Pesimizam i oprez u sektoru drvne industrije

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje su u Srbiji, godinama beležile pozitivne rezultate i permanentan rast. Poslovni rezultati i još veće mogućnosti drvnog sektora inicirale su odluku Vlade Republike Srbije da se drvna industrija i industrija nameštaja uvrste u jednu od četiri prioritetne industrijske grane od značaja za dalji razvoj naše zemlje. Vlada je inicirala izradu nove strategije razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije za period 2018. do 2022. godine. Ovaj dokument je završen u decembru 2017. godine, ali praktično nije ništa urađeno na realizaciji postavljenih ciljeva.

Prerada drveta i proizvodnja nameštaja su godinama pravile suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a u jednom petogodišnjem periodu protekle decenije, prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%. U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosio je oko 2%, a udeo u izvozu je dostizao 6,3%. Veliko je pitanje da li će drvna industrija nakon korona krize zadržati doskorašnje trendove razvoja... 

Ali, i pored dobrih poslovnih rezultata drvoprerađivači su godinama tražili institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih... Zahtevi drvoprerađivača u tom pravcu traju dugo, ali od države nema odgovora. Ona ignoriše činjenicu da drvna industrija svake godine puni državni budžet sa preko 80 miliona evra. 

Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji je trajao od završetka svetske ekonomske krize, 2008. godine, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome smo pisali u našem januarskom izdanju prošle godine. Takođe smo pisali o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu, gde su trendovi bili slični… Nakon prvih naznaka zastoja i prekida pozitivnog trenda u drvnoj industriji stigla je kovid kriza čije je posledice teško sagledati. Naviknuti na vitalnost ovih privrednih grana i činjenicu da su prerada drveta i proizvodnja nameštaja u protekloj deceniji permanentno, iz godine u godinu, beležile rast proizvodnje i izvoza, državni službenici ne vide da ova branša kod nas i u regiji ima velikih teškoća i da je obim posla, prema izjavama nekih privrednika, za proteklih deset meseci, u proseku pao za 15 do 20 procenata, što znatno odudara od zvaničnih statističkih podataka, pa zato često za statistiku kažu da je tačan zbir netačnih podataka…    

Sve oči su uprte u Nemačku

Drugi ili treći talas korona virusa doneo je globalni pesimizam i oprez u sektor drvne industrije. Većina drvoprerađivača u EU, a posebno italijanske i španske firme, računaju s pogoršanjem poslovanja u 2021. godini. 
Najlošije prognoze dolaze iz Nemačke, glavnog evropskog tržišta, gde se očekuje da će 2020. godina imati pad od 26,1% u pilanskom sektoru, industriji ploča i ambalaže kao i pad od 4,1% u sektoru nameštaja. Analitičari očekuju kako će se navedene trenutne ocene Nemačke i tržišni utisak preliti na poslovanje dobavljača koji još uvek uglavnom dolaze iz istočne Evrope.
Istovremeno, analitike u SAD-u sugerišu kako će cene drvnih proizvoda padati sve do maja 2021. godine, a očekuje se i da će pilane smanjiti proizvodnju. To će, uz aktuelnu pandemiju, zasigurno uticati na investicije i velike projekte koji zahtevaju veće količine drvne građe. 
Podsetimo, drvoprerađivački sektor je i pre izbijanja pandemije bio pogođen posledicama američko-kineskog trgovinskog rata, koji je rezultiralo gotovo prepolovljenim američkim izvozom u Kinu – sa 3 milijarde USD u 2018. na 1,6 milijardi u 2019. godini.
Turbulencije su prisutne i na indijskom tržištu, gde je od aprila do septembra 2020. godine uvoz pao za 35%, a izvoz za 17%. Istovremeno, povećavaju se cene drvnih proizvoda, a zbog pandemije pada potražnja. 

Prerada drveta i proizvodnja nameštaja u regionu

Drvni sektor u Hrvatskoj je usled korona krize pao za cca 15%, informiše gospodin Marijan Kavran, ali su mere Vlade Hrvatske značajno pomogle drvnom sektoru koji je pokazao zavidan nivo žilavosti i tržišne otpornosti
Drvoprerađivački sektor u Hrvatskoj tradicionalno predstavlja važnu industrijsku granu sa godišnjim izvozom od 1,2 milijarde evra, a zajedno sa šumarstvom zapošljava preko 50.000 radnika.  
Kriza se u prvim mesecima najviše odrazila na primarni  – pilanski sektor koji je zabeležio pad narudžbi od 10 do 25%, dok je proizvodnja parketa, prozora i vrata kao i nameštaja beležila manja usporavanja. Firme se suočavaju sa smanjenom likvidnošću, ali za sada posluju unutar relativno stabilnih okvira, posebno kompanije sa većom imovinom. Statistički gledano, u preradi drveta su tokom prvih devet meseci zalihe povećane za 25%, dok je industrijska proizvodnja kroz protekle mesece pala od 11 do 15%. Očekuje se nastavak sličnih – nepovoljnih pokazatelja u prvom kvartalu 2021. godine, a trendovi će zavisiti od medicinskih parametara.  
Za deset meseci 2020. godine u Republici Srpskoj su rezultati poslovanja drvnog sektora zadovoljavajući i daleko su bolji od očekivanih, informiše Lazo Šinik iz PK Republike Srpske. U preradi drveta i proizvoda od drveta za deset meseci 2020. godine proizvodnja je manja za oko dva procenta (1,9%) u odnosu na isti period 2019. U oblasti proizvodnja nameštaja, proizvodnja je manja za 7,8% prvenstveno zbog velikog pada proizvodnje u aprilu 2020. kada je proizvodnja ostvarena sa svega 19% i bila je manja za 81% u odnosu na proizvodnju nameštaja u aprilu 2019. godine. Treba naglasiti da je proizvodnja u avgustu 2020. godine ostvarena u znatno većem obimu, čak 62,3% više nego u avgustu prethodne godine. U periodu januar-oktobar 2020. godine industrijska proizvodnja u Republici Srpskoj bila je manja za 8,3% dok je prerađivačka industrija zabeležila podbačaj industrijske proizvodnje za 12,7%.
Nataša Govedarica iz PKS, piše na narednim stranama da je industrijska proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije Srbije manja za 0,7% u periodu januar-avgust 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine, a da je proizvodnja nameštaja zabeležila rast od 4,0% a u preradi drveta i proizvoda od drveta registrovan je pad od 3,1% u poređenju sa prvih osam meseci 2019. godine.
U drugom kvartalu 2020. godine u proizvodnji nameštaja Republike Srbije registrovano je 20.637 zaposlenih, što je više za 8,6% u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, dok je u preradi drveta zabeleženo 17.020 zaposlenih (rast od 0,9% u odnosu na isti kvartal 2019. godine). U oblasti šumarstva i seče drveća registrovano je 6.807 zaposlenih, što je za 4,1% više u odnosu na isti kvartal 2019. godine. (Izvor:  Republički zavod za statistiku)
Prema podacima RZS, u periodu januar-avgust 2020. godine, izvoz nameštaja i proizvoda od drveta, plute, slame i papira iznosio je 797,7 miliona evra, što čini 7,5% ukupnog izvoza Republike Srbije. U odnosu na isti period 2019. godine, zabeležen je pad od 7,3%. U istom periodu, uvoz je dostigao 674,7 miliona evra (mg pad od 3,7%), što čini 4,7% ukupnog uvoza, te je ostvaren suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je iznosio 123,0 miliona evra. Najviše je izvezeno nameštaja, i to u vrednosti od 335,8 miliona evra, sa međugodišnjim padom od 7,1% i pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom (241,9 miliona evra).
Prema najnovijoj kvartalnoj analizi Privredne komore Srbije „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji“ privrednici su umereni optimisti u pogledu poslovnih očekivanja i rasta prometa u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za većinu su domaća tražnja i izvoz ključni za unapređenje poslovanja. Planiraju da povećaju ili zadrže ulaganja na istom nivou, najviše u opremu, a računaju na stabilnu zaposlenost, tako da 94 odsto anketiranih ne očekuje smanjenje broja zaposlenih.
Istraživanje PKS pokazuje da je tokom pandemije virusa Kovid -19 privreda Srbije sačuvala svoju bazu, održana je likvidnost kompanija i zaposlenost. Program ekonomske podrške Vlade Srbije suštinski je doprineo očuvanju privrednog potencijala, ali je za oporavak neophodno vraćanje međunarodnog tržišta i domaće tražnje u normalne tokove. Funkcionisanje privrede u poslednjem kvartalu 2020. godine, kao i perspektive u narednom srednjoročnom periodu zavisiće od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Iako se ne očekuje zatvaranje privrede, kao u prvom talasu epidemije, nagli porast slučajeva virusa korona nalaže pažljiv pristup u upravljanju privredom sa ciljem očuvanja zdravlja stanovništva i privrednog kapaciteta – zaključuje Nataša Govedarica.

Redakcija

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika broj 69, januar 2021.