Uticaj pandemije covid 19 na drvnu industriju i industriju nameštaja Srbije

U trenutku pisanja ovog članka pandemija COVID 19 u Srbiji još uvek traje. Vlada preduzima različite mere za zaštitu zdravlja i pomoć stanovništvu, ali i mere pomoći privredi. Ekonomski analitičari sumiraju rezultate uticaja pandemije na ekonomiju i pojedine njene sektore u proteklih godinu dana. Generalni zaključak svih tih analiza jeste da je pandemija COVID 19 imala brojne negativne efekte na ekonomiju Srbije, a posebno na njen bruto domaći proizvod (BDP). 
Nakon rasta u prvom kvartalu u iznosu od 5,1% u preostala tri kvartala 2020. godine bruto domaći proizvod Srbije imao je negativne stope rasta u poređenju sa istim kvartalima 2019. godine. Najveći pad BDP-a zabeležen je u drugom kvartalu u iznosu od 6,4%. Nakon toga BDP je rastao, ali je i pored toga zabeležena negativna stopa rasta u poslednjem kvartalu 2020. godine (grafikon 1).

 
Grafikon 1. Stope rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije po kvartalima u 2020. u poređenju sa istim periodom 2019. godine (izvor: RZS, 2021)

Prognoze vodećih domaćih i međunarodnih organizacija i institucija pokazuju da se može očekivati rast BDP-a u 2021. godini u opsegu od 3,1% do 5,5% što je značajno, ne samo u ekonomskom već i u psihološkom smislu, jer daje nadu da će 2021. godina biti godina oporavka celokupne ekonomije. 
Kada je u pitanju drvna i industrija nameštaja Srbije u ovom članku dat je pregled ostvarenih rezultata i stanja u proizvodnji i na tržištu drveta, proizvoda od drveta i nameštaja u 2020. godini.

Stanje i trendovi na tržištu oblovine u Srbiji u uslovima pandemije COVID 19

Prerada drveta u Srbiji je skoro u potpunosti bazirana na domaćim sirovinskim resursima i zbog toga je stanje u proizvodnji i ponudi drvne sirovine predmet svakodnevne pažnje domaćih drvoprerađivača. Svaki poremećaj u snabdevanju drvnom sirovinom u značajnoj meri utiče na proizvodnju i poslovanje preduzeća u preradi drveta. To se posebno odnosi na periode kriza, a jednu od takvih je izazvala pandemija COVID 19 koja još uvek traje.
Analize zvaničnih i podataka dobijenih od vodećih proizvođača pokazuju da će proizvodnja oblovine u Srbiji ostvariti blagi rast u 2020. godini, uprkos svim negativnim uticajima pandemije COVID 19. Zvanično registrovana proizvodnja oblovine u periodu januar-novembar 2020. godine zabeležila je rast od 1% u odnosu na isti period prethodne godine. Blagi rast proizvodnje oblovine rezultat je, u najvećoj meri, njenog rasta u periodu januar-mart i jul-septembar 2020. godine. Najjači uticaj pandemije COVID 19 zabeležen je u aprilu i junu kada je proizvodnja oblovine opala za 17,8% odnosno 12,9% u poređenju sa istim mesecima 2019. godine. 
Kada su u pitanju cene drvne sirovine one su tokom 2020. godine bile stabilne, što je bilo od velike važnosti za preduzeća u preradi drveta. Mnogim preduzećima u preradi drveta su bili produženi rokovi plaćanja preuzete drvne sirovine kako bi im se pomoglo u prevazilaženju problema koji su bili izazvani otežanim izvozom i smanjenom potražnjom na domaćem tržištu, posebno u periodu od sredine marta do kraja maja 2020. godine. 
I pored značajno redukovanih investicija u 2020. godini ohrabruju planovi javnih preduzeća prema kojima se može očekivati nastavak rasta proizvodnje oblovine i u 2021. godini. Za domaću drvoprerađivačku industriju to je od velike važnosti na putu njenog oporavka posle teške i pune neizvesnosti 2020. godine. Jedan od elemenata koji mogu da otežaju oporavak prerade drveta tokom 2021. godine predstavlja nastavak izvoza najkvalitetnije drvne sirovine – trupaca. 
Nakon 2018. godine, kada je dostignut rekordni iznos od 61.581 m3, izvoz trupaca iz Srbije je opao u 2019. godini na nivo od 36.423 m³. Međutim, u 2020. godini izvoz je ponovo nastavio sa rastom i pored problema sa otežanim transportom i povećanim troškovima prevoza zbog pandemije COVID 19. U 2020. godini izvezeno je 39.857 m3 što je predstavljalo povećanje za 9,4% u odnosu na prethodnu godinu. U poslednjih deset godina iz Srbije je izvezeno 300.518 m³ najkvalitetnijih trupaca lišćara (dominantno hrasta) za kojima vlada velika potražnja od strane domaćih drvoprerađivača. Kada se tome dodaju i velike količine rezane građe lišćara koja se takođe izvozi, iako i za njom postoji velika potražnja na domaćem tržištu, onda ne čude podaci koji pokazuju rast uvoza rezane građe hrasta kako bi se podmirile potrebe domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja i drugih proizvoda sa visokim stepenom finalizacije.
Najava Ruske Federacije da će od 1. januara 2022. godine zabraniti izvoz trupaca četinara i visokokvalitetnih trupaca lišćara dodatno će pojačati pritisak na izvoz trupaca na sve zemlje Jugoistočne Evrope pa i na Srbiju. S obzirom da Ruska Federacija učestvuje sa oko 12% u globalnoj trgovini oblovinom (najviše trupcima) i da joj je glavna izvozna destinacija Kina to će se, najavljenom zabranom izvoza trupaca od 2022. godine, stvoriti veliki pritisak od strane kineskih trgovaca drvetom na ostale zemlje u svetu kako bi se podmirile njihove potrebe za ovom vrstom drvnih sortimenata.  Iz tog razloga potrebno je preduzeti odgovarajuće mere od strane domaćih institucija kojima bi se destimulisao izvoz trupaca iz Srbije. 

Grafikon 2. Izvoz trupaca lišćarskih drvnih vrsta iz Srbije (izvor: RZS i Centar za trgovinu drvetom Šumarskog fakulteta, Beograd)

Prosečna izvozna cena trupaca hrasta dostigla je svoj rekord u februaru 2020. godine u iznosu od 476 US$/m3, a nakon toga je naglo opala u martu i aprilu (337 US$/m3) zbog problema sa transportom, nedostatka  i izuzetno visokih cena kontejnera u aprilu mesecu. Nakon toga izvozne cene trupaca su počele da rastu u periodu maj-septembar 2020. U septembru su cene dostigle nivo od 451 US$/m3 ali su još uvek bile niže za 5,2% u odnosu na februar 2020. godine.  

Ostvareni rezultati prerade drveta i proizvodnje nameštaja u Srbiji u uslovima pandemije COVID 19

Uprkos pandemiji i brojnim ograničenjima koje je izazvala pandemija COVID 19 prerada drveta i proizvodnja nameštaja u Srbiji ostvarili su rast proizvodnje u 2020. godini i to: prerada drveta za 0,1%, a proizvodnja nameštaja za 6,8%. Najveće probleme u poslovanju tokom 2020. godine imali su proizvođači rezane građe i podova od drveta. Ti problemi su posebno bili izraženi u periodu od polovine marta do kraja maja 2020. godine. 
Kada je u pitanju proizvodnja rezane građe ona je u 2020. godini zabeležila pad u poređenju sa  2019. godinom. Dva su osnovna razloga pada proizvodnje:

• prvi, veliki broj malih pilana je u periodu mart-maj 2020. godine prekinuo proizvodnju na nekoliko nedelja zbog nedostataka kontejnera, otežanog transporta, rasta troškova izvoza robe i neizvesnosti na glavnim izvoznim tržištima izazvanih pandemijom COVID 19. Ove pilane su u tom periodu obustavile i nabavku trupaca što je dovelo do pojave zaliha istih kod proizvođača oblovine.
• drugi, izvoz rezane građe je naglo opao u drugom kvartalu 2020. godine (-25% u odnosu na drugi kvartal 2019.) što je izazvalo dodatnu zabrinutost, pre svega kod vlasnika malih pilana. S obzirom da su male pilane dominantne u ukupnom broju pilana u Srbiji, prekid njihove proizvodnje na nekoliko nedelja na kraju prvog i početkom drugog kvartala 2020. g. se odrazio u velikoj meri na pad ukupne proizvodnje rezane građe. Pad proizvodnje su donekle ublažile velike pilane (prerađuju preko 30.000 m3 trupaca na godišnjem nivou) koje za vreme prvog pika pandemije nisu prekidale svoju proizvodnju. Zahvaljujući svojoj snazi ove pilane su iskoristile priliku da preuzmu i značajne količine trupaca od proizvođača oblovine koje male pilane nisu kupovale u periodu april-maj. Zahvaljujući takvoj situaciji u velikim pilanama je organizovana proizvodnja u dve, a u nekim čak i u tri smene u tom periodu. Iako je i njihov izvoz bio otežan ove pilane su imale dovoljno obrtnog kapitala da ulažu u nabavku sirovine i izmiruju tekuće obaveze.
Nakon ukidanja vanrednog stanja i „normalizacije’’ izvoza velike pilane su vrlo brzo „rasprodale’’ svoje zalihe rezane građe povećanim izvozom. Na taj način veliki proizvođači su ostvarili dodatnu (neplaniranu) korist čak i u vreme najjačeg pika pandemije COVID 19.
Normalizacijom izvoza u drugoj polovini godine proizvodnja rezane građe je počela da raste kod svih proizvođača koji su ulagali maksimalne napore da nadoknade gubitke u proizvodnji. To je uticalo na rast proizvodnje u trećem i četvrtom kvartalu. Međutim, i pored rasta proizvodnje u drugoj polovini godine, problemi koje je izazvala pandemija COVID 19 i ponovni rast izvoza trupaca uticali su da proizvodnja rezane građe zabeleži pad u 2020. godini.  
U proizvodnji ploča na bazi drveta ostvaren je polovičan uspeh u 2020. godini. Proizvodnja ploča iverica je porasla za 1,14% dok su proizvodnja lesonit i furnirskih bukovih (šper) ploča opale za 2,86% odnosno 13,36%. Glavni razlozi pada proizvodnje lesonit i bukovih furnirskih (šper) ploča predstavljao je privremeni prekid proizvodnje u aprili mesecu kao i smanjene privredne aktivnosti u prvoj polovini maja meseca zbog mera Vlade u sprečavanju širenja pandemije COVID 19. S druge strane, iako je i proizvodnja ploča iverica bila privremeno prekinuta u aprilu mesecu ona je ipak ostvarila rast  zahvaljujći rastu proizvodnje u prvom i trećem kvartalu 2020.g.
Kada je u pitanju proizvodnja nameštaja dva su osnovna faktora koja su doprinela njenom rastu u 2020. godini, i to:

• rast izvoza u prvom i oporavak izvoza u trećem i četvrtom kvartalu;
• rast potrošnje nameštaja na domaćem tržištu zbog porasta potrošnje u sektoru renoviranja kuća i stanova jer veliki broj građana nije odlazio na godišnji odmor izvan Srbije. Mnoga domaćinstva su iskoristila uštede u kućnim budžetima da renoviraju svoje stambene objekte zbog čega je potrošnja nameštaja naglo porasla.

Spoljnotrgovinska razmena  nameštaja i proizvoda od drveta  

Ukupan izvoz drvne i industrije nameštaja od drveta Srbije u 2020. godini iznosio je 548 miliona US$ što je za 1,9% manje u odnosu na 2019. godinu. Za razliku od izvoza, uvoz drvne i industrije nameštaja je ostvario rast od 7,2% dostigavši vrednost od 373 miliona US$. I pored pada izvoza drvna i industrija nameštaja ostvarile su pozitivan spoljnotrgovinski bilans u iznosu od 175 miliona US$. Učešće drvne i industrije nameštaja u ukupnom izvozu Srbije blago je smanjeno, sa 2,85% u 2019. na 2,81% u 2020. godini. Glavni razlog skoro nepromenjenog učešća drvne i industrije nameštaja u ukupnom izvozu Srbije predstavljao je pad izvoza Srbije za 0,67% u 2020. godini. 
Koliko je bio jak uticaj prvog pika pandemije COVID 19 najbolje potvrđuje primer iz meseca aprila u kome je zabeležen pad od 61,9% kod nameštaja i 30,9% kod prerade drveta i proizvoda od drveta, u poređenju sa aprilom prethodne godine (grafikon 3).

Grafikon 3. Mesečne stope rasta izvoza drvne i industrije nameštaja Srbije u 2020. godini u poređenju sa istim mesecima 2019.  (izvor: RZS i Centar za trgovinu drvetom Šumarskog fakulteta, Beograd)

Nakon drastičnog pada u martu i aprilu, izvoz nameštaja od drveta je nakon toga uglavnom beležio rast, sa izuzetkom novembra meseca. Zahvaljujući tome ostvaren je ukupan rast izvoza nameštaja od drveta od 0,9%. Međutim, kada je u pitanju prerada drveta i proizvodi od drveta situacija je potpuno drugačija. Glavni razlog pada izvoza u ovoj grani predstavljao je pad izvoza rezane građe, prozora, vrata i podova od drveta.
Izvoz rezane građe u 2020. godini dostigao je vrednost od 75,5 miliona US$ što je za 10,9% manje u odnosu na 2019. godinu. Najveći pad izvoza imao je izvoz rezane građe hrasta (24,2%) i bukve (11,2%) zbog drastičnog smanjenja njihovog izvoza u Kinu i na Bliski Istok, posebno u aprilu i junu mesecu. U aprilu mesecu izvoz je bio veoma otežan zbog nedostatka kontejnera što je uslovilo i povećanje troškova transporta za oko 25% u odnosu na period pre pandemije COVID 19. Nakon ukidanja vanrednog stanja sredinom maja 2020. godine izvoz je počeo da se vraća u normalne tokove na najvećim tržištima od značaja za izvoz rezane građe iz Srbije. Izuzetak predstavlja tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata koje još uvek nije oživelo u onoj meri kako je to bilo pre pandemije COVID 19. 
Dodatni problem proizvođačima i izvoznicima rezane građe u 2020. godini prouzrokovala je odluka egipatskih vlasti o nultoj toleranciji sadržaja Cezijum 137 u rezanoj građi koja se uvozi u ovu zemlju. Nekoliko isporuka (brodova) rezane građe bukve izvoznika iz Srbije su vraćene iz luka u Egiptu u prvoj polovini 2020. godine, sa obrazloženjem da sadrže nedozvoljen nivo Cezijuma 137. Odluka egipatskih vlasti je vrlo čudna imajući u vidu da se u proteklih pedeset godina izvozila rezana građa sa prostora Balkana i da nikada nije bilo problema sa njenom radioaktivnošću. Dodatni razlog za čuđenje je i činjenica da  prilikom uručenja rešenja o vraćanju robe našim izvoznicima nije prezentovan nikakav rezultat o „ispitivanju radioaktivnosti uzoraka rezane građe’’. U drugoj polovini 2020. godine slične probleme su imali izvoznici rezane građe iz Bosne i Hercegovine, a za nekoliko pošiljki i izvoznici iz Hrvatske. Zbog toga su se u rešavanje ovih problema uključile institucije iz ovih zemalja. Iako je prošlo više od pola godine problem još uvek nije rešen. 
Kada su u pitanju izvozne cene rezane građe bukve one su u periodu april-maj 2020. godine opale u proseku za oko 8% u odnosu na nivo iz februara iste godine. Ipak u drugoj polovini godine izvozne cene su porasle, ali još uvek nisu dostigle nivo iz februara 2020. godine. 
Slično rezanoj građi i izvoz prozora, vrata i podova od drveta imao je pad u 2020. godini zbog problema sa otežanim transportom i merama vlada u sprečavanju širenju pandemije na glavnim izvoznim tržištima.
Za razliku od izvoza, uvoz proizvoda od drveta je porastao za 4,52% najviše zbog rasta uvoza rezane građe četinara i ploča na bazi drveta (posebno ploča iverica). Uvoz rezane građe četinara iznosio je 298.999 m3 u vrednosti od 48,7 miliona US$, što je za 15% više u odnosu na 2019. godinu (posmatrano po količini). 
Uprkos pandemiji uvoz svih vrsta ploča na bazi drveta je imao izražen rast. U 2020. godini Srbija je uvezla 430.444 m3 ploča na bazi drveta (svih vrsta) u vrednosti od 143,2 miliona US$. U odnosu na prethodnu godinu rast uvoza je iznosio 11,49%. U strukturi uvoza dominantno mesto zauzimale su ploče iverice sa 252 hiljade m3 ili 66,1 milion US$. Uvoz MDF ploča iznosio je 99,8 hiljada m³ u vrednosti od 42,1 milion US$ (tabela 1). 

Posmatrano u zbiru, uvoz rezane građe četinara i svih ploča na bazi drveta iznosio je 191,9 miliona US$ ili 64,3% u odnosu na ukupan uvoz proizvoda od drveta. Ovako veliki rast ove dve kategorije proizvoda od drveta uticao je na to da prerada drveta i proizvodi od drveta zabeleže deficit u 2020. godini od oko 26 miliona US$, prvi put u poslednjih osam godina. Ostvareni deficit je, pored rasta uvoza, velikim delom rezultat smanjenog izvoza proizvoda od drveta što pokazuje koliko je bio jak uticaj pandemije COVID 19. Ukoliko ne bude velikih poremećaja tokom 2021. godine može se očekivati da će se problem sa deficitom prevazići, pre svega kroz povećanje izvoza. Generalni zaključak koji se može izvesti na bazi predstavljenih rezultata i stanja na tržištu nameštaja i proizvoda od drveta pokazuje da je stanje kompleksno i da će se proizvođači u drvnoj i industriji nameštaja Srbije susretati sa novim izazovima i tokom 2021. godine.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, april 2021.