Prekinut pozitivan trend u drvnoj industriji
"Niko nije tako prazan kao onaj koji je pun sebe," Rade Šerbedžija
Uz iskrene želje za dobro zdravlje, sreću i uspešno poslovanje u Novoj 2020. godini, našim čitaocima i ovoga puta nudimo obilje informacija iz oblasti tehnologije, mašina, opreme, repromaterijala i tržišta vezanog za preradu drveta i proizvodnju nameštaja.
Već tradicionalno u januarskom izdanju opširno pišemo o Sajmu nameštaja koji je održan početkom proteklog novembra. Govorimo i o sajamskim priznanjima, nagrađenim eksponatima i firmama, a bez većih intervencija objavljujemo stavove i sugestije dvadesetak privrednika, uvereni da ova razmišljanja mogu biti korisna organizatoru Sajma nameštaja...
U izuzetno poslovnoj atmosferi održan je i Sajam mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, o čemu takođe pišemo u ovom izdanju.
Konceptualno redizajniran pre četiri godine, novembarski Sajam nameštaja je bio uspešan, a u oblasti dizajna je bio na nivou prethodnih manifestacija.
Uz novine i unapređenja koncepta, Sajam nameštaja je zadržao već dugu tradiciju, po kojoj sajmovi nisu samo poslovnog, već izložbeno prodajnog karaktera, što je posebno bilo primamljivo za posetioce i kupce, kojima je većina izlagača nudila pristojne sajamske popuste. Istina, primetili smo da su neki izlagači davali popust na prethodno znatno podignute cene, ali to je naša praksa...
U svakom slučaju bilo bi pretenciozno tvrditi da se za šest sajamskih dana mogao steći utisak da bi Beogradski sajam mogao biti generator privrednih dešavanja u oblasti proizvodnje nameštaja, ali je činjenica da bi prisustvo značajno većeg broja poslovnih posetilaca iz inostranstva i učesnika iz oblasti dizajna i arhitekture, kako je saopšteno sa Beogradskog sajma, moglo otvoriti mogućnosti za nove poslovne aranžmane i plasman domaćeg nameštaja na nova tržišta.
Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje u našoj zemlji već godinama beleže pozitivne rezultate i permanentan rast. Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji traje od završetka svetske ekonomske krize, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome pišemo u ovom broju, ali i o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu…
Podsećamo da su neke analize pokazale da se kod nas svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kroz proizvode sa niskom dodatom vrednošću, među kojima je dominantan izvoz rezane građe (41%) pa je zato vrednost izvoza proizvoda od drveta po zaposlenom radniku relativno niska. Neophodan je veći nivo finalizacije vredne sirovine i promocija većeg korišćenja drveta, kao održive, obnovljive i ekološki prihvatljive sirovine, pri čemu se ne opterećuju šume i ekosistem u celini. Takođe bi valjalo da smo zainteresovani za veću promociju upotrebe šumske biomase kao energenta vodeći računa da se ne stvaraju poremećaji na tržištu.
Šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja su privredne delatnosti povezane u lanac stvaranja dodate vrednosti i kao takvi su pravi primer kružne ekonomije kao strateške odrednice politika EU. Saradnja šumarstva i drvne industije predstavlja ključni odnos na šumi bazirane ekonomije, a u toj saradnji uvek ima prostora za poboljšanja.