Okov i pločasti materijal

Intervju sa Dr Borislavom Šoškićem, profesorom, mentorom i istraživačem, čiji rad je vodio povezivanju nauke i struke.

Časopis DRVOtehnika nastavlja seriju razgovora sa onima koji su, radom na Odseku za tehnologije drveta Šumarskog fakulteta, ulili novu mladost u drvnu industriju.

Reč urednika u Uvodniku novog, sajamskog izdanja, časopisa DRVOtehnika - Porast broja stanovnika i resursi na planeti Zemlji

Retrospektiva nije perspektiva

U poslednje vreme srpske vlasti pokušavaju ponovo da industrijalizuju Srbiju. Jednom izgubljena pozicija veoma teško se vraća. U globalnoj raspodeli Srbiji su pripali najmanje kvalifikovani, najjednostavniji i slabo plaćeni poslovi. Čak i za to moramo „debelo” da platimo, odvajajući visoke subvencije po novootvorenom radnom mestu i čineći čitav niz raznih ustupaka i olakšica svetskim investitorima. Statistički beležimo prilično dobre rezultate,
suštinski nema značajnijeg pomaka...

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su u 2018. godini, u odnosu na prethodnu, povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja zabeležila rast od 6,3%. U 2018. godini u odnosu na prethodnu izvoz svih proizvoda od drveta povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava – kaže Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije.

Reč urednika u Uvodniku novog broja časopisa DRVOtehnika - O problemima vezanim za kadrove u drvnoj industriji pisali smo i ranije, a raspravljalo se o tome i na 4. Konferenciji Drvna industrija i šumarstvo Srbije gde su izneti alarmantni podaci i negativni trendovi po pitanju zainteresovanosti učenika za zanimanja u preradi drveta i šumarstvu.... Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“  kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama...  

Izvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2018. godini u odnosu na prethodnu povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja u 2018. godini zabeležila rast od 6,3%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava.
Zabrinjava podatak da se izvoz trupaca i rezane građe hrasta povećava svake godine, tako da je dva i po puta veći 2018. nego četiri godine ranije i iznosio je preko 30 miliona dolara.

Male hidroelektrane derivacionog tipa

U skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je do sada izgrađeno oko 90 malih hidroelektrana (MHE), dok je planirana izgradnja 850 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim područjima Srbije, uglavnom, u zaštićenim prirodnim područjima (Nacionalni parkovi, Parkovi prirode, Specijalni rezervati prirode)... Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, bilo bi obezbeđeno svega 2 do 3,5% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije.

Orman za zalihe SPACE TOWER oduševljava lakim pristupom, pruža izuzetno mnogo mesta za zalihe i može individualno da se realizuje prema različitim potrebama kupaca.

Da bi se broj požara i materijalnih šteta sveo na najmanju moguću meru, najveću ulogu ima preventivna zaštita. Zato uz primenu propisanih protivpožarnih mera i pridržavanje određenih upustava veliki značaj u eliminisanju ljudskog faktora kao dominirajućeg uzročnika požara ima obrazovanje i osposobljavanje radnika iz domena zaštite od požara i eksplozija putem seminara, kurseva, savetovanja i drugih vaspitno obrazovanih oblika. U našim obrazovnim institucijama, a ni u praksi, čini se, da se tome ne pridaje odgovarajući značaj...

Nove šarke sa integrisanim prigušenjem Blumotion čine specijalni nameštaj mogućim: podjednako, od ormana za zalihe, nameštaja sa tankim frontovima ili ormana sa staklenim vratima ili ogledalom. Za tamne korpuse, nove šarke su takođe dostupne u oniks crnoj boji. Blum zbog toga u proizvodnom programu ima odgovarajuća rešenja za okove za mnogobrojnu primenu nameštaja.

Najpoznatiji italijanski sajam tehnologija za preradu drveta Xylexpo proslavio je jubilarnu 50. godišnjicu održavanja. Najnovija tehnološka rešenja iz oblasti površinske obrade drveta predstavljena su kroz robote za  brušenje pločastih elemenata, automate za reljefiranje površina, robote za prskanje, sisteme očvršćavanja premaza u različitim 3D efektima u površinskom sloju, kao i kroz unapređenja postojećih sistema.

Novo, aprilsko, izdanje časopisa DRVOtehnika - prenosimo uvodni tekst urednika.

Inicijativa za obrazovanjem i opremanjem ovog neophodnog prostora za dalje unapređenje nastavnog procesa, koji se koristi i kao učionica, potekla je sa Katedre za finalnu preradu drveta TMP odseka. U planiranje i projektovanje su od samog početka bili uključeni studenti svih nivoa studija, pod mentorstvom svojih profesora.

Međunarodna saradnja Katedre za primarnu preradu drveta Odseka za tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost šuma ulagalo prosečno oko 21 milion evra godišnje, što je uistinu ozbiljna investicija koja bi zaposlila veliki broj ljudi, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavale dobit, a za trideset godna, uz otvorenost šuma od 10 m/ha, direktna dobit samo u šumarstvu bi godišnje mogla biti veća za 56 miliona evra. Istina, i tada bi otvorenost naših šuma bila za polovinu manje od gustine šumskih puteva kod razvijenih evropskih država.

Državnim šumama gazduju državna javna preduzeća, a država stimuliše strance… Neke strane firme su ovde, u proteklih nekoliko godina, osnovale pilane, ponekad samo pod nadstrešnicom, gde zapošljavaju pet-šest ljudi. Nekima od njih je država dala subvencije. Država ne samo da nas zapostavlja, nego nam odmaže...

Doći će dan kad će nam se u ekonomiju i politiku uvući neznalice i plaćenici stranih konzorcija i korporacija, pa će doći dan kad će oni svoje ljude imenovati za premijere i državnike... Taj dan će biti sprovod naše suverenosti i demokratije, taj dan će biti sprovod slobode, prava radnika i sveta kakvog smo poznavali... Taj dan će doći uskoro, a mi ćemo ga slaviti kao državni praznik.

Okrugli sto održan u organizaciji Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS: Drvoprerađivači već dugo traže institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih.

Kakvo je stanje u drvnoj industriji i proizvodnji nameštaja na početku ove godine, u kakvom su odnosu proizvodnja, izvoz i uvoz proizvoda drvne industrije i proizvodnje nameštaja? Proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja u prva četiri meseca ove godine veća je za 0,6% nego u istom periodu prošle godine, dok je proizvodnja nameštaja veća za 14,3% nego prošle godine. Iz ovih podataka vidimo da se i ove godine nastavlja trend finalizacije proizvoda drvne industrije Srbije...

FORESDA (Forest-based cross sectoral value chains fostering innovation and competitiveness in the Danube Region) je međunarodni projekat koji će biti finansiran iz sredstava Evropske Unije u okviru programa: Interreg – Danube Transantional Programme. Projekat je zvanično počeo 1. januara 2017.god. i traje 30 meseci, a u njegovu relaizaciju su uključene relevantne institucije iz 9 zemalja (Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hecegovina, Mađarska, Ruminija i Srbija) koje su direktno ili indirektno povezane sa sektorom drvne industrije.

Domaćin praktične nastave na Goču u okviru međunarodnog studentskog projekta „Innovation School Sprungbrett" prošle godine je bio odsek za Tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta (TMP). Aktivnosti na realizaciji ovog studentskog projekta su finansirani od strane švajcarske fondacije „Mercator”, a projekat će, posle uspešno završena dva ciklusa, biti nastavljen i u 2017. godini.

Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske je prošle godine ostvarilo izuzetno zapažen poslovni rezultat, najbolji u poslednjih desetak godina, kaže direktor Risto Marić. Proizvodni plan je ispunjen sa 108%, a plan prodaje je ostvaren sa 102%. Uz znatno poboljšanu naplatu JP Šume Republike Srpske su ostvarile dobit, a tendencije uspešnog poslovanja su nastavljene i ove godine...

Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji su pokazale da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kao rezana građa i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću. Praksa i svi dokumenti ukazuju da je u drvnoj industriji neophodan veći nivo finalizacije. Poznato je da se vrednost trupca kroz rezanu građu uvećava dva puta, a da mu se kao finalnom proizvodu vrednost uvećava i do sedam puta.

Odbor za šumarstvo i industriju prerade drveta je u prošloj godini pokrenuo niz inicijativa kod resornih ministarstava za rešavanje najvećih problema drvne industrije i šumarstva. U daljem tekstu ćemo nabrojati najbitnije...

Ovaj skup je otvorio neke ključne teme. Konferencija je imala tendenciju rešavanja nagomilanih problema u sektoru i predstavljanja tog problema odgovornima, što je i delomično ispunjeno. Tu je ostala velika mogućnost za naredne godine, prilika je to za organizatore da podignu drvoprerađivačke teme na vrh državnih prioriteta. S druge strane, posećenost i interes učesnika bili su na najvišem nivou.

U Vrnjačkoj Banji 7. i 8. aprila 2016. godine održana Prva konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije - Samo otvoren dijalog vodi do rešenja problema

Zaključci i preporuke Prve konferencije – Drvna industrija i šumarstvo Srbije.

Od septembra 2015 EGGER promoviše nove proizvode na tržištu i nudi arhitektama kao i stolarima bezbroj različitih opcija dizajna ukuljučujući i već poznati servis. Novi Egger dekori za laminate sa jezgrom u boji i obimno proširenje palete radnih ploča omogućavaju arhitektama i stolarima da istraže nova gledišta. Ne postoji jedan način, jedno gledište – individualan dizajn je prisutan više nego ikad.

Skidanjem strugotine drvo se obrađuje: rasecanjem, rendisanjem, glodanjem, bušenjem, sečenjem, ljuštenjem, tokarenjem, dubljenjem, brušenjem. Dok odsecanjem, prosecanjem i probijanjem vrši se obrada drveta bez skidanja strugotine. Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze: plastično deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine), odvođenje strugotine iz zone rezanja i savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek.

Prijave za konkurs MY PROJECT 2015 će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine. Wood-Mizer žiri će izabrati najbolje projekte i nagraditi devet učesnika.

WoodWave paneli prenose opterećenje na potpuno nov način, apsorbuju zvuk kroz otvore između slojeva, a konstruisani su pomoću jednostavno dimenzionisane građe koja zadovoljava uslove zaštite od požara.

Činjenicu da otpad nije smeće svojim radom i proizvodom potvrđuju u preduzeću FEPLO. Njihove vodootporne eko ploče će postati nezamenjiv element u graditeljstvu, proizvodnji nameštaja i stolariji.

Prijave za konkurs će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine, a na jesen, Wood-Mizer sudije će izabrati najbolje projekte i dodeliti nagrade za devet pobednika.

Feelwood sinhronizovane pore sada su dostupne i na laminatima i compact pločama. Ovog proleća, pod motom „Napravite razliku“, EGGER počinje kampanju nudeći ideje i stvarajući inspiraciju za kreativan dizajn.

Ovde ukratko dajemo rezultate poslovanja prerade drveta i proizvodnje nameštaja u prvih jedanaest meseci 2014. godine. Takođe govorimo o projektu Imate reč - Budite deo rešenja, koji je organizovala Privredna komora Srbije gde su i predstavnici drvne industrije i šumarstva dali svoje viđenje problema, kao i predloge rešenja. Dijalog privrede, države i struke je, bez sumnje, put koji u svakoj delatnosti može dati bolje rezultate poslovanja.  

U poslednjih deset godina, a od kada je osmišljen ZOOM Design Guide, EGGER ide u korak sa trendovima na brojnim tržištima kako bi mogao da razvija uspešne dekore i ujedno ih koristi da pokaže interesantne kombinacije u različitim prostornim situacijama.

Tendencija je bila, a i danas je, da se sve aktivnosti proizvodnog sistema koje su automatizovane međusobno povežu pomoću računara. Tako je u stručnoj javnosti nastao termin računarski integrisana proizvodnja (eng. Computer Integrated Manufacturing, CIM) ili kraće CIM sistem ili CIM koncept. CIM je filozofija vođenja proizvodog sistema koji počiva na računarskoj podršci i objedinjuje tehnologiju, opremu, organizacione jedinice i informacione resurse proizvodnog sistema, ekspertnih sistema i veštačke inteligencije koji su povezani u računarsku mrežu.

Interesantna porodična kuća koju su dizajnirale japanske arhitekte iz studija Hiroyuki Shinozaki.

Stan od 75 kvadratnih metara koji ima jednu spavaću sobu, transformisan je tako da se dobije još prostora za spavanje, a da se pritom sačuva postojeći životni prostor. Arhitekte su zamenile postojeću spavaću sobu drvenom kutijom izrađenom od iverice australijskog bora, u njoj se nalaze dve male spavaće sobe, svaka dužine kreveta, kao i treća spavaća soba za goste koja se nalazi na međuspratu.

Kako posle poplava obnoviti stambeni obekat, odakle poći, šta ne zaboraviti? Ovo su samo neka od pitanja. Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke.

Neke od činjenica vezanih za proces sušenja i obnovu zidova, podnih obloga, plafona, izolacije, vrata i prozora. Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke.

Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke. Faza o kojoj pišemo je sušenje. Sanacija poplavljenih stambenih zgrada traje jako dugo između ostalog i zbog procesa sušenja koji mora da se radi sporo i postepeno, jer jedino na taj način se postiže željeni cilj.

Posle raščišćavanja slede čišćenje i dezinfekcija, jednako naporan deo posla koji zahteva mnogo strpljenja i pažnje ukoliko želimo da sve dezinfikujemo i očistima na adekvatan način. Ovaj pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljenih objekata može da Vam olakša obnovu i pomogne da izbegnete pogrešne odluke.

Kada se poplava povuče, za sobom ostavlja fino, često smrdljivo blato, otpad, mokre zidove, tavanice i podove i brojna oštećenja zgrada. Ovaj pregled zapažanja, provera i postupaka može da Vam olakša obnovu i pomogne da izbegnete pogrešne odluke.

Osnovni zadatak pri uređenju kancelarijskog prostora je organizaciona, tehnička i estetska usklađenost opreme enterijera. Preporučuju se trajni materijali, barem na najopterećenijim površinama ­kao što su ploče radnih stolova, čela fioka i vratanca na ormarićima, tapacirane površine stolica… Masivno drvo je večiti favorit, ali postoje i dostojne zamene kao MDF, furnirane ploče ili kombinacije materijala na glavnoj površini i ivicama.

Drveni paneli koji se mogu koristiti za najrazličitije namene, uglavnom u enterijeru: od izrade pregradnih zidova, vrata, stepeništa do izrade nameštaja, a mogu propuštati veštačku ili prirodnu svetlost

Prihvatanje bar-koda u industriji u proteklih 30 godina dovelo je do razvoja velikog broja industrijskih standarda. Ovakva standardizacija obezbeđuje kako univerzalnu usaglašenost i laku identifikaciju proizvoda između partnera u okviru lanca snabdevanja tako i pravilno rukovanje proizvodom. Koristi se u procesu identifikacije proizvoda, vozila, vagona, opreme, nameštaja, robe u postupku bilo kakvog kretanja kroz određeni prostor.