Prva konferencija Drvna industrija i šumarstvo Srbije - Utisci

Ovaj stručni skup je u potpunosti ispunio svoju misiju. Povezao je učesnike u sektoru i otvorio neke ključne teme. Konferencija je imala tendenciju rešavanja nagomilanih problema u sektoru i predstavljanja tog problema odgovornima, što je i delomično ispunjeno. Tu je ostala velika mogućnost za naredne godine, prilika je to za organizatore da podignu sektorske teme na vrh državnih prioriteta. S druge strane, posećenost i interes učesnika bili su na najvišem nivou.

VISOK NIVO ORGANIZACIJE

Konferencija je organizovana od strane Šumarskog fakulteta pa je razumljivo da su njihov naučni pristup i njihove istraživačke metode dominirale skupom i hodogramom predavanja, kao i izborom tema, iako smo tokom dva dana čuli i vrlo relevantne stavove drvoprerađivača i drugih faktora uključenih u celi sektor. Na taj način Šumarski fakultet je preuzeo aktivnu ulogu u sektoru baziranom na šumi i drvetu u Srbiji te se predstavio kao svojevrstan zaštitnika i promoter daljeg razvoja sektora. Mišljenja sam da je stav prof.dr Ratka Ristića, dekana Šumarskog fakulteta bio presudan u pokretanju inicijative, u artikulisanju ciljeva i namera, a iza njega je bio širok tim stručnjaka predvođenih prodekanom prof.dr Zdravkom Popovićem koji su temeljno radili na pripremama. Ulogu katalizatora su preuzele JP Srbijašume, koje inače po položaju imaju važnu sektorsku ulogu u Srbiji, a stalno prisustvo u dvorani kompletnog manadžmenta ove firme na čelu sa direktorom dr Aleksićem, te njihova bezrezervna podrška skupu urodila je masovnim odzivom drvoprerađivača. Još bih rekao da je trebalo spomenuti da ovaj skup ima kontinuitet sa prethodnih sedam Sabora drvoprerađivača održanih na Zlatiboru, Tari i Ivanjici čiji je organizator bilo preduzeće EKOpress Blagojević, a čiji entuzijazam treba uvažiti.

PRIKAZ TRŽIŠTA SIROVINE JE NAJBOLJE OBRAĐENA TEMA

Uz izuzetnu činjenicama potkrepljenu analizu tržišta drveta u regionu koju je skupu predočio prof. dr Branko Glavonjić, najkonkretniji i najiscrpniji prikaz svoga rada dali su upravo predstavnici JP Srbijašuma i drugih šumarskih preduzeća iz regiona, koji su detaljno govorili o načinima njihovog rada, o prodajnim i distributivnim modelima čime se dobio kvalitetan presek tržišta sirovine. Dodatnom raspravom o toj temi dobila bi se argumentovana pozicija svih prisutnih, ali se deo drvoprerađivača u svojim tematskim istupima dotakao  problema raspodele i kvaliteta sirovine. Istina, nešto stidljivije, ali to je normalno, jer se samo neki hrabriji privrednici upuštaju u komentarisanje  složenih i delikatnih tema, jer otvaranjem tih zajedničkih tema oni  svoje poslovanje izlažu pod posebnu lupu. Šumarstvo u Srbiji ima dobre temelje, stoletnju tradiciju i kvalitetne stručnjake, a integracija u EU će dinamizirati neke procese i potrebe, pre svega implementacije politika cirkularne ekonomije, trgovanja CO₂ kvotama, šro je prednost i prilika za šumarstvo da se dodatno razvije i modernizuje u skladu sa okruženjem 21. veka. Ostalo je otvoreno i niz razvojih pitanja oko čipiranja trupaca, bolje primene evropskih normi i standarda ili forsiranja kultura kratke ophodnje, no to mogu biti teme za sledeća izdanja.

DRVOPRERAĐIVAČIMA  JE POTREBAN LIDER I PREDVODNIK

U tome imam jednu preporuku za naredni period, a odnosi se na jačanje sektorske drvoprerađivačke scene i potrebu identifikacije jakih lidera koji će se izdići iznad potreba i problema njihovih biznisa i ubuduće sa više artikulacije govoriti ispred sektora, a ne samo ispred svojih preduzeća. Partikularni interesi su uvek legitimni, jer sve firme, bile one sa jednim radnikom ili njih 1.000 imaju isto pravo na život i na tržište, legalno poslovanje, borbu za svoje interese i za veću dobit, jer to je zapravo i smisao ekonomije. U isto vreme, potrebno je utvrditi interese celog drvoprerađivačkog sektora kako bi njegova komunikacija sa šumarstvom i akademskom zajednicom ubuduće bila što konkretnija. Možda mogu upotrebiti i reč ravnopravnija, ako sudimo o trenutnom stanju stvari i odnosima.

FINALNA PROIZVODNJA JE VAŽNA,  ALI SAMO AKO JE PROFITABILA

Jedna od najvećih sektorskih zamki krije se u definisanju strateških ciljeva, odnosno oko forsiranja finalizacije drveta i proizvodnje namještaja, što se često moglo čuti na Konferenciji. Mišljenja sam da postoje delimične iluzije oko potrebe finalizacije drveta i masiva, odnosno oko namere da se to po svaku cenu ugradi u sektorse politike, jer postoje slučajevi da to postaje samo paravan za dobar posao i trgovinu trupcima ili građom, iako ima i korektnih slučajeva organizovanja takvog proizvodnog procesa. U Austriji na primerice ne postoji forsiranje finalizacije mekog drveta, ne u meri da se 50% sirovine finalizuje, nego je Austrija razvila konkurentne pilane koje su važan faktor na svetskom tržištu. Profitabilnost je danas važan kriterijum, a potrebno ga je povezati sa strateškim interesom države koja kontroliše sirovinu. Danas Mercedes nema svoj rudnik železne rude, niti svoju železaru, niti obradu metala, ali ima sofisticiran razvoj, primenu inovacija i što je najvažnije ima brend i tržište. U drvnoj industriji Balkana ipak mentalno želimo zadržali taj koncept modifikovanog kombinatskog pristupa koji započinje trupcem i završava namještajem, ili se barem trudimo da razmišljamo na taj način, i pored drugačijih impulsa sa evropskog i svetskog tržišta.

SRBIJA VEĆ IMA NEKOLIKO SVETSKIH FIRMI

Posedovanje pilane može proizvođačima nameštaja biti  prednost, ali nikako ne i preduslov njihove uspešnosti koja obično proizilazi iz njihovih svežih ideja i angažovanog pristupa na tržištu. Čuli smo i u Vrnjačkoj Bani da u Srbiji ima nekoliko fantastičnih fabrika nameštaja koje to potvđuju. Hoću još da kažem  da je to proces, koji započinje izgradnjom modernih pilanskih kapaciteta, tržišta građe i kadrova koji će trgovati tom robom na domaćem tržišu, osim prema izvozu. Nema sumlje da država neće razvijati precizne poslovne modele u ovom sektoru, što potvrđuje činjenica da skupu nisu prisustvovali top političari, niti će se država detaljno brinuti za analize i razvojne procese sektora. Država treba da stvoriti okvire i uslove poslovanja, da osigura korektne i fer odnose na tržištu i zato je država sektoru nasušno potrebna. Može se pretpostaviti da će budući razvoj sektora šume i drveta u Srbiji zavisiti o trouglu, tzv. triple helix modelu koji uključuje industriju, nauku i državu, gdje je država samo korektiv i generator ideja druga dva partnera koji moraju postići kvalitetnu i intezivnu interakciju i komunikaciju na dnevnoj bazi. Stoga su sektoru potrebne nove ideje koje daju i generišu ovakvi skupovi.

KAKO DO NOVIH RAZVOJIH MODELA I PROMENI PARADIGMI?

Hrvatski drvni klaster ima bogato iskustvo u organizovanju sličnih stručnih skupova jer godišnje radimo desetak sličnih konferencija u Hrvatskoj, regionu i u Briselu, pa vrlo kvalifikovano možemo pohvaliti ovaj skup, napore organizatora i nastojanja učesnika. Mišljenja smo da bi naredno izdanje ove konferencije treba više usmeriti na razvojne modele koji su potrebni za prevladavanje postojećih ograničenja, odnosno potrebno je promeniti sektorske paradigme. Ove godine smo se više bavili dijagnostikom i utvrđivanjem stanja, a prof. dr Branko Glavonjić je dao pregled mogućih sektorskih scenarija do 2020.  odnosno do 2050. godine. To je zapravo evropski pristup, jer EU danas razrađuje strategije za taj period. Normalno je da firme sa terena gledaju više kratkoročno, jer ih pritišću mnogobrojne teškoće koje proizilaze iz tržišta i njihovog poslovnog okruženja, ali cilj i svrha ovakvih skupova je da ponude dugoročnije ili barem srednjoročne pravce, te ih je svake godine, na narednim izadnjima konferencije, potrebno ponovno doterivati i dopunjavati.

Marijan Kavran, prof. dr Branko Glavonjić i prof.dr Zdravko Popović na Prvoj konferenciji u Vrnjačkoj Banji