top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


TD3         48U      
  3    6      Y   TXY
CO8   XUK   O1M      
J      E    J     MHR
XDF         JFN      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Zašto su inženjeri šumarstva ignorisali Dan Šumarskog fakulteta

Piše: Mr Dragojlo Blagojević

Mr Dragojlo Blagojević, glavni i odgovorni urednik časopisa DRVOtehnikaPetnaestak dana pre predaje ovog izdanja u štampu došli smo do nekih informacija zašto niko od izvršnih direktora niti direktora šumskih gazdinstava iz JP Srbijašume nije 05. decembra prisustvovao obeležavanju 99 godina postojanja Šumarskog fakulteta.
Prethodnih godina, a pratimo ovaj događaj skoro tri decenije, ovaj dan je za inženjere šumarstva bio svečanost i praznik koju bi retko ko iz pomenute strukture propustio.  
U nekoliko navrata smo tražili odgovor na pitanje iz naslova, ali nam se kompetentni nisu javljali na pozive. Istina, išli smo direktno, pozivom na mobilni, ali bez odziva
… 

Spor oko gradnje mini hidroelektrana

A onda smo saznali da se sa vrha JP Srbijašume zamera profesoru dr Ratku Ristiću, dekanu Šumarskog fakulteta i njegovim stavovima vezanim za gradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima Srbije. Nismo se bavili ispitivanjem, niti analizama ko, zašto i kako gradi MHE i kakav je tu interes generalnog direktora JP Srbijašume, čija nam stručnost i struka, kao i političke pripadnosti, nisu poznate, ali nam je poznato da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon niza protesta i rasprava na tu temu, razgovarao sa aktivistima udruženja „Odbranimo reke Stare planine” o izgradnji derivacionih mini hidroelektrana na Staroj planini i zaštićenim područjima.
Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je tada rekao da su od predsednika Vučića dobili odgovor da će on predložiti Vladi da zabrani izgadnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima. Predsednik je, kaže dr Ristić, rekao da će tokom obilaska Pirotskog okruga posetiti selo Rakita gde je gradnja MHE „Zvonce” izazvala dosta kontroverzi i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, te da će se značajno pooštriti procedure za odobravanje projektne dokumentacije i kontrola rada za male hidroelektrane…   
– Ako bi se kod nas nastavila izgradnja mini hidroelektrana derivacionog tipa, upropastili bi sve male brdsko-planinske vodotokove i uništili živi svet u njima i oko njih... Treba znati da se na svetskom nivou preispituje koncep proizvodnje energije iz MHE. Neću ovde govoriti o stručnim aspektima štete po eko sistem koji uzrokuju MHE. One Srbiji nisu potrebne. Jedino investitori imaju interes, jer od EPS naplaćuju 10 do 14 evrocenti po kilovatčasu isporučene energije, a to plaćaju građani Srbije. To nisu projekti koji donose razvoj, to su projekti koji donose ozbiljne ekološke štete i samo pune džepove investitora – tvrdi profesor Ristić.
Da li generalni direktor JP Srbijašume i profesor Ristić sučeljavaju  stručne stavove ili je po sredi neki drugi interes, nismo dokučili... Ali, zar je spor oko gradnje MHE u zaštićenim područjima razlog da se inženjerima šumarstva zabrani odlazak na njihov, Šumarski fakultet, koji obeležava 99 godina postojanja? Ovim činom profesoru Ristiću je dat neviđen značaj: poistovećen je sa naučnom institucijom koja će uskoro obeležiti vek postojanja...

Srpskim šumarima Opatija bliža od Kragujevca

Drugi problem je, tvrde naši izvori, činjenica da se šumari ponašaju monopolistički i da im smeta činjenica što zainteresovani subjekti, drvoprerađivači, traže transparentniju raspodelu sirovine, a Šumarski fakultet je, tobože, stao na njihovu stranu. Nama to nije poznato, ali nam je dobro poznato da drvoprerađivači, kada god imaju priliku, upravo govore o problemima vezanim za raspodelu sirovine.
Drvoprerađivači su tu najčešće nezadovoljni saradnjom sa javnim preduzećima šumarstva, a govore i o korupciji u šumarstvu uopšte. Šumari ignorišu rasprave na ove teme, oni jednostavno ignorišu skupove na kojima bi se mogla pokrenuti takva ptanja.
A poznato je da se problemi silom ne rešavaju, nego produbljuju. Takođe je poznato da čekanje nikad nije rešenje, a zna se da su šumari i drvoprerađivači upućeni jedni na druge, vezani kao nokat i meso, i ako se ne dogovore, niko im neće pomoći.
O tome kako šumari, po direktivi, ignorišu skupove sa drvoprerađivačima, pisali smo u nekoliko navrata, a u našem julskom izdanju (broj 63) pod naslovom Srpskim šumarima Opatija bliža od Kragujevca pišemo da su na 16. Drvno tehnološkoj konferenciji u Opatiji, početkom juna 2019. godine, od 9 prisutnih iz Srbije, prisustvovala i tri visoko pozicionirana službenika iz JP Srbijašume „...koji su se i ovog puta mogli uveriti kako je saradnja šumara i drvoprerađivača u našem komšiluku na visokom nivou... Nemamo nameru da tvrdimo da kod nas nije tako, ali je činjenica da naši šumari ignorišu skupove ove vrste u našoj zemlji i da im je izgleda Opatija znatno bliža od Kragujevca... Visoko pozicionirani službenici iz Direkcije JP Srbijašume su na konferenciji u Opatiji godinama redovno prisutni, uglavnom u pomenutom broju, a na 4. Konferenciju Drvna industrija i šumarstvo Srbije, koja je u aprilu 2019. održana u Kragujevcu, niko od predstavnika naših javnih preduzeća šumarstva nije bio prisutan. Ta praksa je počela nakon prve konferencije koja je održana u Vrnjačkoj Banji, aprila 2016. godine. Tada su šumari imali aktivno učešće, ali se jedan od uticajnih, a netaktičnih, izvršnih direktora JP Srbijašume ozbiljno ljutio na dobronamerne kritike vezane za praksu raspodele sirovine i korupciju u šumarstvu... Nakon toga, našoj redakciji je u nekoliko navrata javljano da su neki od kritičara imali ozbiljan problem dalje isporuke dogovorene količine drvne sirovine...“

Otkaz zbog učešća na svečanosti povodom 99 godina Šumarskog fakulteta

Pored šumara ove skupove ignoriše i država jer, pored predstavnika Uprave za šume, sa nivoa državne vlasti niko nije prisustvovao na protekle četiri značajne konferencije šumara i drvoprerađivača Srbije, a ta činjenica bitno razlikuje praksu u našoj zemlji i u našem susedstvu, pa naši drvoprerađivači često kažu da država više brine o gej paradi nego o preradi drveta... Bruka je i to što se na otvaranju konferencije u Kragujevcu pojavio državni sekretar, sa nekoliko rečenica pozdravio skup i žurno otišao. Takvu praksu smo imali i u vreme održavanja Sabora drvoprerađivača, a u šest uzastopnih godina, organizovao sam ih šest puta i odustao…  
Fakultetskoj svečanosti 05. decembra prisustvovala su samo dva visoko pozicionirana inženjera iz Direkcije JP Srbijašume. Oni nisu uvažili preporuku ili naredbu generalnog direktora, pa su već narednog dana  dobili “ponižavajuć ugovor o radu” koji je Vojislav Janković potpisao, a dr Aleksandar Vasiljević odbio. Otišao je na odmor, a nama je rekao da čeka otkaz…
I nije dugo čekao. Tri sedmice nakon fakultetske svečanosti i nakon povratka sa odmora, dr Aleksandar Vasiljević je, posle tridesetak godina izuzetno uspešnog rada u JP Srbijašume, 30. decembra 2019. dobio otkaz. A predmet je, kaže, već početkom januara, pruzeo advokat...  
A oko 500 inženjera šumarstva ponizno ćuti, pa će, možda, do kraja ove godine, obeležavanje stogodišnjice Šumarskog fakulteta biti zabranjeno…

Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, broj 65, januar 2020.