top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


 T          T51      
F9     B    5 S   TIM
 L    WXC   JTL      
 B     F      I   N13
OSL         FIG      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Predlog kriterijuma i indikatora za raspodelu drveta iz državnih šuma Srbije - III deo

Piše: prof. dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet Beograd

Prof. dr Zdravko PopovicU ovom, TREĆEM i poslednjem delu nastavka serije tekstova Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji sa razlogom podsećamo na UVOD i CILJ ovog projekta koji smo objavili u PRVOM DELU ove, veoma značajne serije…

Uvod – Raspodela drvne sirovine iz državnih šuma veoma je kompleksno pitanje jer obuhvata niz socio-ekonomskih aspekata. Cilj naše države, sadržan i u nekim od postojećih kriterijuma raspodele u javnim preduzećima, je povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. Ovo je predviđeno i Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije, gde se u delu koji se odnosi na drvnu industriju planira “stimulacija izvoza proizvoda sa većom dodatom vrednosti, destimulacija izvoza sirovine i stimulacija izvoza finalnih proizvoda”. Takođe, u Strategiji drvne i industrije nameštaja sa Akcionim planom, koje je donelo Ministarstvo  privrede 2017. godine definisana su tri opšta cilja, od kojih je prvi „Uspostavljanje efikasnijeg modela snabdevanja drvnom sirovinom preduzeća u drvnoj i industriji nameštaja uz poštovanje principa održivosti resursa“. 
Uprava za šume, koja je zadužena za realizaciju ovog cilja, tokom 2019. formirala je Radnu grupu, a u septembru 2019. godine raspisala i Konkurs za realizaciju istraživačko-razvojnog projekta: „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji”. 
Realizaciju ovog projekta je dobio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Njegovi rezultati bi trebali poslužiti Radnoj grupi kao polazna osnova za donošenje obavezujućeg akta kojim će se uvesti novi model snabdevanja drvnom sirovinom iz državnih šuma. 
Cilj projekta – Glavni cilj istraživanja vidljiv je iz samog naziva projekta, a odnosi se na formiranje i predlaganje jasnih i sveobuhvatnih kriterijuma i indikatora za raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma RS koji bi trebalo da uzmu u obzir sve specifičnosti domaćeg tržišta, a koji bi se, nakon usvajanja, lako mogli implementirati i uspostaviti u praksi. Takođe, uvođenjem afirmativnih kriterijuma za drvoprerađivače koji imaju viši stepen obrade i koji ostvaruju veću dodatu vrednost, uvećalo bi se učešće finalnih proizvoda u celokupnoj produkciji drvne industrije i industrije nameštaja, i na taj način ostvario već pomenuti opšti interes o maksimalnom vrednosnom iskorišćenju drveta kao jednog od ključnih nacionalnih resursa. 
Definisanje i implementiranje ovih kriterijuma imalo bi za cilj i povećanje transparentnosti prodaje šumskih drvnih sortimenata, razvoj i izgradnju mehanizama za tržišno određivanje cena drveta, suzbijanje nezakonitih aktivnosti u sektoru šumarstva i prerade drveta, valorizaciju ekonomskih vrednosti šuma i povećanje ugleda šumarstva i prerade drveta u zemlji i inostranstvu.   


1 Predlog procedure za raspodelu sirovine

U slučaju da se predloženi sistem raspodele usvoji, potrebno je propisati i kompletnu proceduru za njegovu realizaciju. Procedura bi mogla da započne raspisivanjem javnog poziva za raspodelu raspoložive sirovine, a preporučuje se da to bude u javnim glasilima, ali i na sajtu svakog od preduzeća. U okviru javnog poziva, javna preduzeća za gazdovanje šumama, nacionalni parkovi i ostali prodavci drveta iz državnih šuma treba da navedu ukupnu raspoloživu godišnju količinu tehničkog drveta po vrstama drveta koju nameravaju prodati sklapanjem godišnjih ugovora u narednoj godini putem sukcesivne isporuke ili na neki drugi način. Ove količine treba da budu usklađene sa godišnjim operativnim planovima za narednu godinu. U okviru javnog poziva, čije trajanje treba da bude najmanje dve sedmice, treba da se priloži unificirani prazan zahtev u elektronskoj formi koji će se razlikovati samo po zaglavljima u koje će se stavljati logoi i generalije JP ili NP. Ostale opšte uslove poziva treba da propiše UŠ i/ili JP.

Na takav javni poziv mogu da se jave:
a) Domaći drvoprerađivači koji su već konkurisali i oni koji po prvi put konkurišu pod uslovom da i jedni i drugi poseduju sopstvene kapacitete za primarnu preradu drveta (pilanu ili pogon za izradu ljuštenog furnira), ili imaju ugovore o višegodišnjem zakupu takvih pogona; 
b) Proizvođači ploča, briketa, peleta, drvenog uglja i slično, preduzeća ili preduzetnici registrovani za korišćenje šuma, kao i trgovci ogrevnim drvetom.
v) Ostala pravna lica, samo za višak sirovine koju im dodeljuje javno preduzeće po internim kriterijumima;

Kao osnov za svrstavanje u određenu grupu, preduzeća treba da pri konkurisanju popune ZAHTEV i uz njega prilože potrebna dokumenta tj. dokaze. ZAHTEV se podnosi za svaku vrstu drveta posebno, za tehničko drvo, a za prostorno drvo samo jedan. Takođe, ukoliko preduzeće ima veći broj proizvodnih pogona za primarnu preradu drveta na različitim mestima, za svaki pogon podnosi poseban zahtev. Isti zahtev se ne može podnositi na adrese različitih JP ili NP.  
Smatramo da ZAHTEV ne treba da bude previše komplikovan, ali mora da bude dovoljno informativan i da obuhvati sve neophodne podatke potrebne za bodovanje i rangiranje preduzeća, tj. da jasno obuhvati sve kriterijume koje smo predložili u ovom sistemu. Odnosno, potpisan i overen ZAHTEV mislimo da treba da bude ključni pravni dokument na osnovu koga će se obavljati rangiranje i podela sirovine. Zbog toga on sadrži odrednicu vezanu za krivičnu i materijalnu odgovornost onoga ko ga podnosi i potpisuje.

Držeći se ovoga, predlažemo da se ZAHTEV sastoji od dve stranice (može se štampati obostrano), jedne koja se u potpunosti odnosi na kriterijum stepena finalizacije i druge koja  je jednim delom povezana sa ovim kriterijumom a drugim delom sa ostalim kriterijumima. 
Dakle, preduzeća koja konkurišu za tehničku oblovinu treba da u jednom delu ZAHTEVA zaokruže onu grupu kojoj pripadaju prema nivou finalizacije, kao i da označe tehnološke celine ili tehnološke operacije koje poseduju ili izvode u svojim pogonima unutar te grupe.  
ZAHTEV treba da sadrži i drugi deo (kod štampanja on može da bude prva stranica) koji upotpunjava prethodno pomenuti ali obuhvata i podatke koji su vezani za sve druge kriterijume.  

U ZAHTEVU se moraju nalaziti svi neophodni podaci za laku raspodelu sirovine. Osim generalija o preduzeću (Ime, PIB, Lokacija, Vlasnik – ovlašćeno lice i sl.), potrebno je navesti broj radnika (ukupni i u primarnoj preradi – u proizvodnji), prosečnu neto zaradu, učešće izvoza, broj godina saradnje, da li je novi ili stari kupac i slično.

U ZAHTEV se upisuju i prosečni normativi za proizvode, odnosno prosečna količina proizvoda izražena u komadima, m2 ili m3 po m3 trupaca iz kojih se izrađuju. Znači, ovde se prikazuju osnovni podaci o programu proizvodnje preduzeća za prvih 9 meseci tekuće godine. Ta količina se uvećava za 25% i upoređuje se sa traženom količinom sirovine za celu narednu godinu. Da bi se sprečila zloupotreba ovih podataka, normative treba proveravati i putem tabele procentualnog iskorišćenja sirovine za različite vrste drveta i različite vrste proizvoda, koja je priložena UŠ.   
Mogući (predloženi) izgled formulara ZAHTEVA za tehničku oblovinu i za prostorno drvo (koji je detaljan i sveobuhvatan) prikazan je u originalnom tekstu „Predloga kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma Republike Srbije“ koji je Upravi za šume, nakon završenog projekta predao Šumarski fakultet. Iz tehničkih razloga i obimnosti taj formular nije štampan u ovom izdanju.

Nakon isteka roka javnog poziva i predaje svih ZAHTEVA, i priloga (dokaza) koji idu uz njih, KOMISIJA, koju formira JP i NP, vrši bodovanje i rangiranje preduzeća, kao i izračunavanje dodeljene količine sirovine. Sugestija je da jedan član Komisije bude predstavnik (inženjer) prerade drveta koga će angažovati po Ugovoru o delu JP/NP, ili će ga delegirati UŠ, ili će ga delegirati udruženje drvoprerađivača PKS.
Spiskovi prijavljenih preduzeća sa traženim količinama i tehničkog i ogrevnog drveta treba da budu javno objavljeni na sajtovima JP/NP.
Rang liste sa osvojenim brojem bodova i dodeljenim količinama drveta takođe treba da budu javno objavljene na veb stranicama JP/NP i arhivirane u javnu arhivu. 

2  Formiranje rang liste i raspodela drveta iz državnih šuma

Po završenom bodovanju preduzeća, sirovina se raspoređuje u skladu sa zahtevanom količinom i osvojenim brojem bodova. FORMULA po kojoj se izračunava dodeljena količina je takođe prikazan u originalnom tekstu „Predloga kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma Republike Srbije“ a mi je iz tehničkih razloga ovde nećemo štampati, ali ćemo reći da količina trupaca koju dobija preduzeće [m3] zavisi od sledećih elemenata: 
- ukupno raspoložive količine trupaca [m3]; 
- broja bodova koje je sakupilo preduzeće u sistemu raspodele; 
- količina trupaca koju je preduzeće tražilo [m3]; 
- sume proizvoda broja bodova i traženih količina svakog preduzeća koje je konkurisalo.

Koliko će koje preduzeće u prikazanom sistemu raspodele dobiti sirovine zavisi prvenstveno od toga u kojoj meri ukupni zahtevi za sirovinom premašuju ponudu iste. Naravno, ako su zahtevi niži od ponude, sistem se ne mora ni primenjivati, svako preduzeće dobiće ono što je tražilo. 
U nameri da se sistem testira, kao i da se analiziraju mogući scenariji po kojima će se vršiti raspodela, izrađen je kompjuterski model za raspodelu sirovine. Ubačeni su potrebni realni podaci o zahtevanim količinama i broju bodova, sa ravnomernim učešćem velikih i malih zahteva, kao i različitom raspodelom bodova u realnom opsegu od oko 35 do 95. Pri tome, treba naglasiti da prikazana formula deli sirovinu proporcionalno dobijenim bodovima, a u skladu sa podnetim (i indikatorima potvrđenim) zahtevima. Proračun se mora uraditi u više iteracija i zbog toga se preporučuje da to radi računar. Naime, u slučaju manje razlike između zahtevane i raspoložive sirovine (npr. 10%), jedan broj najbolje plasiranih preduzeća po navedenoj formuli dobija veće količine sirovine nego što je tražilo. Program im izjednačava dobijenu količinu sa zahtevanom, a ukupan višak koji tada nastaje, u drugoj iteraciji raspoređuje na preostala preduzeća, po istom principu. Ako i tada neko od preostalih bolje plasiranih dobije više od zahtevane količine, radi se naredna iteracija, dok se sva sirovina ne rasporedi kupcima.
Simulacije pokazuju da će u slučaju razlika između zahtevanih i raspoloživih količina trupaca, od oko 10%, veliki broj preduzeća dobiti svu traženu količinu, a niko ne bi dobio manje od 50%. Naravno, kako se razlika između navedenih količina povećava, tako je sve manji broj onih koji dobijaju sve, a veći broj onih koji ne dobijaju ni pola. Treba svakako naglasiti da po ovoj formuli ne postoji slučaj da neko preduzeće ne dobije ništa od tražene količine, odnosno da se nađe ispod „crte“ i ispadne iz raspodele.

3 Kontrola procedure

Predlog je da se, pre svega unutar Uprave za šume, formira inspektorat za kontrolu sprovođenja celokupne procedure raspodele sirovine iz državnih šuma Republike Srbije. Njega bi činili inspektori sa vrlo širokim ovlašćenjima koji bi imali pravo da proveravaju svu dokumentaciju i činjenice i kod prodavaca i kod kupaca ove sirovine. Deo ovih inspektora treba da ima ekonomsko obrazovanje, a deo šumarsko i drvoprerađivačko, nivoa VII1  
Takođe, preduzeća koja konkurišu za državnu sirovinu bi prilikom konkurisanja morala da prilože i Izjavu kojom unapred dozvoljavaju inspekciji JP/NP, u bilo koje vreme, proveru tačnosti priloženih dokumenata i načina korišćenja odobrene količine sirovine.

4 Zaključak

Opšti zaključak je da je bilo krajnje vreme da se uradi ovakav projekat, odnosno da je država već odavno trebala urediti ovo područje. Naime, koga god smo posetili i sa kime god smo razgovarali, bilo da se radi o prodavcima ili kupcima, delio je isto mišljenje, a ono je sadržano u tome da se ovo područje treba mnogo jasnije definisati i preciznije urediti. Samo je jedan izuzetak od ovoga stava, a njega čini naše najveće javno preduzeće šumarstva, JP Srbijašume, čiji menadžment smatra da se to ne treba činiti.
Tokom rada na ovom projektu smo se susreli i razgovarali sa različitim ljudima, ispričali su nam različite priče, a većina njih je obično bila povezana i sa njihovim različitim interesima. Imali smo prilike da iskusimo i vrlo negativne, ali i vrlo pozitivne primere delovanja i rada u praksi. Bili smo u skoro svim krajevima Srbije, susreli smo se i sa predstavnicima malih i velikih preduzeća, čuli smo i objektivne i previše subjektivne opservacije stanja. Mnogi od njih su nam dali vrlo korisne sugestije, a mnogi to nisu učinili, jer se nisu uspeli odvojiti od preterano parcijalnog i uskog posmatranja situacije. 
Uverili smo se u potpunosti da je ovo problematika koja je vrlo složena i da je nije nimalo lako urediti na zadovoljstvo svih.
Ipak, ubeđeni smo da će zvanično donošenje opštih i za sve važećih mera i kriterijuma o raspodeli sirovine iz državnih šuma Republike Srbije, što na osnovu ove studije treba da uradi Radna grupa UŠ, a formalno da usvoji Vlada RS, samo po sebi delovati antikorupcijski i antimonopolski. Ukoliko se uz ovo obezbedi i visok stepen transparentnosti u sprovođenju tih mera, rezultati će biti značajno bolji.
Ozbiljni poslovni ljudi i ozbiljna preduzeća, kojima je drvo osnovni repromaterijal, ne žele ništa drugo nego da za svoj novac dobiju sirovinu, u količini, kvalitetu i po ceni koju su dogovorili i platili. Budući da to danas često nije tako, nadamo se da će rezultati ovog projekta pomoći da se u što kraćem vremenu donese propis sa obavezujućim i opštevažećim kriterijumima i indikatorima za raspodelu sirovine iz državnih (a nadamo se i iz privatnih) šuma, i da će taj propis uspostaviti red u današnje prilično haotično stanje na tržištu domaće drvne sirovine. Ukoliko se to brzo ne učini i ne sprovede, nismo sigurni da će se kontrola nad tim tokovima više uopšte moći povratiti od strane države. Smatramo, naime, da će privatni interesi nadvladati društvene i državne, i da će šuma, kao naš prirodni i nacionalni resurs od posebnog značaja, u tom slučaju najviše trpeti.
Uz donošenje propisa o donošenju kriterijuma i indikatora za raspodelu sirovine, UŠ treba da ubrza aktivnosti i na poslovima oko informacionog sistema vezanog za ovu oblast, kao i na donošenju propisa oko minimalnih tehničkih uslova koje treba da ispune pogoni za primarnu preradu drveta.


Autor teksta je profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Ovaj tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021, uz saglasnost Uprave za šume