I pored teškoća drvna industrija Srbije ostvaruje dobre rezultate

Što se fizičkog obima proizvodnje tiče, drvna industrija Srbije je za jedanaest meseci 2014. godine ostvarila značajno povećanje. Proizvodnja proizvoda od drveta i plute, sem nameštaja, beleži povećanje od 15,0%, a proizvodnja nameštaja je zabeležila pad od 6,1% u odnosu na isti period 2013. godine.
Izvoz proizvoda od drveta i plute, sem nameštaja, za jedanaest meseci 2014. godine iznosio je 224,2 milion USD (povećan je za 8,2%), a uvoz je iznosio 187,3 miliona USD (povećan je za 3,3%). Ohrabruje podatak je da se značajno smanjuje deficit kod ploča, jer je izvoz povećan za 32%, a uvoz za 11%.
Izvoz nameštaja za jedanaest meseci prošle godine je dostigao 273,7 miliona USD (povećan je za 9,9% u odnosu na isti period 2013. godine), a uvoz je manji za 11,75%, iznosio je 127,6 miliona USD.

Drvna industrija je u spoljnotrgovinskom prometu u 2013. godini ostvarila ukupan suficit od 152 miliona USD, a posle jedanaest meseci 2014. godine je već ostvaren suficit od 183,0 miliona USD.  Poljoprivreda, drvna industrija i tekstilna industrija su jedine industrije koje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskom prometu Srbije. Ogroman deficit prave energetika, hemija i metalska industrija.
Zemlje u koje je Srbija najviše izvozili proizvode primarne prerade drveta su Italija, Ruska federacija, Nemačka, BiH i Slovenija, a uvozili smo iz Rumunije, BiH, Austrije, Mađarske, Nemačke.
Zemlje u koje smo izvozili proizvode finalne prerade drveta su Češka, Nemačka, Crna Gora, BiH, Francuska, Slovenija, Ruska Federacija, a uvozili smo proizvode finalne prerade drveta iz Kine, Italije, Nemačke, Hrvatske, Poljske, Rumunije.

Imate reč - Budite deo rešenja
Posebno bih izdvojio aktivnost Privredne komore Srbije u septembru prošle godine u projektu: Imate reč-Budite deo rešenja, gde su u dvonedeljnom direktnom dijalogu ministra privrede gospodina Sertića sa privrednicima iz svih delatnosti, determinisani osnovni problemi u radu privrednika, ali su i predložena moguća rešenja prevazilaženja tih problema. I predstavnici drvne industrije su dali svoj doprinos u ovoj akciji, a njihovi predlozi, ukoliko budu prihvaćeni od izvršne vlasti, će doprineti još boljim izvoznim rezultatima, i pokazati da je drvna industrija jedna od ključnih industrija budućeg privrednog oporavka. Dijalog privrede, države i struke je, bez sumnje, put koji će u svakoj delatnosti dati bolje rezultate poslovanja, a u ovom tekstu ćemo apostrofirati neke od problema i predloga koji su u projektu Imate reč - Budite deo rešenja, dali predstavnici drvne industrije i šumarstva.

Sirovinska osnova i prerada drveta
Što se tiče šume i šumarstva, kao sirovinske osnove za preradu drveta, treba reći da Srbija spada među srednje šumovite zemlje, sa ukupno 29,1% površine pod šumom, odnosno poseduje 2,25 miliona hektara šuma. U državnom vlasništvu je 53% šuma, a u privatnom 47%. Državnim delom šuma gazduju dva javna preduzeća i pet nacionalna parka.
Pošumljenost naše zemlje je za više od deset procenata manja od projektovane Prostornim planom Srbije, pa šumarski stručnjaci smatraju da je neophodno podržati proširenu reprodukciju u šumarstvu (pošumljavanje, proizvodnju sadnica, semena, izgradnju šumaskih puteva). Dugoročno korist bi bila znatno povećana ponuda sirovine (trupaca) za drvnu industriju i geo-morfološko (ekološko) kvalitetnije zemljište kao i niz drugih opštekorisnih funkcija šume. Sve to je, praktično, definisano i predviđeno dokumentima Uprave za šume koje je u okviru  Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i javna preduzeća šumarstva, apostrofirano je tokom projekta Imate reč - Budite deo rešenja.
Problem je, međutim, što su u Srbiji nedovoljna sredstva za razvoj šumarstva, a jedno od rešenja je izmena Zakona o šumarstvu u delu povraćaja izdvajanja za opšte korisne funkcije šuma. Potrebno je odrediti procenat izdvajanja za šumarstvo što je bilo definisano prethodnim Zakonom o šumama. Uz adekvatnija ulaganja bi se obezbedilo kvalitetnije ispunjenja ekonomske, ekološke i socijalne funkcije šume. Uz ovaj predlog, šumarski stručnjaci smatraju da pored Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u ovoj oblasti postoji nadležnost Ministarstva finansija, odnosno Poreska uprave.
Pored toga, šumari smatraju da Vlada ne prepoznaje značaj šume i šumarstva za privredni život u brdsko-planinskim i ruralnim područjima zemlje. Predlog je da se obezbede subvencije preduzetnicima u ovim područjima za obnovu šumske mehanizacije, što bi dovelo do manjeg iseljavanja iz ovih područja i podizanja životnog standarda stanovništva.
Takođe je rečeno da je u poslednje vreme izraženo haotično i predimenzionirano investiranje u proizvodnju drvne bio-mase, pa je potrebno formirati agenciju za razvoj i primenu tehnologije u šumarstvu i adekvatno usmeriti investiciona sredstva na kvalitetne projekte.
O prethodnim problemima u oblasti šumarstva kao i o predlozima za njihovo rešenje u okviru projekta Imate reč - Budite deo rešenja, govorio je dipl. ing. Branislav Ilčić, izvršni direktor u JP Srbijašume.

Problemi i predlozi drvne industrije
Drvnu industriju Srbije čine 2.182 privredna društva u kojima je zaposleno 23.000 radnika. Po strukturi to su: mikro 83%, mala 13%, srednja 3,5% i velika 0,5% preduzeća. Komparativne prednosti prerade drveta u odnosu na ostale industrije su: prvo, činjenica što svoju proizvodnju bazira na domaćoj sirovini; drugo, drvna industrija je izvozno orijentisana sa učešćem finalnih proizvoda između 65 i 70 procenata u izvozu. Izraženi neto efekat u izvozu je 2013. godine iznosio 500 miliona USD i suficit od 152 miliona USD, a za šest meseci 2014. godine izvoz je imao vrednost od 273 miliona USD, a suficit je iznosio 101 milion USD.
Prerada drveta je vrlo često jedina industrijska i privredna delatnost u brdsko-planinskim i ruralnim područjima zemlje, pa je kroz adekvatnu pomoć šumarstvu i obezbeđivanje povoljnih finansijskih sredstava za izvoz i transfer najmodernijih tehnologija, moguće zadržati stanovništvo u ruralnim podrućjima i značajno povećati izvoz.
Problem je što šumarstva i drvna industrija, sa aspekta države, nisu u nadležnosti jednog ministarstva, pa drvoprerađivači i šumari godinama predlažu da se  Uprave za šumem reorganizuje i da preraste u Sektor šumarstva i drvne industrije. To bi rezultovalo jačanjem stausa drvne industrije i funkcionalnijem rešavanju zajedničkih problema. Ovaj predlog je potekao pre nekoliko godina sa Sabora drvoprerađivača Srbije, ponovljen je više puta, a podržan je i od Odbora udruženja za šumarstvo i drvnu industriju PKS.

Vlada, međutim, nije odgovorila na ovaj zahtev drvoprerađivača i šumarske struke. Kao i do sada, drvoprerađivači smatraju i uvek ističu da Vlada ne prepoznaje značaj drvne industrije u domenu izvoza i značaja ove privredne delatnosti za ruralna područja zemlje.
Rešenje je, ističe prof. dr Zdravko Popović i predstavnici Agencije za drvo, da drvnoj industriji treba dati karakter strateške industrije i to ugraditi u Strategiju i politiku razvoja industrije Srbije do 2020. godine. Ovaj predlog je u pisanom obliku dostavljen nadležnim ministarstvima u Vladi RS! Takođe je u pisanoj formi Vladi RS, od strane Odbora udruženja za šumarstvo i drvnu industriju PKS, dostavljen predlog poreskih olakšica za neto-izvoznike kao vid izvoznih stimulacija drvoprerađivačima. Korist bi bila povećanje izvoznih rezultata i unošenje više deviznih sredstva u državu.
Drvoprerađivači uvek ističu da država energičnijim merama mora suzbiti nelojalnu konkurenciju, odnosno rad na crno i takave proizvođače uvesti u legalne tokove, a to podrazumeva sređivanje privrednog ambijenta i veći priliv sredstava u budžet.    
Takođe je tokom projekta Imate reč - Budite deo rešenja istaknuto da proizvađače nameštaja, kao i ostale privredne subjekte u našoj zemlji, opterećuje izražena nelikvidnost. Problemi se prevazilaze uzimanjem skupih bankarskih kredita, sa kamatnim stopama koje se kreću od 1,3 do 1,8% na mesečnom nivou za kratkoročne kredite, što na godišnjem nivou iznosi preko 20% dok se kamatne stope na dugoročne kredite kreću od 7 do 13 procenata. Privrednici smatraju da je potrebno obezbediti dugoročne linije finansiranja, sa kamatnim stopama koje neće biti veće od 4 do 5% na godišnjem nivou, a korist bi bila znatno povećanje proizvodnje i ponude jeftinijeg, ali kvalitetnijeg nameštaja.
Problem je i smanjenje tražnje nameštaja. Unazad nekoliko godina na tržištu Srbije, ali i bivše Jugoslavije, pada tražnja za nameštajem, pre svega zbog pada kupovne moći stanovništva. Samo u 2014. godini u regionu je došlo do pada proizvodnje za 17,3%. To pokazuju i istraživanja o prometu nameštaja u Srbiji i u zemljama u okruženju, u odnosu na promet nameštaja u Evropskoj Uniji. Promet nameštaja po stanovniku u Srbiji iznosi 36 evra, u BiH i Crnoj Gori 30 evra, u Hrvatskoj i Sloveniji 72 evra, u Evropskoj uniji 160 evra.
Da bi se povećala tražnja, a samim tim i proizvodnja nameštaja, potrebno je građanima Srbije omogućiti subvencionisane kredite za kupovinu nameštaja, a takođe ozbiljno razmotriti mogućnost podsticaja i subvencionisanja izvoza. Korist bi bila jačanje proizvodnje i podizanje životnog standarda stanovništva, istakao je Slađan Disić, gen. direktor firme SIMPO Vranje u okviru projektu Imate reč - Budite deo rešenja.
Kao problem se pojavljuje i nedostatak kvalifikovane radne snage, smatra Disić, a radi povećanja produktivnosti kao i kvaliteta rada, neophodno je prilagoditi obrazovni sistem potrebama drvno prerađivačke industrije i industrije nameštaja. Predlog je da se na bazi istraživanja usaglase potrebe proizvođača nameštaja za kvalifikovanom radnom snagom u narednih deset godina. Na osnovu utvrđenih potreba planirati obrazovne profile, a to bi smanjilo nezaposlenost i povećalo proizvodnju.

Problem su, takođe, porezi i doprinosi na zarade. Zarade zaposlenih, prema važećim zakonskim propisima, opterećene su porezima i doprinosima sa 62,5%, što je znatno više nego u mnogim zemljama u okruženju. Mere koje je Vlada Republike Srbije uvela, a odnose se na smanjenje poreza i doprinosa na novozaposlene je dobar početni korak, ali je hitno potrebno razmotriti mogućnost da se porezi i doprinosi na zarade u naredne četiri godine sukcesivno smanje sa 62,5% na 42 do 45% i da se odnose na sve zaposlene. To bi rezultiralo povećanjem proizvodnje, smanjenjem nezaposlenosti i privrednim rastom, smatra Disić.
Problem su i odnosi drvoprerađivača i javnih preduzeća za gazdovanje šumama, smatra Disić i predlaže da Ministarstvo, u saradnji sa JP Srbijašume i privrednim subjektima iz drvno-prerađivačke industrije i industrije nameštaja, sačini protokol o saradnji i dogovori uslove koji će unaprediti kvalitet saradnje i uspostaviti veći stepen međusobnog poverenja. Korist bi bila jačanje sirovinske baze za drvnu industriju i mogućnost postizanja još boljih izvoznih rezultata.
Seriju od nekoliko problema i predloga za njihovo rešenje iznetih na projektu Imate reč - Budite deo rešenja, koji bi šumarstvu i preradi drveta dali bolje rezultate završićemo zahtevom privrednog društva Napredak ad Požega koje je upućeno Fondu za razvoj za drugi reprogram duga. Ovaj zahtev je dostavljen u pisanom obliku, a jedan primerak je poslat i ministru Ž. Sertiću. Naime Napredak ad iz Požege od 2011. godine posluje na osnovu od Suda odobrenog UPPR-a, uspešno izmiruje svoja dugovanja i uredno isplaćuje lične dohodke i uplaćuje doprinose za 80 zaposlenih. Sredstva obezbeđuje izvozom nameštaja (95% proizvodnje) u proseku 1,8 miliona USD/mesečno, na tržište V. Britanije i RF. Ukoliko bi im Fond odobrio reprogram ostatka duga na dve godine, u potpunosti bi izmirili sve obaveze i pozitivno završili proces restruktuiranja, a korist bi bila opstanak kvalitetnog proizvođača nameštaja i neto-izvoznika, sa realnom mogućnošću proširivanja kapaciteta proizvodnje i zapošljavanja novih radnika, smatra Vojimir Stanković, direktor preduzeća Napredak ad.
Dijalog privrede, države i struke je, bez sumnje, put koji u svakoj delatnosti može dati bolje rezultate poslovanja, a u ovom tekstu smo govorili o nekim problemima i predlozima koji su u projektu Imate reč - Budite deo rešenja, dali predstavnici drvne industrije i šumarstva i koji će, verujemo koristiti kreatorima privrednog ambijenta u našoj zemlji.