Između pada i oporavka

Proizvodnja u drvnoj industriji Srbije tokom 2025. godine bila je izrazito neujednačena, pojedini segmenti beležili su pad, dok su drugi pokazivali prve znake oporavka, u zavisnosti od kategorije proizvoda. Na nivou grane proizvodnja je porasla za 1,8% zahvaljujući najviše rastu proizvodnje podova, građevinske stolarije i proizvodnje drvnog peleta.  

Proizvodnja ključnih kategorija proizvoda drvne industrije Srbije

U proizvodnji ploča na bazi drveta, u 2025. godini zabeležene su velike oscilacije. Proizvodnja ploča iverica nastavila je trend rasta, iako je povećanje bilo relativno skromno, svega 0,4% u odnosu na prethodnu godinu. Ipak i ovakvo kretanje ukazuje na nastavak stabilizacije proizvodnje. Proizvodnja furnirskih ploča ostvarila je znatno dinamičniji rast od 8,1%, što ukazuje na znatno povoljnije tržišne okolnosti za ovu vrstu ploča. Za razliku od ove dve vrste ploča, proizvodnja lesonit ploča nastavila je negativan trend koji je započet prethodne godine. Tokom 2025. zabeležen je pad proizvodnje od 1,1% što je u najvećoj meri rezultat problema koji su postojali u snabdevanju drvnom sirovinom.  

U kategoriji drvnih goriva proizvodnja je zabeležila najveći rast u poslednje tri godine. Proizvodnja drvnog peleta se oporavila nakon tri godine uzastopnog opadanja i u 2025. godini ostvarila je rast od 37,7%. Glavni generator rasta proizvodnje bio je rast potražnje domaćinstava koja su se prethodnih godina grejala na struju, a koja su, usled poskupljenja iste i smanjenja praga za ulazak u crvenu zonu, odlučila da struju zamene drvnim peletom. Ta domaćinstva nisu imala ranija iskustva sa tržištem peleta, posebno kada je reč o pravovremenoj nabavci. Mnogi su sa kupovinom krenuli prilično kasno, neki tek sredinom septembra, a neki čak u oktobru. U tom trenutku stovarišta su već bila ispražnjena, a istovremeno su se ispraznile i zalihe u fabrikama. Domaće fabrike nisu mogle u kratkom roku da odgovore na nagli skok potražnje zbog čega su se već u oktobru pojavile prve nestašice. One su delimično ublažene u novembru i decembru povećanjem domaće proizvodnje i uvoza. U drugoj polovini decembra tržište se nakratko stabilizovalo i na većim stovarištima pelet se mogao kupiti bez većih ograničenja. Međutim, taj predah je trajao svega mesec dana. U drugoj polovini januara 2026. godine potražnja je ponovo naglo porasla, a takva situacija je bila i u februaru. Početkom marta došlo je do stabilizacije tržišta zahvaljujući padu potražnje ali i povećanju proizvodnje domaćih fabrika. 
Nagli rast potražnje u periodu septembar-januar uticao je i na nagli rast cena svih drvnih goriva. Ipak najveći rast imale su cene drvnog peleta koje su u januaru 2026. godine bile više u proseku za 56% u poređenju sa cenama iz septembra 2025. godine. 

Grafikon 1. Učešće najznačajnijih kategorija nameštaja i proizvoda od drveta u strukturi ukupnog izvoza drvne industrije Srbije u 2025. godini

aralelno sa svim dešavanjima na tržištu drvnog peleta otpočela je primena novog tehničkog propisa o obaveznom sprovođenju kontrole kvaliteta drvnih goriva koja se plasiraju na tržište Republike Srbije. Kontrolu obavlja Imenovano kontrolno telo Jugoinspekt iz Beograda. Propis je počeo sa primenom 19. septembra 2025. godine, a zaključno sa krajem 2025. godine svoj pelet je sertifikovalo, prema zahtevima i procedurama ovog propisa, 44 domaća i 5 inostranih proizvođača od kojih po jedna iz Turske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i dva proizvođača iz Hrvatske.

Od početka primene tehničkog propisa Imenovano kontrolno telo je, na zahtev proizvođača i isporučilaca peleta, izvršilo kontrolu 81 uzorka od čega 21 uzorak nije zadovoljavao zahteve propisa. Proizvođači i isporučioci čiji pelet nije dobio sertifikat nisu mogli da prodaju pelet na tržištu Republike Srbije. Oni su morali da preduzmu korektivne mere u procesu proizvodnje i da poprave kvalitet peleta, nakon čega da ponove postupak sertifikacije. 

Grafikon 2. Učešće pojedinih zemalja u ukupnom izvozu drvne industrije Srbije u 2025. godini (izvor: RZS, 2026)

U proizvodnji rezane građe kretanja tokom 2025. godine bila su prilično različita za rezanu građu četinara i rezanu građu lišćara. Nakon očekivanja proizvođača da će se tržište rezane građe četinara oporaviti već tokom 2024. godine, do oporavka tržišta došlo je tek sredinom 2025. godine. Rast potražnje u sektoru građevinarstva imao je pozitivan uticaj na domaću proizvodnju rezane građe, koja je u tom periodu zabeležila blag rast. Ipak, i pored toga domaća proizvodnja i dalje pokriva jedva trećinu potreba domaćeg tržišta, dok se oko 2/3 potreba obezbeđuje iz uvoza. Nakon tri godine uzastopnog pada, uvoz rezane građe četinara je u 2025. godini zabeležio rast od 3,4%, dostižući obim od 269 hiljada m³. Rast je imao i uvoz građevinske oplate. U 2025. godini vrednost uvoza ovog proizvoda iznosila je 7,46 miliona USD, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu. Ovakva kretanja ukazuju na oživljavanje aktivnosti u građevinskom sektoru, koja se direktno odražavaju na povećanu potražnju za proizvodima od drveta, posebno za rezanom građom četinara i proizvodima od drveta namenjenih građevinarstvu. 

Trend rasta proizvodnje rezane građe lišćara, koji je započeo u drugoj polovini 2024. godine, nastavljen je i tokom 2025. godine. Ovaj pozitivan trend je, u najvećoj meri, rezultat povećane izvozne aktivnosti na pojedinim inostranim tržištima, pre svega u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je zabeležen rast izvoza od 8,1%, kao i na tržištu Italije, gde je izvoz povećan za 0,8%.

Iako je Kina ostala najznačajnije tržište za izvoz rezane građe lišćara i u 2025. godini, zbog smanjene potražnje od strane kineskih trgovaca, posebno u drugoj polovini godine, izvoz u Kinu je iznosio oko 89 hiljada m3 što je za 11,9% manje u odnosu na 2024. godinu. Pad potražnje na ovom tržištu kompenzovan je rastom potražnje na tržištima UEA i Italije. To pokazuje koliko je značajna diverzifikacija izvoznih tržišta za drvoprerađivačku industriju Srbije. 
Shodno kretanjima u izvozu, razlike su zabeležene i u prosečnim izvoznim cenama na pojedinim tržištima. Cene po kojima se izvozila rezana građa bukve na tržište Kine, u 2025. godini, bile su niže od 4% do 8% u odnosu na prethodnu godinu, zavisno od vrste sortimenta. Smanjenje cena rezultat je u najvećoj meri pada potražnje od strane kineskih trgovaca, što je, pored smanjenog obima izvoza, uticalo i na korekciju izvoznih cena kako bi se zadržala konkurentnost na tom tržištu. Cene sa početka 2026. godine su na nivou cena iz oktobra prošle godine.

S druge strane, na tržištu Ujedinjenih Arapskih Emirata zabeležen je suprotan trend. Prosečna izvozna cena rezane građe bukve bila je viša za 10,2% u poređenju sa 2024. godinom, što je rezultat povoljnijih tržišnih uslova na tom tržištu. Povećanje cena na ovom tržištu, zajedno sa rastom izvoza, doprinelo je pozitivnim kretanjima u sektoru proizvodnje i izvoza rezane građe lišćara u 2025. godini.

Očekivanja proizvođača podova od drveta da će 2025. godina biti znatno uspešnija od prethodne godine su se u velikoj meri ostvarila. Proizvodnja i izvoz su zabeležili značajan rast što je većini proizvođača donelo olakšanje u poslovanju. Izvoz podova od drveta iznosio je 39,2 miliona USD, što je skoro duplo više u poređenju sa prethodnom godinom. Međutim, u januaru 2026. izvoz je skoro prepolovljen u odnosu na decembar 2025, što može da ukazuje na sezonsko usporavanje potražnje nakon završetka godine ili moguće smanjenje narudžbina na glavnim izvoznim tržištima. 
Kretanja u proizvodnji i izvozu podova od drveta iz Srbije prate trendove i kretanja u Evropi, a oni su bili takvi da je 2025. godina bila godina oporavka industrije podova od drveta nakon izrazito nepovoljne 2024. godine. Prema prognozama FEP organizacije, očekuje se da će se pozitivni efekti uvođenja antidamping mera na višeslojne podove koji se uvoze iz Kine, koje su uvedene sredinom 2025. godine, nastaviti i tokom 2026. godine.

Godina 2025. je takođe bila zadovoljavajuća godina u proizvodnji i izvozu drvenih paleta. I pored rasta domaće proizvodnje ona nije bila dovoljna da u potpunosti zadovolji potrebe domaćeg tržišta. I dalje se mnogo više uvozi nego što se izvozi ova kategorija proizvoda. Izvoz je iznosio 25,3 miliona USD što je za 30% više u odnosu na prethodnu godinu. Rast izvoza pratio je i rast uvoza koji je u 2025. godini dostigao vrednost od 39,4 miliona USD ili za 18,7% više u odnosu na prethodnu godinu. 

Grafikon 3. Učešće najznačajnijih kategorija proizvoda od drveta u strukturi ukupnog uvoza drvne industrije Srbije u 2025. godini (izvor: RZS, 2026)

Kada su u pitanju ploče od lameliranog drveta trend rasta proizvodnje i izvoza iz 2024. nastavio se i u 2025. godini. Izvoz je iznosio 5,3 miliona USD što je za 6% više u odnosu na prethodnu godinu. 
Proizvodnja i izvoz nameštaja u prethodnoj godini mogu se oceniti kao uspešni, uprkos sve složenijim problemima u segmentu proizvodnje nameštaja od masivnog drveta. Upravo ovaj deo industrije nameštaja trenutno je najslabija karika u lancu vrednosti domaće proizvodnje. Pre dve godine, najveća fabrika za proizvodnju stolica od drveta potpuno je obustavila njihovu proizvodnju i preusmerila se na proizvodnju tapaciranog nameštaja. I drugi proizvođači nameštaja od masivnog drveta suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama u poslovanju, od kojih su neki ušli u zonu ozbiljne finansijske nestabilnosti i povećanog rizika po održivost poslovanja.
Razlozi za ovakvo stanje su višestruki: snažna konkurencija od strane kineskih proizvođača na ključnim izvoznim tržištima, problemi u lancu snabdevanja kao i stalni pritisci na cene. Ovakva situacija dodatno produbljuje nesigurnost u poslovanju stvarajući dileme između očuvanja kvaliteta i nužnog prilagođavanja tržišnim uslovima.
S druge strane, kategorije pločastog i tapaciranog nameštaja beleže značajan rast i proizvodnje i izvoza. Upravo zahvaljujući njima, izvoz nameštaja od drveta u 2025. godini dostigao je vrednost od 446,6 miliona USD, što je za 60,8 miliona USD ili 15,7% više u odnosu na 2024. godinu.

Izvoz i uvoz drvne industrije Srbije

U uslovima nepredvidivih kretanja i značajnih ograničenja u globalnim tokovima trgovine nameštajem i proizvodima od drveta koje su izazvale, pre svega, visoke carine SAD, drvna industrija Srbije je u 2025. godini ostvarila značajan rast izvoza. Ukupan izvoz je iznosio 846,9 miliona USD, što predstavlja povećanje od 110,2 miliona USD ili 11,9% u odnosu na prethodnu godinu. U ovu vrednost uključen je izvoz proizvoda prerade drveta i nameštaja od drveta, bez nameštaja izrađenog od drugih materijala. Najveći doprinos rastu ukupnog izvoza dao je izvoz nameštaja od drveta, koji je porastao za 15,7%, dok je izvoz prerade drveta iznosio 400,3 miliona USD što je za 9,9% više u odnosu na 2024. godinu.
Trend većeg izvoza nameštaja u odnosu na izvoz proizvoda prerade drveta nastavljen je treću godinu zaredom. U 2025. godini vrednost izvoza nameštaja od drveta bila je veća za 46,3 miliona USD od izvoza proizvoda prerade drveta, čime je učešće nameštaja u ukupnom izvozu drvne industrije Srbije povećano na 52,7%.
Iako je došlo do značajnog rasta vrednosti izvoza, učešće drvne industrije u ukupnom izvozu Republike Srbije je smanjeno sa 2,37% u 2024. na 2,27% u 2025. godini. 
Skoro 2/3 vrednosti izvoza drvne industrije Srbije sačinjavao je izvoz 10 proizvoda od čega su najveću vrednost imale tri kategorije nameštaja: nameštaj za sedenje (drveni i tapacirani), ostali drveni nameštaj i nameštaj za spavaće sobe. 
Analiza strukture izvoza drvne industrije Srbije pokazuje da među prvih deset proizvoda dominiraju proizvodi sa visokim stepenom finalizacije, što ukazuje na značajan kvalitativni pomak u pravcu veće dodate vrednosti i konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Ovakva promena u strukturi izvoza potvrđuje sposobnost domaće drvne industrije da proizvodi proizvode sa visokom dodatom vrednošću i tržišno atraktivne proizvode, ali i naglašava strateški značaj njene usmerenosti ka finalnim proizvodima u odnosu na poluproizvode i sirovine. To se pre svega odnosi na pločasti i tapacirani nameštaj po čijoj proizvodnji je Srbija lider u regionu, dok u segmentu proizvodnje nameštaja od masiva postoji dosta problema.
Da bi se domaći potencijali realizovali u što većoj meri i da bi što veće količine domaće drvne sirovine bile prerađene u finalne proizvode, neophodna je sistemska podrška domaćim preduzećima. U njenom izostanku i dalje se beleži izvoz velikih količina rezane građe i elemenata, što umanjuje efekat na domaću dodatu vrednost. Ilustrativan primer je 2025. godina, kada je iz Srbije izvezeno oko 7 miliona m² top layera za višeslojne podove, iako postoje domaći kapaciteti koji su, paradoksalno, bili prinuđeni da uvoze sirovinu za sopstvenu proizvodnju podova. Ovakva situacija jasno ukazuje na potrebu za koordinisanom politikom podrške, kako bi se domaća sirovina u većoj meri koristila za proizvodnju finalnih proizvoda i time dodatno osnažila konkurentnost srpske drvne industrije na globalnom tržištu.
Kada su u pitanju najznačajnija tržišta za izvoz drvne industrije Srbije, njihov redosled je ostao manje-više nepromenjen kao što je bio i prethodne godine. Naime, i dalje se 2/3 izvoza drvne industrije realizuje u prvih deset zemalja, a preostale 92 zemlje učestvuju sa svega 32%.
U strukturi izvoza u Italiju dominantno je učešće finalnih proizvoda i to nameštaja za sedenje (drveni i tapacirani) u vrednosti 66,8 miliona USD, nameštaja za spavaće sobe u vrednosti 16,1 milion USD i višeslojnih podova (3,1 milion USD), a u prvih pet proizvoda koji se izvoze na ovo tržište bili su i rezana građa bukve (3,7 miliona USD) i ostali proizvodi od drveta (6,9 miliona USD). 
Kina je ostala i dalje najznačajnije tržište za izvoz sirovina i poluproizvoda, a pre svih rezane građe lišćara i top layer za višeslojne podove. Ukupna vrednost izvoza na ovo tržište iznosila je 48,3 miliona USD, od čega su sirovine i poluproizvodi sačinjavali 47,9 miliona USD ili 99%.
Paralelno sa rastom izvoza, rastao je i uvoz drvne industrije Srbije. U 2025. godini uvoz je iznosio 611 miliona USD i bio je veći za 114 miliona USD ili 22,9% u odnosu na prethodnu godinu. Shodno ovako visokom rastu uvoza povećano je i učešće drvne industrije u ukupnom uvozu Srbije sa 1,18% u 2024. na 1,29% u 2025. godini. 
U strukturi uvoza dominantno je učešće poluproizvoda (53%) od čega najveće učešće imaju ploče na bazi drveta (uključiv i furnir), rezana građa četinara, rezana građa lišćara i ambalaža od drveta. U kategoriji ambalaža od drveta najveće učešće ima uvoz drvenih paleta. 
Uvoz rezane građe četinara se ostvaruje u najvećoj meri iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a rezane građe lišćara iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ploče iverice se najviše uvoze iz Rumunije, Austrije, Mađarske i Kine. OSB ploče iz Bugarske, Mađarske i Rumunije, a MDF iz Rumunije, Nemačke i Turske.
Spoljnotrgovinski bilans drvne industrije Srbije beleži kontinuiran suficit još od 2010. godine, a u 2025. godini dostigao je 235,9 miliona USD. Najveći doprinos ovom pozitivnom rezultatu daje sektor proizvodnje i izvoza nameštaja, koji ostaje ključni nosilac konkurentnosti domaće drvne industrije na međunarodnom tržištu. Nasuprot tome, prerada drveta beleži negativan spoljnotrgovinski bilans već šestu godinu zaredom, što ukazuje na potrebu strukturnih promena u cilju unapređenja kapaciteta i tržišne pozicije ovog segmenta drvne industrije.
Izgledi za 2026. godinu
Prognoze o razvoju tržišta za 2026. godinu za glavna izvozna tržišta za drvnu industriju Srbije se kreću od blago pesimističkih do krajnje optimističkih. 
Blagi optimizam proizvođača i izvoznika proizvoda od drveta u Kinu i Bliski istok sa početka godine zamenio je strah od poremećaja tokova trgovine i rasta troškova prevoza roba usled izbijanja iranske krize početkom marta meseca. Nekim proizvođačima su već stigle najave o promeni cena transporta i osiguranja robe zbog povećanog rizika usled ratnih dejstava i problema koji prate plovidbu brodova kroz Ormuski moreuz. Za sada nema otkazivanja porudžbina, ali ni ta opcija nije isključena ukoliko dođe do eskalacije sukoba. 
Kada je u pitanju Italija, kao najznačajnije tržište za izvoz drvne industrije Srbije, prvobitne projekcije o rastu tržišta nameštaja od oko 2% za 2026. godinu, za sada, ostaju nepromenjene, uprkos izbijanju iranske krize. Razlog je činjenica da Italija najveće količine proizvoda od drveta nabavlja iz ostalih zemalja Evropske unije, Južne Amerike u Zapadnog Balkana uz zahtev da ti proizvodi budu sertifikovani. 
Prognoze za 2026. godinu za tržište nameštaja i proizvoda od drveta u Francuskoj pokazuju blagi rast potražnje od oko 1,7%. Prognoze su bazirane na podsticajima i usmeravanju sredstava iz državnog budžeta na investicije za obnovu postojećih stambenih objekata u cilju povećanja njihove energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije. Trend renoviranja postojećih stambenih objekata kompenzuje nešto slabiju novu stambenu gradnju, što povećava potražnju za onim kategorijama nameštaja i proizvoda od drveta koji se mogu lakše prilagoditi zahtevima ugradnje u starije stanove, posebno u velikim gradovima. 
Nakon pada uvoza drveta i proizvoda od drveta za 2,1 milijardu USD ili 12,3% u 2025. očekuje se da će u 2026. doći do blagog oporavka tržišta proizvoda od drveta u Kini, ali pre svega u kategoriji proizvoda sa višim fazama prerade (rezana građa i elementi za nameštaj, furnirske ploče, CLT, podovi). Uvoz trupaca u Kinu je prepolovljen u 2025. u poređenju sa 2022. godinom što ukazuje da Kina sve više prelazi iz uloge uvoznika sirovine u ulogu uvoznika proizvoda od drveta sa višim fazama prerade. To potvrđuje i njen uvoz trupaca iz Srbije koji je 2025. bio skoro četiri puta manji u odnosu na 2024. godinu, posmatrano po količini.

Zaključak
Drvna industrija Srbije pokazala je u 2025. godini zavidan stepen prilagodljivosti. Uprkos odsustvu sistemske podrške i konzistentne sektorske politike, sektor je uspeo da ostvari pozitivne poslovne rezultate. Ipak, ovi rezultati daleko su od onoga što je ovaj sektor sposoban da postigne, jer bez jasnog strateškog okvira i dugoročnih mera podrške, industrija napreduje zahvaljujući individualnim naporima preduzeća.
Posebno zabrinjavajuće stanje je u segmentu finalizacije domaće drvne sirovine u nameštaj, koji su tinjali godinama, a u 2025. su eskalirali do mere koja ozbiljno ugrožava opstanak vodećih domaćih proizvođača. Rast troškova, nedostatak radne snage, pritisak konkurencije na glavnim izvoznim tržištima i sporost usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama drvne industrije stvorili su kombinaciju rizika koju preduzeća više ne mogu sama da apsorbuju. Bez hitnih i ciljanih intervencija kroz mere politike, Srbija bi u narednom periodu mogla da izgubi upravo onaj deo lanca vrednosti koji stvara najveću dodatu vrednost, a to je proizvodnja nameštaja od masivnog drveta. Do kakvih bi posledica propast vodećih proizvođača u ovom segmentu doveo ostale učesnike u lancu vrednosti, nije teško zamisliti. Zato je krajnje vreme za sistemsku podršku!

Tekst objavljen u časopisu DRVO tehnika, boj 90, april 2026.