top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


H52         Q5E      
K 3    J    F 2   EQ7
AUY   XK8   WN6      
D R    W      J   KLE
OUL         3AB      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Zabrinjavajući rast izvoza trupaca i rezane građe

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, urednik časopisa DRVOtehnika

Prema podacima PKS za prvih devet meseci 2021. godine izvoz oblovine je, u odnosu na isti period 2020. povećan za 98%, a rezane građe za 41%. „Izvoz oblovine hrasta i četinara 2021. dvostruko je veći od izvoza u 2020. a iznosio je 14 miliona dolara za hrast i 7 miliona dolara za čamove trupce”. Ako uzmemo da je prosečna cena kubika hrastovih trupaca 250 evra, proizilazi da je za 9 meseci 2021. godine iz Srbije izvezeno 56.000 kubika hrastovih trupaca. Po istoj metodologiji i prosečnoj ceni od 120 evra po kubiku za trupce čamovine, proizilazi da je u istom periodu izvezeno 58.000 kubika čamovih trupaca.  
S obzirom da nedostaju podaci o izvozu ostalih vrsta drveta 2021. godine (jasen, bukva, topola), podsećamo da je prema podacima Uprave carina, o čemu smo već pisali, iz Srbije 2017/2018. godine izvezeno oko 50.000 m3 trupaca hrasta, 55.000 m3 jasena i 35.000 m3 bukve, a prema podacima PKS 2020. godine je znatno povećan izvoz trupaca hrasta, topole i bukve… „Izvoz hrastove oblovine iznosio je 2020. godine 8,6 miliona dolara i povećan je u odnosu na 2019. godinu za 78,4%. Izvoz topole je iznosio 478 hiljada dolara i povećan je u odnosu na 2019. godinu za 54,4%, dok je izvoz bukve iznosio 259 hilјada dolara i povećan je za 267%”.

Treba istaći da smo, ukrštanjem niza podataka još prošle godine zaključili da je „iz Srbije 2020. godine izvezeno 43.000 m3 hrastovih trupaca, a kad se ovome dodaju podaci o izvozu ostalih vrsta drveta (jasena, bukve, topole i čamovine) onda je to znatno više, a među drvoprerađivačima kruže tvrdnje da se radi o količinama koje prevazilaze 150.000 kubika trupaca koji godišnje završe na stranom tržištu”. 

Pa kad se ponovo vratimo tvrdnji PKS da je za prvih devet meseci 2021. godine izvoz oblovine, u odnosu na isti period 2020. povećan za 98% odgovorno možemo tvrditi da se izvoz trupaca iz Srbije 2021. godine kreće oko 300.000 metara kubnih, a tu količinu bi u našoj zemlji u proseku moglo da preradi 60 osrednjih pilana, koje bi godišnje rezale prosečno 5.000 kubika trupaca i u zavisnosti od nivoa finalizacije, mogle zaposliti preko 1000 radnika.
Začuđuje kako ovako jednostavna računica ne dopire do onih koji u ovoj zemlji odlučuju, mada je Vlada Republike Srbije drvnu industriju i industriju nameštaja uvrstila u jednu od četiri prioritetne industrijske grane od značaja za dalji razvoj naše zemlje. Drvnoj industriji je primarno potrebna sirovina, zatim veći nivo finalizacije vredne sirovine i promocija većeg korišćenja drveta, kao održive, obnovljive i ekološki prihvatljive sirovine, pri čemu se ne opterećuju šume i ekosistem u celini. Šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja su privredne delatnosti povezane u lanac stvaranja dodate vrednosti i kao takvi su pravi primer kružne ekonomije kao strateške odrednice politika EU. Saradnja šumarstva i drvne industrije predstavlja ključni odnos na šumi bazirane ekonomije, a u toj saradnji uvek ima prostora za poboljšanja. Kada se uzmu u obzir činjenice o netransparentnoj raspodeli trupaca, korupciji i mitu, bez kojih se, kako tvrde drvoprerađivači, do trupaca iz državnih šuma teško može doći, preprodaji, cenama i izvozu vredne sirovine, slobodno se može reći da u ovoj oblasti ima nereda i da ga država toleriše.

I dok iz naše zemlje zabrinjavajuće raste izvoz vredne sirovine, a neki drvoprerađivači zbog nedostatka trupaca otpuštaju radnike, jasno je da problemi koji muče privrednike i državu nisu isti. Nakon dvogodišnje pandemije u relativnom oporavku ekonomije i povećanoj potražnji roba, posebno repromaterijala, bio je očekivan nekontrolisan rast cena, a kada se tome dodaju veliki državni paketi pomoći privredi, ili kako to kažu besplatan novac, onda je inflacija neminovna posledica. Cene nekih repromaterijala su porasle od 20 do 120 procenata, tvrde privrednici, čije bi praćenje i povećanje cena samo punilo magacine i smanjilo prilično lošu prodaju. Veća potražnja je uzrokovala veće cene sirovine i energenata, a u nestabilnijim tržišnim tokovima i cene transporta su enormno povećane. Nije, međutim, izvesno kada će ponuda narasti, a cene opet pasti, ali je očigledno da ćemo se morati navići na više stope inflacije, pa će rast cena biti nastavljen i kad prođu efekti pandemije... Uz energetske, kod nas su aktuelne i ekološke teme i zaštita životne sredine, koje se kroz različite oblike eksploatišu i ponekad zloupotrebljavaju, tako da o trupcima, šumarstvu i preradi drveta, država nema vremena da razmišlja.