Da li će srpska drvna industrija postati industrija propuštenih šansi

Znaci blagog oporavka i optimizma koji su se pojavili u poslednjem kvartalu 2024. samo delimično su ublažili generalnu ocenu da je protekla godina bila teška za najveći broj preduzeća iz oblasti prerade drveta i proizvodnje nameštaja. Zavisno od sektora, proizvodnja se u 2024. kretala od pada do blagog rasta.
Uprkos dinamičnim promenama i brojnim ograničenjima u tokovima trgovine nameštajem i proizvodima od drveta na globalnom nivou, izvoz drvne industrije 
Srbije ostvario je rast u 2024. godini od 1,4%, dostigavši vrednost od 736,6 miliona USD. Izvoz nameštaja od drveta je iznosio 384,9 miliona USD, što je predstavljalo povećanje od 4,1% u odnosu na prethodnu godinu.

Spoljnotrgovinski bilans prerade drveta je negativan već petu godinu zaredom, a dominantan izvoz poluproizvoda od drveta i nisko učešće nameštaja izrađenog od masivnog drveta u ukupnom izvozu drvne industrije sve više upućuju na zaključak da, u segmentu masiva, srpska drvna industrija postaje industrija propuštenih šansi.

Protekla 2024. godina je godina koju će mnoga preduzeća u drvnoj industriji želeti da što pre zaborave. Znaci blagog oporavka i optimizma koji su se pojavili u poslednjem kvartalu 2024. samo delimično su ublažili generalnu ocenu da je protekla godina bila teška za najveći broj preduzeća. 
Proizvodnja ključnih kategorija proizvoda drvne industrije Srbije. Proizvodnja se u 2024. kretala od pada do blagog rasta, zavisno od sektora. U proizvodnji ploča od drveta zabeležen je rast proizvodnje sirove iverice za 15% i furnirskih ploča za 2,2%, dok je proizvodnja lesonita zabeležila pad od 14,7%. Najveći pad proizvodnje imala je proizvodnja drvnog peleta i to za 20% ili iskazano u fizičkim jedinicama mere za 78 hiljada tona u poređenju sa 2023. godinom. Koliko je stanje u ovoj oblasti teško pokazuju podaci da proizvodnja peleta opada treću godinu zaredom, da su fabrike opterećene zalihama i da su prinuđene da pelet prodaju ispod cene koštanja. Sve to se dešavalo i pored intervencije Vlade da ograniči uvoz peleta. Prva odluka o ograničenju uvoza peleta je doneta početkom aprila 2024. godine i ista je četiri puta produžavana (poslednji put u januaru 2025. i trebalo je da bude na snazi do polovine aprila ove godine). Međutim, početkom marta doneta je odluka o stavljanju van snage zabrane uvoza peleta što će dodatno otežati poslovanje domaćih fabrika. U poslednje tri godine proizvodnja drvnog peleta u Srbiji je smanjena za 168 hiljada tona, što samo po sebi govori koliko je jaka kriza u ovom sektoru. Kriza ne pogađa samo fabrike peleta već i druge učesnike u lancu vrednosti, a pre svih veliki broj dobavljača drvne sirovine. 
Proizvođači rezane građe četinara su najveći deo 2024. godine proveli u iščekivanjima da tržište „proradi’’. To se ipak nije desilo u onom obimu u kome su se proizvođači nadali pa isti često ponavljaju pitanje šta se to dešava sa tržištem, da i pored značajnih investicija u infrastrukturu i stambenu izgradnju, potražnja za rezanom građom četinara nije na nivou na kome bi trebalo da bude. Čak i uvoz rezane građe četinara opada treću godinu zaredom, posmatrano po količini. U 2024. godini uvoz je iznosio 260 hiljada m³ i bio je manji za skoro 40 hiljada m³ u odnosu na 2021. godinu. Izgleda da vreme dasaka, greda, gredica i letvi nepovratno prolazi jer ih u sve većoj meri zamenjuju kompoziti u formi građevinske oplate, I-gredica i drugih nosača koji omogućavaju građevinarima bržu gradnju. Domaća proizvodnja ovih kompozita je u povoju, a sve veća potražnja građevinskih preduzeća u najvećoj meri se zadovoljava uvozom. U 2024. godini Srbija je uvezla oplate od drveta za betonske građevinske radove u vrednosti od 5,2 miliona US$. 

Proizvodnja rezane građe lišćara se stabilizovala nakon teške 2023. godine, i krenula da raste u drugoj polovini 2024. godine. Vodeći proizvođači su ostvarili rast proizvodnje i izvoza, posmatrano kroz fizički obim, dok su manji proizvođači imali dosta oscilacija tokom prvih devet meseci. Te oscilacije su bile uzrokovane promenama narudžbina od strane, pre svega, kineskih trgovaca. Stanje kod njih se stabilizovalo u poslednjem kvartalu kada su ponovo krenule porudžbine kao rezultat stabilizacije i rasta potražnje u Kini. Vodeći proizvođači imaju zaključene ugovore sa kupcima u Kini i UAE do juna 2025. godine, što je jedan od pokazatelja da se situacija na glavnim izvoznim tržištima stabilizovala, bar za sada. 

Kada su u pitanju cene po kojima se izvozila rezana građa lišćara, nakon rekordno visokih cena u 2022. godini, cene su se „vratile’’ na normalni nivo tokom 2023. godine. Taj nivo cena se zadržao sve do oktobra 2024. godine kada su cene u izvozu porasle za oko 10%. Po tim cenama vodeći proizvođači su ugovorili isporuke inostranim kupcima do juna 2025. godine.

U proizvodnji podova od drveta, situacija se može oceniti nezadovoljavajućom i pored blagog rasta proizvodnje od 2,8% u 2024. godini. Zbog „hroničnog’’ nedostatka sirovine, pre svega hrastovih friza, proizvodnja je u 2024. godini bila manja za 1,2 miliona m2 u poređenju sa 2018. godinom, kao godinom sa rekordnom proizvodnjom. Zbog toga se stepen korišćenja kapaciteta, kod većine proizvođača u 2024. kretao u opsegu od 53% do 66%.  Porudžbine i potražnja u prva dva meseca 2025. godine su bile na višem nivou u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pa proizvođači očekuju da bi ova godina  trebalo da bude uspešnija.

Slično drvenim podovima i situacija u oblasti proizvodnje, izvoza i uvoza drvenih paleta se takođe može oceniti kao nezadovoljavajuća. U 2024. godini izvoz drvenih paleta je iznosio 19,4 miliona USD, a uvoz čak 33,2 miliona US$. U poređenju sa 2023. godinom izvoz je bio manji za oko 9 miliona US$.  
Proizvodnja ploča od lameliranog drveta (tzv. daščanih ploča) ostvarila je rast u 2024. što je pratio i njihov izvoz koji je porastao za 8%. 

Većina proizvođača pločastog nameštaja imala je rast proizvodnje u 2024. godini, posmatrano po vrednosti. Pad proizvodnje kod manjeg broja preduzeća nije uticao da ukupna proizvodnja pločastog nameštaja u Srbiji zabeleži rast u 2024. Slična situacija je bila i u proizvodnji tapaciranog nameštaja koja beleži najbolje rezultate od svih kategorija nameštaja. To se posebno odnosi na izvoz koji je u 2024. porastao za 12 miliona US$ ili 14% u odnosu na prethodnu godinu. U proizvodnji nameštaja od masivnog drveta većina preduzeća, posebno malih, zabeležila je blagi pad proizvodnje. To se posebno odnosi na mala preduzeća koja se bave proizvodnjom stolica. Zahvaljujući rastu proizvodnje u srednjim i velikim preduzećima, koja su u najvećoj meri orijentisana na izvoz, izvoz ove kategorije nameštaja ostvario je rast od 6,1% u 2024. godini.  

Izvoz i uvoz drvne industrije Srbije

Uprkos dinamičnim promenama i brojnim ograničenjima u tokovima trgovine nameštajem i proizvodima od drveta na globalnom nivou, izvoz drvne industrije Srbije ostvario je rast u 2024. godini od 1,4%, dostigavši vrednost od 736,6 miliona USD. Izvoz nameštaja od drveta je iznosio 384,9 miliona USD, što je predstavljalo povećanje od 4,1% u odnosu na prethodnu godinu. To je ujedno i najveća vrednost izvoza nameštaja od drveta u poslednjih dvadeset i pet godina. Kada je u pitanju izvoz prerade drveta on je nastavio da opada drugu godinu za redom. Izvoz od 351,7 miliona USD bio je manji za 1,7% u odnosu na 2023. godinu.  

Rast izvoza nameštaja odnosno pad izvoza prerade drveta promenili su učešće ovih grana u strukturi ukupnog izvoza drvne industrije Srbije u korist nameštaja (52,2% u 2024. g). U 2023. godini, izvoz nameštaja od drveta je prvi put premašio vrednost izvoza prerade drveta u poslednjih dvadeset i pet godina i to za 3,3%. To se nastavilo i u 2024. godini u kojoj je vrednost izvoza nameštaja bila veća za 9,4% ili za 33,2 miliona USD u odnosu na izvoz prerade drveta. Da li će se nastaviti započeti trend teško je predvideti, s obzirom na to da su poremećaji u tokovima trgovine drvetom i proizvodima od drveta na globalnom nivou, u poslednjih pet godina, negativnije uticali na preradu drveta nego na proizvodnju nameštaja. 
U strukturi izvoza nameštaja od drveta u 2024. godini dominantno učešće su imali nameštaj izrađen od pločastih materijala i tapacirani nameštaj, dok je učešće nameštaja izrađenog od masivnog drveta iznosilo svega 21%. Učešće nameštaja izrađenog od masivnog drveta u ukupnoj vrednosti izvoza drvenog nameštaja se smanjuje iz godine u godinu zbog sve izraženije konkurencije od strane, pre svega, kineskih izvoznika u zemljama koje predstavljaju glavne potrošačke centre nameštaja u Evropi, a koje su istovremeno i najznačajnija izvozna tržišta industrije nameštaja Srbije.   

Analiza strukture izvoza prerade drveta u 2024. godini pokazuje da i dalje preovlađuju rezana građa i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću sa učešćem od čak 76%. I dalje se najveće količine domaće drvne sirovine izvoze u formi rezane građe, furnira, elemenata za gajbice,  drvenih paleta, a poslednjih nekoliko godina raste i izvoz tzv. top layer-a za višeslojne podove. U 2024. godini iz Srbije je izvezeno skoro 3,5 miliona m² top layer-a od tvrdih lišćara (dominantno hrasta). Za potrebe njihove proizvodnje i izvoza, pored domaće sirovine, uvozili su se trupci hrasta iz zemalja u okruženju (najviše iz Hrvatske). Iako je u 2024. godini došlo do blagog pada izvoza rezane građe lišćara, posmatrano po količini, izvoz od 199 hiljada m³ je i dalje veoma visok.

Grafikon 1. Učešće prvih 10 zemalja u vrednosti ukupnog izvoza prerade drveta Srbije u 2024. godini (izvor: RZS, 2025)

Najznačajnije destinacije za izvoz proizvoda prerade drveta Srbije bile su Kina i Italija dok je učešće Bosne i Hercegovine, Francuske i Crne Gore bilo prilično ujednačeno (grafikon 1). 

Kina je u 2024. godini bila ubedljivo najznačajnije tržište za izvoz proizvoda od drveta iz Srbije. Ukupan izvoz svih proizvoda od drveta na ovo tržište dostigao je rekordnu vrednost u iznosu od 50,8 miliona USD. Daleko ispod nalazile su se ostale zemlje i to Italija (28,6 miliona USD), Bosna i Hercegovina (26 miliona USD), Francuska (25 miliona USD) i Crna Gora (23 miliona USD). Od ostalih zemalja, koje spadaju u top 10, izdvajaju se Nemačka, Slovenija, Ruska Federacija, UAE i Hrvatska. Skoro 2/3 izvoza proizvoda od drveta iz Srbije ostvareno je u ovih deset zemalja. 
U strukturi izvoza u Kinu dominantno su zastupljeni rezana građa svih vrsta lišćara, trupci i top layer za višeslojne podove. U izvozu u Italiju dominiraju takođe poluproizvodi i to rezana građa, neobrađene ploče iverice, lesonit ploče i elementi za gajbice. Ovako nepovoljnu strukturu izvoza donekle ublažava izvoz višeslojnih podova (2 miliona USD), mrtvačkih sanduka od drveta (1,44 miliona USD) i ostalih proizvoda od drveta (5,6 miliona USD). Izvoz u Bosnu i Hercegovinu karakteriše takođe izvoz poluproizvoda od čega su najveću vrednost zabeležili rezana građa, ploče iverice i vlaknatice i železnički pragovi. Nepovoljnu strukturu donekle ublažava izvoz višeslojnih podova (3,03 miliona USD). Slična je struktura izvoza i na druga tržišta u kojoj najveće učešće imaju poluproizvodi. 
Glavna tržišta za izvoz građevinske stolarije u 2024. godini predstavljali su Francuska, Ruska Federacija, Crna Gora, Hrvatska i Švajcarska dok su se podovi od drveta najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju. 
Glavne destinacije za izvoz nameštaja od drveta bile su Italija, Rumunija, Francuska i Crna Gora. Skoro ½ ukupnog izvoza nameštaja ostvarena je u ove četiri zemlje, dok je učešće prvih deset zemalja iznosilo 80% (grafikon 2). 

Grafikon 2. Učešće prvih 10 zemalja u vrednosti ukupnog izvoza nameštaja od drveta iz Srbije u 2024. godini (izvor: RZS, 2025)

U Italiju se najviše izvozio nameštaj za sedenje (tapacirani), delovi nameštaja i ostali drveni nameštaj. Vrednost izvoza ove tri kategorije iznosila je 59,2 miliona USD što je predstavljalo 97% od ukupnog izvoza u ovu zemlju. Pri tom učešće samo nameštaja za sedenje, kao najznačajnije kategorije, iznosilo je 88%. Rumunija je predstavljala važno tržište za izvoz spavaćih soba, kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja i dnevnih soba. Vrednost njihovog izvoza iznosila je 23 miliona USD što je predstavljalo 48% od ukupnog izvoza nameštaja na ovo tržište. Ostatak je predstavljao izvoz ostalog drvenog nameštaja. U izvozu u Francusku, kao treće po značaju izvozno tržište, dominantno učešće su imali nameštaj za sedenje (tapacirani), ostali drveni nameštaj, trpezarijski i nameštaj za dnevne sobe. Njihov izvoz je iznosio 29 miliona USD ili 80% od vrednosti ukupnog izvoza nameštaja na ovo tržište. Na tržišta zemalja u okruženju najviše se izvozio nameštaj za sedenje (tapacirani) i spavaće sobe (Crna Gora) i ostali drveni nameštaj (BiH i Hrvatska). 
Važna karakteristika izvoza nameštaja od drveta u zemlje EU (osim zemalja iz okruženja) jeste da se on izvozi za velike trgovačke lance i kao takav čini deo njihovog širokog asortimana. Nasuprot tome, najveći broj domaćih proizvođača pločastog i tapaciranog nameštaja izvozi i distribuira nameštaj kroz vlastite distributivne lance u zemljama u okruženju.

Grafikon 3. Struktura uvoza drvne industrije Srbije po vrednosti u 2024. godini (izvor: RZS, 2025)

Kada je u pitanju uvoz, ukupan uvoz drvne industrije Srbije u 2024. godini je iznosio 495,2 miliona USD što je za blizu 19 miliona USD ili 3,9% više u odnosu na prethodnu godinu. Skoro 77% ukupne vrednosti uvoza predstavljali su proizvodi od drveta, a svega 23% je sačinjavao nameštaj (grafikon 3). 
Spoljnotrgovinski bilans prerade drveta je negativan već petu godinu zaredom i u 2024. godini uvoz je bio veći od izvoza za 29 miliona USD. Za razliku od prerade drveta, spoljnotrgovinski bilans nameštaja od drveta je pozitivan i u 2024. suficit je iznosio 271,1 milion US$. Upravo zahvaljujući nameštaju spoljnotrgovinski bilans drvne industrije Srbije kao grane u celini je bio pozitivan i iznosio je 241,4 miliona USD. 
Od proizvoda prerade drveta, Srbija je u 2024. godini najviše uvozila ploče na bazi drveta i to ploče iverice 167 hiljada m3, OSB ploče 55,5 hiljada m3, MDF ploče 106 hiljada m3 i lesonit ploče 27 hiljada m3. Slede rezana građa četinara sa 260 hiljada m3 i furnirske (šper) ploče sa 22 hiljade m3. 
Pored značajnih oscilacija na tržištu, 2024. godinu obeležile su i pripreme domaćih preduzeća/izvoznika za početak primene EUDR regulative. Prvobitno najavljen početak njene primene za 30. decembar 2024. odložen je za 30. decembar 2025. godine za velika, odnosno 30. jun 2026. godine za mikro, mala i srednja preduzeća. U tom području protekle godine radili su intenzivno domaći proizvođači i predstavnici institucija, a odlaganje za godinu dana je dobro došlo da se taj proces završi u celosti. Primena EUDR regulative će dodatno osnažiti zahteve prema sektoru šumarstva u smislu praćenja tokova posečene drvne sirovine.

Izgledi za 2025. godinu

Kada su u pitanju izgledi za 2025. godinu, stabilnost porudžbina i blagi rast izvoza kod većine ključnih preduzeća u grani u prva drva meseca 2025. godine ukazivali su da bi ova godina mogla da bude godina rasta.  Na to su ukazivali i izveštaji o oporavku ključnih tržišta na koja je drvna industrija Srbije izvozila svoje proizvode u prva dva meseca 2025. godine. Taj optimizam donekle je splasnuo posle najave da će SAD uvesti carine na sve proizvode iz Evropske unije i to za 25% od aprila ove godine. Prvobitni optimizam je sada zamenjen zabrinutošću kod svih domaćih proizvođača koji izvoze svoje proizvode na tržište zemalja EU.

Kako bi revitalizovala sektor nekretnina, kineska vlada je donela nekoliko mera tokom 2024. godine, uključujući smanjenje kamatnih stopa na hipotekarne kredite i smanjenje učešća pri kupovini nekretnina. Ove mere doprinele su rastu potražnje u sferi nekretnina, koja je imala pozitivan efekat na rast potražnje nameštaja i ostalih proizvoda od drveta koji se koriste za opremanje enterijera. Prognoze su da će se taj trend nastaviti i u 2025. godini. To bi moglo značajno da doprinese ublažavanju efekata uvođenja carina od strane SAD na proizvode od drveta koji se uvoze iz Kine. Iako je tržište nameštaja i proizvoda od drveta u Kini bilo suočeno sa velikim izazovima u 2024. godini, prognoze za 2025. godinu su oprezno optimistične. Proaktivne mere kineske vlade, u kombinaciji sa tehnološkim inovacijama i fokusom na održivost, trebalo bi da doprinesu postepenom oporavku i rastu tržišta nameštaja i proizvoda od drveta. Tome u prilog ide i činjenica da je vrednost uvoza drveta i proizvoda od drveta, posle dve uzastopne godine opadanja, ponovo porasla u 2024. godini i to za 2,8%. Stabilnost porudžbina srpskim preduzećima od strane kineskih partnera početkom 2025. godine nagoveštava obećavajuću poslovnu godinu. 

Kada je u pitanju Italija kao najznačajnije tržište za izvoz nameštaja od drveta iz Srbije, 2024. je bila godina u kojoj je zabeležen pad prodaje od oko 5% ali i izvoza za oko 4%. Pad prodaje nije neminovno doveo i do pada uvoza. Na protiv, uvoz svih kategorija nameštaja od drveta, osim tapaciranog nameštaja za sedenje, imao je rast i to: netapaciranog nameštaja za sedenje 9,2%, spavaćih soba 13,6%, trpezarijskog i nameštaja za dnevne sobe 5,1%. Prvi pokazatelji izvoza nameštaja od drveta iz Srbije na ovo tržište za prva dva meseca 2025. godine ukazuju da je došlo do pada vrednosti izvoza. 

Izvoz pločastog nameštaja u Rumuniju i Francusku imao je rast u prva dva meseca 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, a glavni proizvođači i izvoznici potvrđuju da su, za sada, porudžbine stabilne i da bi i ova godina trebalo da bude godina rasta izvoza na ova tržišta. U prva dva meseca ove godine rast je ostvario i izvoz nameštaja od masivnog drveta na tržište Belgije i Francuske, dok je izvoz u Nemačku imao blagi pad. 

Zaključak

Dominantan izvoz poluproizvoda od drveta i nisko učešće nameštaja izrađenog od masivnog drveta u ukupnom izvozu drvne industrije sve više upućuju na zaključak da srpska drvna industrija postaje industrija propuštenih šansi u segmentu masiva. Iako struka neprestano insistira na sistemskoj podršci preduzećima u drvnoj industriji da bi se postigao što veći stepen finalizacije domaće drvne sirovine, a samim tim i veći stepen njene valorizacije, odsustvo takve podrške i realnost na terenu pokazuju da smo iz godine u godinu sve više udaljeni od tog cilja. 
Najava kineskih investitora za pokretanje proizvodnje višeslojnih podova velikog kapaciteta u Srbiji bi mogla donekle da ublaži ovu konstataciju. Nove carine u iznosu od 10% na postojeće carine, koje su SAD uvele na veliki broj proizvoda od drveta koji se uvoze iz Kine početkom februara 2025. godine, bi mogle da ubrzaju kineske investicije u proizvodnju slojevitih podova u Srbiji. Ukoliko ne bude nepredviđenih događaja i to se dogodi,  to će biti rezultat „srećnih okolnosti’’, a ne osmišljene strategije i sistemske podrške. I tako u krug, iz godine u godinu! 

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 86, april 2025.