top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


KE3         TA7      
  K    K    U 8   R7I
  Q   A9L   8R3      
  Q    K      7   7HP
  H         YRI      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Nema trupaca za finalnog drvoprerađivača

BOREAL – Kraljevci, Ruma 

Imali smo izuzetno zadovoljstvo, sreću i čast da jedno pre podne, polovinom februara, provedemo u preduzeću BOREAL iz sremskog sela Kraljevci, kod Rume, i da u društvu direktora Petra Borovića obiđemo projektni biro, proizvodne hale, magacine sirovine i gotovih proizvoda ove jedinstvene, uređene i organizovane firme, i da već na prvi pogled shvatimo da se ovde jasno zna šta ko radi i za šta je odgovoran... Evo priče.

– Oduvek me je privlačila obrada drveta, pa sam 1998. godine u porodičnoj kući, osnovao malu stolarsku radnju. Imao sam jasan cilj, viziju, podršku porodice i neodoljivu potrebu da stvaram kvalitetne proizvode. Napredovali smo postepeno i sigurno, pa smo ubrzo počeli izlagati na sajmovima kada smo, kao izlagači u Kelnu 2015. godine, stupili u kontakt sa Girsberger AG, proizvođačem nameštaja iz Švajcarske. Ispostavilo se da su oni, usled sve manje mogućnosti za konkurentnost kroz proizvodnu cenu u Švajcarskoj, tražili pouzdanog partnera u konkurentnijim sredinama istočne Evrope. Vrlo brzo smo postigli dogovor i već 2016. godine BOREAL ulazi u proces dokapitalizacije i Girsberger Holding AG, postaje suvlasnik preduzeća u delu od 75% po čisto komercijalnim uslovima, bez ikakvih subvencija države. Kupili smo nekadašnju farmu sa prostorom od nekih 13 hektara, renovirali prostor i stare hale, uneli nove mašine i opremu i krenula je proizvodnja – priča Petar Borović.

Petar Borović, direktor preduzeća BOREAL, Kraljevci – Ruma
Petar Borović, direktor preduzeća BOREAL, Kraljevci - Ruma

– Danas je BOREAL preduzeće koje se bavi izradom visoko kvalitetnog nameštaja od punog drveta: stolovi, stolice, komode za čiju realizaciju godišnje koristimo oko 80% drveta hrasta, zatim američki orah i jasen. Obzirom na kvalitet proizvoda koristimo samo sirovinu furnirskog kvaliteta. Posedujemo proizvodno-magacinske hale veličine 4.200 m2 i tehnološki smo u potpunosti opremljeni. Naš magacin gde lagerujemo suvu sirovinu poseduje uređaje koji kontrolišu vlažnost vazduha. Bavimo se i opremanjem stambenih, poslovnih i javnih objekata u saradnji sa najjačim arhitektonskim kućama na svetu. Referentna lista je neverovatna, od banaka, osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija, farmaceutskih kompanija, IT kompanija, muzeja, javnih institucija u Švajcarskoj, luksuznih delova aerodroma u Cirihu, Ženevi i Nju Jorku, restorana i hotela u švajcarskim Alpima itd.  Istina, sada je korona usporila naše poslove u oblasti opremanja enterijera.

 – Ali, što se tiče masivnog nameštaja, tu nema nikakvog zastoja. Proizvodimo komadni nameštaj od masiva za robne marke u okviru Girsberger grupacije kao i za jednu američku i nekoliko nemačkih robnih marki. Kod nas smo prisutni kroz robnu marku Boreal i Srcolica – objašnjava direktor Borović.
Ali Vama nedostaje sirovine... Šta je osnovni problem i kako dalje?

   

– Mi smo u srcu Srema gde rastu najbolje šume u Srbiji. To su državne šume kojima gazduje JP Vojvodinašume, a mi smo, bez uspeha, svake godine aplicirali za godišnji ugovor. Povremeno smo, na licitacijama ili po “ad hoc” sistemu kupovali manje količine, najviše 650 kubika u jednoj sezoni i to u vreme početka korona pandemije, kada praktično niko nije kupovao drvo. Prošle godine smo nekako izvukli 200 kubika trupaca hrasta, pa smo morali da uvezemo sirovinu iz Hrvatske u vrednosti od oko 200.000 evra upravo od firme koja se, po njihovim rečima, delom snabdeva trupcima iz JP Vojvodinašume – tvrdi gospodin Borović.

– A naš zahtev od 4. 11. 2021. godine za otkup 1.000 m3 hrastovih trupaca u 2022. godini, što je 3 do 4% godišnje seče hrastovih trupaca JP Vojvodinašume, bukvalno je odbijen! Koji je to paradoks. Odgovorno tvrdim da smo jedini proizvođač finalnih proizvoda od punog drveta sa prostora AP Vojvodine koji je tražio ugovor o godišnjem snadbevanju hrastom. Trenutno zapošljavamo 59 ljudi, čija su prosečna bruto primanja u 2021. godini bila oko 144.000 dinara. Bruto promet preduzeća u 2021. godini je bio oko 2.800.000 evra. U poslednje dve godine smo državi Srbiji platili oko 640.000 evra na ime raznih poreza i doprinosa, bez pdv-a. Iako smo sve te podatke predočili JP Vojvodinašume, oni su smatrali da nismo partner za njih. Prioritet imaju preduzeća koja trguju sirovinama. Poznato vam je da se oblovina masovno izvozi iz Srbije bez ikakve dodatne obrade što znači i gubitak mnogo radnih mesta.

Boreal, Kraljevci, Ruma Boreal, Kraljevci, Ruma

BOREAL – Kraljevci, Ruma  BOREAL – Kraljevci, Ruma

– Ja razumem da je raspodela drvne sirovine iz državnih šuma kompleksno pitanje i da je potražnja veća od ponude. Ali, poznato mi je da naša država u oblasti drvne industrije ima proklamovan cilj: povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatnom vrednošću što je apsolutno prirodno. Na osnovu toga je toliko očigledno koji su partneri potrebni JP Vojvodinašume i JP Srbijašume. Onda vas odluka da trupaca nema za proizvođače dovodi do pitanja da li su to čista posla i „ko je tu lud?” Svi mi znamo u struci koliko su javna preduzeća koja se bave gazdovanjem šuma opterećena pričama o korupciji. Očigledno je, u zemlji koja poslednjih 30 godina društvenog poniranja i vrednosnih pomeranja da se pojavljuju nekakvi rukovodioci užih vidika koji ne razmišljaju o suštini kako društvo napreduje. Na primer, nije nam jasno zašto je, do skora, po cenovniku JP Vojvodinašuma hrastova oblovina bila jeftinija za 10% od istih iz susednih Hrvatskih šuma koje su istog kvaliteta i sa istim istorijskim nasleđem. Mislim da je i država tu oštećena za ozbiljan iznos i da gubi na kredibilitetu. Ljudi nam se smeju koliko je to očigledno u jednoj zemlji u srcu Evrope u XXI veku, a gazdovanje šumama na ovim prostorima ima tradiciju dugu preko 250 godina... Naravno da mi je sugerisano od mnogo ljudi iz branše šta treba da radim i kome da se obratim, ali me moj otac nije tako učio, niti ja tako učim svoju decu. 

Da li ste pokušali razgovorom da upoznate šumare o programu rada Vaše firme?

– Činjenica je da smo svih ovih godina, više puta, pozivali ljude iz JP Vojvodinašume da nas posete, da vide ko smo i šta radimo, ali niko nikada nije došao. Inače, bez lažne skromnosti, hoću da kažem da smo društveno odgovorna firma na dobrom glasu i sa dobrom reputacijom.
– Imamo dobar kadar, stručne, odgovorne i vredne ljude, zapošljavamo lokalno stanovništvo, ljude koji ostaju ovde, u selu. Kod nas rade ljudi iz cele rumske opštine, iz Beograda i Sremske Mitrovice...
– Vodimo računa o svim aspektima zaštite radnika, brinemo o svakom čoveku, ali i o različitim oblicima edukacije. U Sremu smo među prvim preduzećima koja su sklopila ugovor sa srednjom školom iz Sremske Mitrovice o dualnom obrazovanju, a sa Šumarskim fakultetom iz Beograda imamo sporazum o strateškom partnerstvu u oblasti izvođenja stručne prakse itd.

– Kao socijalno odgovorna firma nedavno smo predali vredne arheološke artefakte tržišne vrednosti oko 10.000 evra našem lokalnom muzeju, koji su pronađeni dok su naši ronioci tragali za subfosilnim trupcima hrasta… Ali, za nas nema trupaca iz vojvođanskih šuma – kaže naš domaćin u čijem osmehu prepoznajemo mešavinu tuge i ironije, dok, uz čaj, sedimo u sali za sastanke... 

Ćutimo dugo dok u mislima lutam kroz čiste proizvodne hale ove firme u kojima koncentrisani na svoj posao ljudi, navikli na česte posete, i ne primećuju moje prisustvo. 

Onda mi misli pune oči stolovima i stolicama spremnim za tržište, stolovima čiju cenu ne mogu ni da dokučim, stolovima kakve još nikad nigde nisam video... 
Pa mi se u glavu svetački usele stogovi tamnog subfosilnog drveta koje BOREAL već godinama vadi iz dubina reke Save…
Moram ti reći da sam se među tim složajima subfosilnog drveta osećao kao u svojevrsnom svetilištu – kažem odsutno. – Šta planirate s tim drvetom, kakva je tu perspektiva?

– To je perspektiva i plan za budućnost – odlučno kaže Petar Borović. – Sa trupcima koje godinama vadimo iz mulja reke Save, koje je po dosadašnjim testiranjima u proseku staro oko 2.500 godina, imamo šansu da napravimo dobu priču. Subfosili su ostaci prošlih vremena sačuvani u svom prvobitnom obliku sa neznatno izmenjenom strukturom. Vekovima i milenijumima potopljeno u vodi drvo promeni boju i mehaničke osobine. Tamniju boju dobija zato što hrast u sebi ima tanina, a u vodi ima gvožđa, pa hemijskom reakcijom drvo tamni, i što je duže u vodi sve je tamnije.

Subfosilno drvo KOMPANIJE BOREAL testirano je na Institutu „Ruđer Bošković” u Zagrebu
Subfosilno drvo KOMPANIJE BOREAL testirano je na Institutu „Ruđer Bošković” u Zagrebu

– Subfosilno drvo, tihi svedok istorije iz tamnih vodenih dubina, pamti vreme Aristotela i Aleksandra Velikog, pamti Hrista, Rimljane, Atilu, Staroslovene, Turke i Habzburge... Zato se u ovom magacinu subfosilnog drveta poneko oseća kao u hramu, a ja planiram da uskoro izađem na tržište sa proizvodima koji će biti naš originalan brend. To ne može biti velika ni masovna, ali svakako može biti kvalitetna priča...

– To je perspektiva, ali nama valja opstati! Ove godine sirovinu ćemo nabavljati od nakupaca. Na osnovu kojih kriterijuma su oni došli do trupaca hrasta pre nas meni nije poznato, ali mi je jasno... Nama je od strane JP Vojvodinašume rečeno da za ovu godinu ne možemo dobiti sirovinu. Nadam se da će naredne godine odluka biti drugačija i da će rukovodstvo shvatiti potrebu društva da napreduje. – kaže na kraju našeg razgovora gospodin Petar Borović.

PRIPREMIO: D. Blagojević

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 74, april 2022.