Sanacija šteta od poplava na stambenim zgradama - SUŠENJE

Pregled zapažanja, provera i postupaka pri sanaciji poplavljnih stambenih objekata će Vam olakšati obnovu i pomoći da izbegnete pogrešne odluke. Naredna faza o kojoj pišemo je sušenje. Sanacija poplavljenih stambenih zgrada traje jako dugo između ostalog i zbog procesa sušenja koji mora da se radi sporo i postepeno, jer jedino na taj način se postiže željeni cilj.

Sušenje:

Cirkulacija vazduha je najbolji način da se zgrada osuši. Budite strpljivi i ne useljavajte se u vlažnu zgradu.

Pre početka sušenja građevinskih elemenata i materijala, napravite grubi plan u skladu sa sledećom podelom:

1. nema smisla isušivati: rastresite izolacione materijale, iverice i druge porozne ploče na bazi drveta, materijale na bazi gipsa, zalepljene tekstilne podove;
2. sporo i pažljivo treba sušiti, uz neizvesne ishode: drvo, krečne maltere, toplotne izolacije, organske materijale;
3. mogu se sa sigurnošću isušiti: sve betonske konstrukcije, cementna košuljica, zidovi od betonskih blokova, zidovi od opeke, izolacione ploče.

• Sušenje prirodnim putem može da traje mesecima, zato je neophodno da se proces sušenja ubrza dodatnim zagrevanjem i veštačkom ventilacijom. Ako koristite grejače za sušenje, podesite ih na 20–22°C. Visoke temperature mogu da izazovu pojavu prslina u malterima.
• Za prirodno provetravanje, po lepom vremenu, otvorite vrata i prozore. Ako koristite ventilatore, držita vrata i prozore zatvorene, posebno po vlažnom vremenu.

Koji god put da ste izabrali, uverite se da su zidovu potpuno osušeni u celoj debljini.

Ne zaboravite na sigurnost vaše imovine:
Kada je za isušivanje zgrade važno da prozori i vrata budu otvoreni, zaštitite se od provala. Ne ostavljajte otvorene prozore i vrata ako kuća nije pod nadzorom i proverite pri odlasku da li je sve zatvoreno i zaključano.
Za veće štete pozovite stručnjake. Samo oni mogu da kontrolnim merenjima i svojim stručnim znanjima odrede uspešne mere za obnovu i sanaciju zgrada.

Pri poplavama vlaga potpuno prodire u unutrašnjost zidova i prolazi u slojeve podova, izolacione slojeve i u drvene konstrukcije. Ako postoje hidroizolacije ili parne brane, voda će biti zarobljena u izolacionim slojevima ili u zidovima. Podne obloge koje ne propuštaju paru i korišćeni lepkovi će sprečiti isparavanje nakupljene vode. Posledice su trajna oštećenja, pojava buđi i plesni i na kraju smrad.

Da bi se to izbeglo, trebalo bi da odmah po nastanku šteta od poplava, otpočnete sa merama za potpuno isušivanje svih građevinskih elemenata. Stručni saveti su Vam pri tom neophodni, a mi Vam u tekstu o sušenju pojedinih delova stambenih objekata skrećemo pažnju samo na neke bitne činjenice.

Poštovani čitaoci, sva pitanja o ovom i ostalim tekstovima na temu poplava možete uputiti na e-mail redakcije: info@drvotehnika.info i stručnjaci će Vam odgovoriti u što kraćem roku.