Prerada drveta i proizvodnja nameštaja u Srbiji 2015. godine

Udruženje za šumarstvo i industriju prerade drveta, celuloze i papira, novom sistematizacijom PKS, pripojeno je Udruženju za poljoprivredu, tako da je formirano Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu PKS. U okviru novonastalog Udruženja i dalje funkcioniše Odbor za šumarstvo i industriju prerade drveta, celuloze i papira, kao i pet grupacija iz ovih oblasti, i to: Grupacija primarne prerade drveta, Grupacija finalne prerade drveta, Grupacija za šumarstvo, Grupacija za papirnu industriju i Grupacija izvoznika proizvoda od drveta. Pokrenuta je inicijativa privrednika da se ipak vrati status starog Udruženja, jer je ono pokrivalo više grana privrede, a ima pedesetogodišnju tradiciju.
Međutim, bez obzira na naziv Udruženja, Odbor i Grupacije nastavljaju sa nesmetanim radom u PKS. Obzirom da je donet novi Zakon o Privrednim komorama, po kome će od 1. januara 2017. godine sva privredna društva biti članovi Privredne komore, koristimo priliku da pozovem one firme koje do sada nisu aktivno učestvovale u radu Grupacija da nam se priključe i aktiviraju u radu, sa svojim predlozima za rešavanje zajedničkih problema. Činjenica je da pokretanje bilo koje inicijative ima veću težinu ako se nastupa ispred Grupacija Privredne komore Srbije, nego individualno.

Odbor za šumarstvo i industriju prerade drveta je u prošloj godini pokrenuo niz inicijativa kod resornih ministarstava za rešavanje najvećih problema drvne industrije i šumarstva. U daljem tekstu ćemo nabrojati najbitnije.

• Kao prvi problem naveli smo odvojenost šumarstva i drvne industrije po ministarstvima. Naš predlog rešenja je: Spojiti šumarstvo-Upravu za šume i drvnu industriju i oformiti Sektor šumarstva i drvne industrije. Korist od formiranja ovog sektora je jačanje stausa drvne industrije i funkcionalnije rešavanje zajedničkih problema.

• Vlada ne prepoznaje značaj drvne industrije u domenu izvoza i značaja ove privredne delatnosti za ruralna područja zemlje. Predlog rešenja: Drvnoj industriji dati karakter strateške industrije i to ugraditi u Strategiju i politiku razvoja industrije Srbije 2011 – 2020. godine. Korist bi bila značajniji razvoj ove privredne grane.

• Ne postoje izvozne stimulacije. Naš predlog rešenja je da se obezbede poreske olakšice za neto-izvoznike kao vid izvoznih stimulacija. Korist bi bila povećanje izvoznih rezultata, veća devizna sredstva bi se unosila u državu.

• Nelojalna konkurencija (rad „na crno“) opterećuje privrednike, pa je predlog rešenja da država energičnim merama suzbije takav rad i takve proizvođače uvede u legalne privredne tokove. Korist bi bila sređivanje privrednog ambijenta i daleko veći priliv sredstava u budžet.

• Nelikvidnost je problem sa kojim se susreću drvoprerađivači i proizvađači nameštaja, kao i ostali privredni subjekti u našoj zemlji. Problemi se kratkoročno prevazilaze uzimanjem skupih bankarskih kredita, sa kamatnim stopama koje se kreću od 1,3 do1,8% na mesečnom nivou na kratkoročne kredite, što na godišnjem nivou iznosi preko 20% ili na dugoročne kredite čija se kamata kreće od 7 do 13%. Potrebno je da država obezbedi dugoročne linije finansiranja, sa kamatnim stopama koje neće biti veće od 4 do 5% na godišnjem nivou, a korist bi bila znatno povećanje proizvodnje i ponude jeftinijeg, ali kvalitetnijeg nameštaja.

• Smanjenje tražnje nameštaja je pojava koje u proteklih nekoliko godina karakteriše tržište Srbije, ali i eks Jugoslavije. Pad
tražnja za nameštajem je pre svega posledica pada kupovne moći stanovništva. Upravo zato je u 2015. godini došlo i do znatnog pada proizvodnje nameštaja od drveta. To pokazuju i istraživanja o prometu nameštaja u Srbiji i u zemljama u okruženju, u odnosu na promet nameštaja u Evropskoj Uniji (promet nameštaja po stanovniku u Srbiji iznosi 36 evra, u BiH i Crnoj Gori 30 evra, u Hrvatskoj i Sloveniji 72 evra, u Evropskoj Uniji 160 evra). Predlog rešenja: da bi se povećala tražnja, a samim tim i proizvodnja nameštaja, potrebno je građanima Srbije omogućiti subvencionisane kredite za kupovinu nameštaja, a takođe ozbiljno razmotriti mogućnost podsticaja i subvencionisanja izvoza. To bi dovelo do jačanje proizvodnje i podizanje životnog standarda.

• Nedostatak kvalifikovane radne snage je takođe problem sa kojim se susreću drvoprerađivači. Radi povećanja produktivnosti kao i kvaliteta rada, neophodno je prilagoditi obrazovni sistem potrebama drvoprerađivačke industrije i industrije nameštaja. Predlog rešenja je da se na bazi istraživanja obrazovanje usaglasi sa potrebama proizvođača nameštaja za kvalifikovanom radnom snagom u narednih deset godina. Na osnovu utvrđenih potreba treba planirati obrazovne profile, a korist bi bila smanjenje nezaposlenosti i povećanje proizvodnje.

• Zarade zaposlenih, prema važećim zakonskim propisima, opterećene su porezima i doprinosima sa 62,5%, što je znatno više nego u mnogim zemljama u okruženju. Smatramo da su mere koje je Vlada Republike Srbije uvela, a odnose se na smanjenje poreza i doprinosa na novozaposlene dobar početni korak, ali je hitno potrebno razmotriti mogućnost da se porezi i doprinosi na zarade u naredne četiri godine sukcesivno smanje sa 62,5% na 42-45% i da se odnose na sve zaposlene. To bi dovelo do povećanja proizvodnje, smanjenja nezaposlenosti i privrednog rast.

• Odnose drvoprerađivača i javnih preduzeća za gazdovanje šumama bi, bar za neko vreme, trebalo definisati Protokolom o saradnji. U tom smislu bi Ministarstvo privrede sa predstavnicima javnih preduzeća šumarstva i privrednim subjektima iz drvno prerađivačke industrije i industrije nameštaja, trebalo da sačini Protokol o saradnji i dogovori uslove koji će unaprediti kvalitet saradnje i uspostaviti veći stepen međusobnog poverenja. Korist bi bila jačanje sirovinske baze za drvnu industriju i mogućnost postizanja još boljih izvoznih rezultata.

• Nedovoljna pošumljenost teritorije i nedovoljna otvorenost šuma u Srbiji, pa je u tom smislu iz PKS odnosno Odbora za šumarstvo i industriju prerade drveta prošle godine pokrenuta inicijativa i predlog da je potrebno podržati proširenu reprodukciju u šumarstvu (pošumljavanje, proizvodnja sadnica, semena, izgradnja šumskih puteva). Korist bi bila povećana ponuda sirovine (trupaca) za drvnu industriju i geo-morfološko (ekološko) kvalitetnije zemljište.

• Nedovoljna su sredstva za razvoj šumarstva u Srbiji, pa predlažemo izmenu Zakona o šumarstvu u delu povraćaja izdvajanja za opšte korisne funkcije šuma (funkcionisalo po starom Zakonu). Potrebno je odrediti procenat izdvajanja od BLD, a sve bi to obezbedilo kvalitetnije ispunjenje ekonomske, ekološke i socijalne funkcije šume.

• Čini se da Vlada RS ne prepoznaje dovoljno značaj šumarstva i prerade drveta za privredni život u brdsko-planinskim i ruralnim područjima zemlje. Predlog je da se obezbede subvencije preduzetnicima u ovim područjima za obnovu šumske mehanizacije i ulaganja u kapacitete prerade drveta sa većim stepenom finalizacije. To bi smanjilo iseljavanja iz ovih područja i dovelo do podizanje životnog standarda stanovništva.
Proizvodnja i spoljno-trgovinska razmena drvne industrije i proizvodnje nameštaja u 2015. godini
U Srbiji je proizvodnja nameštaja u 2015. godini bila približno na nivou prethodne godine, odnosno ostvareno je povećanje proizvodnje od 0,9%, ali je proizvodnja ostalih proizvoda od drveta bila manja za 7,2% nego u 2014. godini. Ukupan izvoz proizvoda iz ove delatnosti je na nivou prošlogodišnjeg izvoza i iznosi 573 miliona dolara. Značajan je podatak da je izvoz nameštaja 2015. godine bio veći za 12% nego prethodne godine, iz čega se zaključuje da je došlo do povećanja izvoza proizvoda sa višim stepenom obrade u odnosu na poluproizvode. Ukupan izvoz nameštaja u 2015. godini iznosi 342 miliona dolara. Na ovakav pozitivan pokazatelj pre svega utiče izvoz sedišta za motorna vozila, čiji izvoz iznosi 144 miliona dolara. Kada je reč o nameštaju od drveta, ukupan izvoz iznosi 168 miliona dolara i manji je za 8% nego 2014. godine. I uvoz je manji nego 2014. godine i to za 17% i iznosi 45 miliona dolara. Iz ovoga vidimo da je nameštaj od drveta i 2015. godine ostvario značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i to od 123 miliona dolara. Ako posmatramo sve proizvode od drveta vidimo da je izvoz 399 miliona dolara, a uvoz 222 miliona, što predstavlja suficit od 177 miliona dolara. Iz ovih podataka možemo da zaključimo da je drvna industrija jedna od retkih grana industrije Srbije koja konstantno ostvaruje spoljnotrgovinski suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom. Od svih grana drvne industrije jedino proizvodnja ploča i tabli od drveta ostvaruje deficit, ali i tu ima pozitivnih pomaka jer je uvoz ploča smanjen za 17% u odnosu na 2014. godinu, pa samim tim i deficit. Činjenica je da u poslednjih nekoliko godina dve fabrike ploča iverica i fabrika lesonit ploča u Srbiji ostvaruju značajnu proizvodnju koja pozitivno utiče na smanjenje deficita.

Kada posmatramo izvoz nameštaja po zemljama, zaključujemo da je izvoz sedišta i enterijera za motorna vozila presudan za formiranje liste zemalja u koje smo najviše izvezli. To su, pre svega zemlje sa jakom automobilskom industrijom sa kojima su poslovni partneri domaći proizvođači. Nameštaj od drveta je najviše izvožen u zemlje bivše SFRJ. Nameštaj smo izvozili na sledeća tržišta: Češka 58 mil. dolara, Španija 43 mil. dolara, Nemačka 42 mil. dolara, Crna Gora 24 mil. dolara, Francuska 21 mil. dolara, Slovenija 21 mil. dolara, BiH 20 mil. dolara, Rumunija 17 mil. dolara, Hrvatska 16 mil. dolara, Italija 14 miliona dolara, itd. Najveći uvoz nameštaja je bio iz: Kine 45 mil. dolara, Nemačke 28 mil. dolara, Hrvatske 25 mil. dolara, Italije 23 mil. dolara, Poljske 13 miliona dolara itd.

Kod izvoza ostalih proizvoda od drveta tržišta su sledeća: Italija 32 miliona dolara, Ruska Federacija 21 miliona dolara, Nemačka 17 miliona dolara, Makedonija 17 miliona dolara, BiH 15 miliona dolara, UNMIK/Kosovo 15 miliona dolara, Slovenija 14 miliona dolara, Crna Gora 12 miliona dolara. Najveći uvoz je bio iz: BiH 36 miliona dolara, Rumunije 30 miliona dolara, Austrije 18 miliona dolara, Mađarske 16 miliona dolara i Nemačke 14 miliona dolara.

Dallas company

Matis