi. Nekima od njih je država dala subvencije. Država ne samo da nas zapostavlja, nego nam odmaže...

Doći će dan kad će nam se u ekonomiju i politiku uvući neznalice i plaćenici stranih konzorcija i korporacija, pa će doći dan kad će oni svoje ljude imenovati za premijere i državnike... Taj dan će biti sprovod naše suverenosti i demokratije, taj dan će biti sprovod slobode, prava radnika i sveta kakvog smo poznavali... Taj dan će doći uskoro, a mi ćemo ga slaviti kao državni praznik.

Okrugli sto održan u organizaciji Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS: Drvoprerađivači već dugo traže institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih.

Kakvo je stanje u drvnoj industriji i proizvodnji nameštaja na početku ove godine, u kakvom su odnosu proizvodnja, izvoz i uvoz proizvoda drvne industrije i proizvodnje nameštaja? Proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja u prva četiri meseca ove godine veća je za 0,6% nego u istom periodu prošle godine, dok je proizvodnja nameštaja veća za 14,3% nego prošle godine. Iz ovih podataka vidimo da se i ove godine nastavlja trend finalizacije proizvoda drvne industrije Srbije...

FORESDA (Forest-based cross sectoral value chains fostering innovation and competitiveness in the Danube Region) je međunarodni projekat koji će biti finansiran iz sredstava Evropske Unije u okviru programa: Interreg – Danube Transantional Programme. Projekat je zvanično počeo 1. januara 2017.god. i traje 30 meseci, a u njegovu relaizaciju su uključene relevantne institucije iz 9 zemalja (Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hecegovina, Mađarska, Ruminija i Srbija) koje su direktno ili indirektno povezane sa sektorom drvne industrije.

Domaćin praktične nastave na Goču u okviru međunarodnog studentskog projekta „Innovation School Sprungbrett" prošle godine je bio odsek za Tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta (TMP). Aktivnosti na realizaciji ovog studentskog projekta su finansirani od strane švajcarske fondacije „Mercator”, a projekat će, posle uspešno završena dva ciklusa, biti nastavljen i u 2017. godini.

Paulovniju, nastalu u Kini pre više hiljada godina, bukvalno je moguće iskoristiti u borbi za čistiju planetu i vazduh, ona oporavlja usahlu zemlju, daje materijal za pelet, građevinarstvo, stročnu hranu i ima je u rasadniku Planto.

Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske je prošle godine ostvarilo izuzetno zapažen poslovni rezultat, najbolji u poslednjih desetak godina, kaže direktor Risto Marić. Proizvodni plan je ispunjen sa 108%, a plan prodaje je ostvaren sa 102%. Uz znatno poboljšanu naplatu JP Šume Republike Srpske su ostvarile dobit, a tendencije uspešnog poslovanja su nastavljene i ove godine...

Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji su pokazale da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kao rezana građa i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću. Praksa i svi dokumenti ukazuju da je u drvnoj industriji neophodan veći nivo finalizacije. Poznato je da se vrednost trupca kroz rezanu građu uvećava dva puta, a da mu se kao finalnom proizvodu vrednost uvećava i do sedam puta.

Odbor za šumarstvo i industriju prerade drveta je u prošloj godini pokrenuo niz inicijativa kod resornih ministarstava za rešavanje najvećih problema drvne industrije i šumarstva. U daljem tekstu ćemo nabrojati najbitnije...

Ovaj skup je otvorio neke ključne teme. Konferencija je imala tendenciju rešavanja nagomilanih problema u sektoru i predstavljanja tog problema odgovornima, što je i delomično ispunjeno. Tu je ostala velika mogućnost za naredne godine, prilika je to za organizatore da podignu drvoprerađivačke teme na vrh državnih prioriteta. S druge strane, posećenost i interes učesnika bili su na najvišem nivou.

U Vrnjačkoj Banji 7. i 8. aprila 2016. godine održana Prva konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije - Samo otvoren dijalog vodi do rešenja problema

Zaključci i preporuke Prve konferencije – Drvna industrija i šumarstvo Srbije.

Prijave za konkurs MY PROJECT 2015 će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine. Wood-Mizer žiri će izabrati najbolje projekte i nagraditi devet učesnika.

Prijave za konkurs će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine, a na jesen, Wood-Mizer sudije će izabrati najbolje projekte i dodeliti nagrade za devet pobednika.

Dizajnerski studio Hiroki Tominaga Atelier u Tokiju  je prihvatio zadatak da prostoriju od 50 kvadratnih metara pretvori u privremenu kancelariju za sastanke. Pošto je ovaj prostor bio iznajmljen, bilo je potrebno osmisliti što jeftinije rešenje. Dizajner je došao na ideju da koristi drvene palete koje su prvobitno korišćene za transport.

Srpski drvoprerađivači traže izlaz iz krize. I pronašli su ga – ekonomičnijom tehnologijom rezanja drveta. Ovo je priča iz preduzeća Palet Pak iz Kikinde.

Ovde ukratko dajemo rezultate poslovanja prerade drveta i proizvodnje nameštaja u prvih jedanaest meseci 2014. godine. Takođe govorimo o projektu Imate reč - Budite deo rešenja, koji je organizovala Privredna komora Srbije gde su i predstavnici drvne industrije i šumarstva dali svoje viđenje problema, kao i predloge rešenja. Dijalog privrede, države i struke je, bez sumnje, put koji u svakoj delatnosti može dati bolje rezultate poslovanja.  

Materijal koji se koristi za izradu drvenih pakovanja, kao i drvena ambalaža koje uvozi EU trebalo bi da nosi oznaku ISPM15, koja ima univerzalno prepoznatljiv, ne-jezički specifičan IPPC logo i tri oznake (zemlja, proizvođač i tretman koji je primenjen). Oznaka treba da bude vidljiva, čitka, trajna i fiksirana za pakovanje ili ambalažu, kako bi se omogućio jednostavn uvid u to da drvo ispunjava potrebne uslove.

Drvo je najverovatnije najstariji material od kojeg se prave pakovanja a i dalje je u opštoj upotrebi. Jeftin je, jak i lak za rad, zbog čega je vekovima tekstilna roba bezbedno transportovana u drvenim kutijama i sanducima, a u buradima razne vrste tečnosti i pića. Danas imamo razne mogućnosti da poboljšamo svojstva drveta da bi ga učinili jačim, lakšim i trajnijim. Skorašnji primer je OSB ploča.