Otvoreno pismo povodom poremećenih odnosa između Šumarskog fakulteta i JP Srbijašume
Prof. dr Ratko Risitć, dekan Šumarskog fakulteta (foto: www.vreme.com)
Proslava dana Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (5. decembra) jedan je od najsvečanijih dana, ne samo za instituciju u kojoj radim 30 godina i gde sam aktuelni dekan, nego i za čitavo šumarstvo Srbije i regiona. Šumarski fakultet je jedan od pet najstarijih fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je nedavno proslavio 211 godina postojanja i predstavlja jedan od najboljih univerziteta u ovom delu Evrope. Pored toga, Univerzitet u Beogradu je jedna od retkih institucija koje su vršnjaci moderne srpske države, pored Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske.
Međutim, na proslavi povodom 99 godina postojanja i rada Šumarskog fakulteta nije bilo predstavnika Javnog preduzeća „Srbijašume“, iako su pozivnice upućene direkciji i svim gazdinstvima u sistemu ovog javnog preduzeća. Prisustvovala su samo dvojica kolega koje sam lično pozvao: dr Aleksandar Vasiljević, diplomirani inženjer šumarstva i bivši direktor Uprave za šume Republike Srbije i Vojislav Janković, diplomirani inženjer šumarstva i bivši generalni direktor JP „Srbijašume“. Iako su na proslavi bili rektorka Univerziteta u Beogradu, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije, predsednik Inženjerske Komore Srbije, direktori Srpsko-Ruskog humanitarnog centra, predstavnici JP „Vojvodinašume“, i brojne kolege zaposlene u ministarstvima, državnim agencijama i lokalnim samoupravama, bilo je uočljivo odsustvo kolega iz JP „Srbijašume“, koje su do sada bili najbrojniji gosti na fakultetskim proslavama.
Neposredno po završetku proslave imao sam brojne telefonske pozive kolega iz JP „Srbijašume“ koje su me obavestile da postoji neformalna zabrana dolaska na proslavu dana fakulteta zbog čega nisu ni krenuli na put, a neki su se vratili sa puta u Beograd. Takođe, već sutradan 6. decembra 2019. godine, kolege Vasiljević i Janković su dobili anekse ugovora o radu, kojima se sa mesta savetnika raspoređuju na radna mesta referenata, sa znatno nižim ličnim dohotkom. Kolega Vasiljević nije potpisao aneks ugovora o radu i dobio je otkaz, dok je kolega Janković potpisao aneks i raspoređen je na radno mesto referenta. Napominjem da su kolege Vasiljević i Janković izuzetni poznavaoci šumarske struke, što su i dokazali u praksi kao izuzetni inženjeri i rukovodioci. Zbog onoga što su doživeli osetio sam nelagodu, sramotu i krivicu, jer sam imao osećaj da je njihovo kažnjavanje u vezi sa njihovim dolaskom na proslavu dana Šumarskog fakulteta.
U želji da saznam o čemu se radi ugovorio sam sastanak sa v.d. generalnog direktora „Srbijašume“ Igorom Braunovićem, čiju titulu ne navodim jer mi nije poznato kakvo je njegovo visokoškolsko obrazovanje, sem činjenice da nema diplomu Šumarskog fakulteta. Na sastanku, sredinom januara 2020. godine, otvoreno sam ga pitao u čemu je problem na relaciji JP „Srbijašume“ i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, na šta sam dobio otvorene i direktne odgovore.
Prva zamerka je na moje stavove po pitanju izgradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa (MHE) na teritoriji Republike Srbije. Rekao sam da o tome nećemo polemisati jer izgradnja MHE predstavlja primer neodgovornog trošenja nacionalnih prirodnih resursa, zbog malo proizvedene energije, enormnih ekoloških šteta, nezadovoljstva desetina hiljada uznemirenih građana, a sve zarad bogaćenja pojedinaca i interesnih grupa. Takođe, rekao sam da su moji argumenti izneti i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, u razgovoru obavljenom 28. septembra 2019. godine, i da se ne razlikuju od činjenica iznetih pred hiljadama građana Srbije na ekološkim protestima u Pirotu (2. septembra 2018. godine), Beogradu (27. januara i 21. septembra 2019. godine), kao i na dva skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Isto sam govorio i na stručno-naučnim skupovima u Nišu, Trebinju i Banjaluci, kao i na tribinama u Paraćinu, Požarevcu, Užicu, Višegradu, pored stotina intervjua za štampane, radijske, televizijske i internet medije. Konstatovao sam da o tome nema nikakve dodatne priče i da pređemo na sledeći problem.
Gospodin Braunović je zamerio na činjenici da Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu trenutno realizuje projekat pod nazivom „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji“, čiji su ciljevi: (1) predlaganje jasnih i pravičnih kriterijuma i indikatora za raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma koji će uzeti u obzir sve specifičnosti domaćeg tržišta, a koji će se, nakon usvajanja, lako implementirati i uspostaviti u praksi; (2) povećanje sigurnosti poslovanja JP za gazdovanje šumama i, naročito, kupaca njihovih proizvoda; (3) uvođenje afirmativnih kriterijuma za drvoprerađivače koji imaju viši stepen obrade i koji ostvaruju veću dodatu vrednost, sve sa ciljem maksimalnog uvećanja učešća finalnih proizvoda u celokupnoj produkciji drvne industrije i industrije nameštaja Srbije. Projekat je direktno naslonjen na „Strateški okvir sa akcionim planom za drvnu i industriju nameštaja u Srbiji“, koji je Ministarstvo privrede Republike Srbije usvojilo 2017. godine. Pomenutom Strategijom je utvrđeno sledeće: Srbija spada u grupu zemalja čiji je stepen šumovitosti ispod evropskog proseka, gde se godišnje može proizvesti i ponuditi tržištu oko 1,5 miliona m3 tehničke oblovine (trupaca); oko 52% tehničke drvne sirovine se trenutno izvozi u formi proizvoda sa niskom dodatom vrednošću (najviše kao rezana građa, u količini od oko 170.000 m3, ali i trupci kao najjednostavniji drvni sortimenti u količini od oko 40.000 m3; uočljiv je trend rasta izvoza proizvoda sa niskom dodatom vrednošću što će neminovno dovesti do toga da će Srbija postati, u kratkom roku, sirovinska baza za svetske multinacionalne kompanije, ukoliko se ne uspostavi jedinstvena politika racionalnog i sveobuhvatnog korišćenja domaće drvne sirovine u funkciji povećanja stepena njene finalizacije. Pomenuti projekat je dobijen na osnovu javnog poziva koji je raspisala Uprava za šume Republike Srbije, o čemu je sačinjen i odgovarajući ugovor, iz koga proističe obaveza fakulteta da izradi predmetni dokument. U meni nejasnoj argumentaciji, gospodin Braunović je zastupao stav da je projekat nepotreban, da JP „Srbijašume“ ima svoje standarde i da ovo na neki način remeti njihov način rada. Ja sam upoznao gospodina Braunovića sa činjenicom da Šumarski fakultet već nekoliko godina organizuje stručne skupove pod nazivom „Prerada drveta i šumarstvo Srbije“, čiji je cilj da približi kompanije koje prerađuju sirovinu, odnosno, industriju prerade drveta i proizvodnje nameštaja (IPDPN), sa najvećim prodavcima te iste sirovine. Pomenuo sam da IPDPN zapošljava 36.298 radnika, u 2.564 preduzeća i ostvaruje izvozni suficit od 413,2 miliona evra (2019. godine). Na poslednjem skupu u Kragujevcu (aprila 2019. godine) nije bilo predstavnika JP „Srbijašume“, kome su prisustvovali predstavnici brojnih kompanija iz sektora IPDPN koji nisu zadovoljni načinom kupovine drvne mase u smislu količina, kvaliteta i dinamike isporuke. Ponudio sam gospodinu Braunoviću da predstavnici JP „Srbijašume“ uzmu učešća u izradi spornih kriterijuma kako bi i njihov interes bio uvažen. Dogovoreno je da gospodin Braunović, Saša Stamatović (direktor Uprave za šume), prof. dr Zdravko Popović (rukovodilac izrade projekta) i moja malenkost održe sastanak na kome bi bili dogovoreni modaliteti saradnje i realizacije projekta. Ja sam preuzeo obavezu da organizujem sastanak, a već sutradan prof. Popović i Saša Stamatović su dali pristanak, sem gospodina Braunovića koji mi nije odgovorio na telefonski poziv do kraja marta, kada je ovaj časopis predat u štampu.
Posle svega, ostaje pitanje, barem za mene, zašto JP „Srbijašume“ ustupaju prostor kojim gazduju za izgradnju MHE, često u zaštićenim prirodnim područjima, za koja je JP dobilo mandat od Vlade Republike Srbije, da upravlja na najbolji mogući način u funkciji očuvanja i unapređenja stanja životne sredine? Izgradnja MHE predstavlja negaciju svih principa zaštite životne sredine. Druga dilema sadržana je u zapitanosti zašto JP „Srbijašume“ ne uzme puno učešće u izradi kriterijuma koji treba da omoguće bolje snabdevanje sirovinom srpske IPDPN, proizvodnju visokovrednih finalnih proizvoda, sa najvećom mogućom dobiti za našu zemlju?
Na kraju, podsećam javnost da ove godine proslavljamo 100 godina postojanja i rada Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nadam se da će učešće uzeti i kolege iz JP „Srbijašume“ i svakako da bi njihov izostanak bio bolan i tužan za sve nas. Takođe, kao aktuelni dekan Šumarskog fakulteta i redovni profesor Univerziteta u Beogradu, neću praviti nikakve kompromise, koji se kose sa mojim stručnim i moralnim gledištima, i koji na bilo koji način ugrožavaju autonomiju Univerziteta u Beogradu.
U Beogradu, 10. marta 2020. godine
Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 66, mart 2020.
Pročitajte i članke istog autora
Beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta.
