Ništa nije izvesno

U našem prethodnom izdanju smo, sa dozom straha i neverice, izneli prognoze nekih analitičara da će zbog korona virusa u svetu život izgubiti preko dve stotine hiljada ljudi, da će svetska privreda znatno pasti, da će veliki broj ljudi ostati bez posla, da neke firme neće opstati i da će biti dobro ukoliko u našoj zemlji privredni pad ne dostigne dvocifren broj. Bilo je to 20. marta kada je zabeležena i prva žrtva korona virusa u našoj zemlji, a obolelih je tada bilo 135 ljudi...
A za tri meseca, do 20. juna, u našoj zemlji je od korona virusa obolelo 12.803 a ukupno je umrlo 260 ljudi. U svetu je zbog korona virusa život izgubilo skoro pola miliona ljudi, a obolelih je blizu 9 miliona. Crne martovske prognoze, što se žrtava tiče, su više od dva puta premašene, a epidemiji se ne nazire kraj.  
Pored zdravstvenih, kovid je imao velike i nesagledive ekonomske posledice. Teško je sa sigurnošću reći koliko je kriza uticala na preradu drveta i proizvodnju nameštaja u našoj zemlji, jer će se i tu posledice naknadno manifestovati. Imamo podatak da je proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja, u aprilu 2020. bila manja za 51,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a za prva četiri meseca ove godine manja je za 8%. Proizvodnja nameštaja je u aprilu bila manja za 53,8% a za period januar-april smanjena je za 3,4%. Sličnu statistiku beleže i susedne zemlje, a za trećinu je pao izvoz...
Život je kao vožnja biciklom, čim staneš padneš, govorio je Ajnštajn. Ova misao se jednako može odnositi i na život privrednih subjekata, jer oni koji su stali ozbiljno su pali. Zato je one koji odlučuju više brinuo pad proizvodnje nego problemi vezani za zdravlje ljudi. Veliki broj ljudi se pita koliko i kako se naš život menja i da li se promenio nakon epidemije korona virusa koja, ustvari, još nije ni prošla i čije su posledice još neizvesne. Istina ima i onih koji su sve vreme ignorisali preporučene mere zaštite i distance, a nama se čini da su mere zaštite brzo olabavile što je ponovo dalo šansu korona virusu...
Zanimljivo je da u poređenju sa regionom, građani Srbije pokazuju najviši stepen zabrinutosti za širenje korona virusa, dok ih nešto manje brinu ekonomske posledice, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija Valicon. Zabrinutost građana Srbije za širenje epidemije korona virusa, iako smanjena za čak 20 procenata u odnosu na kraj marta, ostaje najviša u regionu i iznosi 70%, u poređenju sa 47% u Sloveniji, 58% u BiH i 62% u Hrvatskoj.
Suprotno tome, zabrinutost za ekonomske posledice u Srbiji je zabeležena kod 40% ispitanika, dok ekonomske posledice epidemije brinu 69% građana Slovenije, 61%  građana BiH i 59% građana Hrvatske.
Iako je građanima Srbije zabrinutost za ekonomske posledice epidemije tek na trećem mestu, najveći broj njih nije u potpunosti zadovoljan saniranjem nastalih problema u privrednom sektoru, pa 55% ispitanika mere Vlade u vezi sprečavanja ekonomskih posledica epidemije na stanovništvo i privredu ocenjuje kao delimično odgovarajuće (47%) ili neprimerene (10%), dok ih s druge strane kao adekvatne ocenjuje 45%.
Ništa nije izvesno, život sa virusom je naša stvarnost. Setite se samo koliko nam je pre dva-tri meseca, u nekoj vrsti korona oluje, koja je poharala privredu, zaustavila korak i proizvodnju, ugasila mašine, zabranila putovanja, rukovanje, druženje, kontakt, mnogo toga postalo nevažno i neizvesno. Pitanje je da li smo, uz odgovorno ponašanje, doprineli opštem dobru i da li smo shvatili šta je to „novo normalno“. Biće da je to više razmišljanja i manje trke, to je korektna saradnja i međusobno uvažavanje, drugačiji način promocije i poslovanja, to je solidarnost i razumevanje dobavljača, kupaca, celog proizvodnog lanca, svakog čoveka. To je drugačiji odnos prema prirodi i svojoj životnoj sredini, prema sebi...