Verifikovane mogućnosti šumarstva Republike Srpske

Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske je prošle godine ostvarilo izuzetno zapažen poslovni rezultat, najbolji u poslednjih desetak godina, kaže direktor Risto Marić. Proizvodni plan je ispunjen sa 108%, a plan prodaje je ostvaren sa 102%. Uz znatno poboljšanu naplatu JP Šume Republike Srpske su ostvarile dobit, a tendencije uspešnog poslovanja su nastavljene i ove godine...

Tim povodom smo otišli do Banja Luke gde je naš sagovornik bio dipl. ekonomista Risto Marić, v. d. direktor Javnog preduzeća šumarstva Šume Republike Srpske. Gospodina Marića smo zamolili za intervju uvereni da će njegove ocene i stavovi interesovati naše čitaoce ne samo u BiH i Republici Srpskoj nego i šire, u regiji. Zato smo direktora Marića upoznali sa činjenicom da se časopis DRVOtehnika redovno distribuira firmama koje se bave preradom drveta, proizvodnjom nameštaja, graditeljstvom i šumarstvom u Srbiji, Republici Srpskoj i BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, a da se prodaje u prodajnoj mreži BEOKOLP i na specijalizovanim sajamskim manifestacijama. Rekli smo da časopis izlazi četiri puta godišnje: polovinom januara, aprila, jula i oktobra i da smo otvoreni za saradnju sa direkcijom i šumskim gazdinstvima JP Šume Republike Srpske, da će u našem časopisu uvek biti mesta za afirmativne tekstove iz ovog javnog preduzeća. Rado ćemo pisati o gazdovanju u skladu sa principima održivog upravljanja šumama, odnosno onome što je aktuelno, a što je poslovna politika i praksa ovog preduzeća. Pisaćemo o pošumljavanju, nezi, zaštiti i korišćenju šuma, saradnji sa lokalnim zajednicama i drvoprerađivačima...

Risto Marić, v. d. direktor Javnog preduzeća šumarstva Šume Republike Srpske

Ovoga puta, gospodine Mariću, uz zahvalnost što ste odvojili vreme za razgovor i intervju za časopis DRVOtehnika i čestitke za uspešno poslovanje, primarno imamo nameru da saznamo i da za naše čitaoce kažete šta je to doprinelo tako dobrom poslovnom rezultatu prošle godine i da li su tendencije dobrog poslovanja nastavljene?   
– Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske su 2015. godine poslovalo je sa dobiti od deset miliona konvertibilnih maraka ili pet miliona evra. To je rezultat koji šumarstvo RS nije imalo dugo godina. Ima više faktora koji su uticali i doprineli ovom rezultatu i poslovnom uspehu, a pre svega, to je tržište koje bi moglo apsorbovati znatno više od dva miliona metara kubnih drvnih sortimenata koje, na osnovu naših planova, tržištu možemo godišnje ponuditi. Tome je, verovatno, doprinela i situacija na svetskom tržištu drveta i činjenica da možemo prodati sve što proizvedemo, ali se moraju uvažiti rezultati i kontinuitet u poslovanju šumarstva RS u prethodnih dve ili tri godine, jer nije samo u pitanju 2015. godina u kojoj je ostvarena dobit. Na naš poslovni rezultat znatan uticaj imaju i mere Vlade Republike Srpske o prestruktuiranju JP Šume Republike Srpske i uopšte trasiranoj ulozi šumarstva u društvu... Kada sam na ovo radno mesto došao polovinom prošle godine, šumarstvo RS je imalo negativan poslovni rezultat za nekih pola miliona maraka. Moje osnovno geslo je bilo da šumarstvo RS ne može biti u gubitku i svaki direktor koji je iskazao gubitak sigurno je u krivičnom delu. Poznato je da se u šumarstvu svake godine usvaja proizvodno-finansijski plan kojim se jasno definišu prihodi i troškovi, rashodi. Ko to smije sebi dozvoliti da na osnovu planiranog prihoda, koji se čak i ne ostvari, premaši planirane troškove? Bio je to moj prvi stav pri susretu sa direktorima gazdinstava, gde sam jasno stavio do znanja da se stare navike moraju menjati i da moramo uspostaviti veći nivo discipline i odgovornosti. Bilo je tu, a i danas ima otpora, ali je bilo i smenjivanja. Sigurno je, međutim, da odustati nećemo. Na to nas obavezuju ne samo zakonske norme i odluke Vlade RS, nego prošlogodišnji i ovogodišnji rezultati poslovanja i činjenica da su mogućnosti šumarstva Republike Srpske verifikovane. Kod nas je svaki direktor ovlašćen da može bez potpisa drugog potrošiti deset hiljada maraka, odnosno pet hiljada evra na godišnjem nivou. To su sredstva sa kojima on raspolaže, a sve ostalo je krivično delo. Takav stav sa kojim sam javno izašao pred direktore, bio je dovoljan signal da se ponašanje mora uskladiti sa poslovnom politikom, jer niko nije preči od zakona, isto kao što zakon nikome nije zaklon – kaže direktor Risto Marić, koji nam je do detalja objašnjavao splet okolnosti i razloge u kojima su od 29 delova preduzeća četiri šumska gazdinstva hronični gubitaši. Govorio je i o merama koje se preduzimaju ili će biti preduzete u cilju prevladavanja takvog stanja.  

Imamo podatak da su ranije poslovanje šumarstva opterećivali problemi neneplaćenih potraživanja od kupaca. Dakle, tu smo na relaciji šumarstvo – prerada drveta, pa Vas, gospodine direktore, pitam kakvo je danas stanje sa prodajom drvnih sortimenata i naplatom ili kakva je praksa u toj oblasti?

– Upravo u toj oblasti su Javnom preduzeću šumarstva pomogle mere Vlade RS za redefinisanje i poboljšanje stanja u šumama RS. Zahvaljujući upravo i tim merama prošle godine smo ostvarili plan poslovanja sa 108%, poboljšali naplatu i ostvarili prodaju od 102%. Kao što sam već istakao mi nemamo problema sa plasmanom drvnih sortimenata, ali ni sa naplatom. Takođe sam naglasio da je i svetsko tržište uslovilo i znatno uticalo na činjenicu da praktično nemamo problema sa plasmanom drvnih sortimenata. To znači da se drvo, kao obnovljiv resurs sve više ceni, da mu vrednost raste, a to opet znači da bi proporcionalno tome, trebalo da raste obaveza i odgovornost šumara u oblasti integralnog gazdovanja šumama... Inače, Javno prduzeće šumarstva Šume Republike Srpske ima 350 sigurnih kupaca sa kojima imamo ugovore na godišnjem nivou. Takođe imamo značajan broj kupaca koji se pojavljuju povremeno, a koji robu mogu dobiti uz avansno plaćanje. Prilikom isporuke sirovine prednost imaju oni drvoprerađivači koji imaju veći stepen finalizacije, a merama Vlade RS koje sprovodimo značajno su stimulisana preduzeća drvne industrije koja se bave finalnom ili polufinalnom proizvodnjom. Uz meničnu garanciju plaćanja, finalcima se daje roba na 90 dana odloženog plaćanja, a polufinalnim proizvođačima na 60 dana. Tu su i druge pogodnost, pogotovo kada su u pitanju vrste, količine i vreme isporuke trupaca. Prema listi koju sačinjava Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva, sa finalnim i polufinalnim drvoprerađivačima ugovore o isporuci sirovine potpisujemo na period od godinu dana i to u Generalnoj direkciji, dok se ugovori sa ostalim kupcima potpisuju u organizacionim delovima Javnog preduzeća – kaže naš sagovornik.

Uz izvinjenje za digresiju, negde sam, gospodine direktore, čuo podatak da u Republici Srpskoj ima samo sedam firmi koje se bave finalnom preradom drveta. Da li je to tačno?

– To sigurno nije prava informacija. Do prošle godine mi smo imali 20 finalaca, ali na osnovu kriterija Ministarstva industrije, energetike i rudarstva taj broj će biti znatno korigovan, tako da ćemo od naredne godine imati devet ili deset firmi koje se, prema kriterijumima, bave finalnom preradom deveta. Pouzdano znam da je Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva imalo komisiju koja je obišla sve firme koje se bave finalnom ili polufinalnom preradom drveta i da je klasifikacija izvršena na osnovu strogo definisanih parametara i kriterija – kaže gospodin Marić.

Šumari su najčeše na terenu i prisutni su u ruralnim delovima RS.  Kakav je, prema vašem mišljenu i dokumentima odnos Javnog preduzeća šumarstva prema lokalnim zajednicama?
– Po prirodi posla mi smo zainteresovani za kvalitetne odnose sa lokalnom zajednicom i uopšte ruralni način života koji, bez sumnje, ima značaj i za razvoj održivog šumarstva. Nije sporno da šumarstvo ima niz ekonomskih, socijalnih i ekoloških prednosti i da predstavlja ključni faktor u gazdovanju obnovljivom sirovinom, isto kao što je tačno da šumarstvo ima značaj u tranziciji prema svim aspektima bioekonomije, posebno u ruralnim sredinama. U tom smislu sve zemlje i šumarska preduzeća u regionu, a da ne govorim o zemljama EU, imaju različite, ali definisane odnose i obaveze prema lokalnim zajednicama. Na osnovu odluke Vlade i Skupštine RS, Javno preduzeće šumarstva ima obavezu da lokalnim zajednicama uplati 10% od vrednosti prodate robe sa konkretne teritorije lokalne zajednice, što je neprimereno i u svetu još nezabeleženo. Lokalne zajednice bi taj prihod trebalo da ostvare na osnovu programa utroška, a ta sredstva bi trebalo da se koriste za putnu infrastrukturu, zaštitu od elementarnih nepogoda, erozije, požara itd. Ta izdvajanja su najveća u regionu i to je jedan problem, a drugi je što se više od polovine tih sredstava, odgovorno tvrdim, ne koristi namenski – kaže direktor šumarstva RS.

Spomenuli ste putnu infrastrukturu, pa ću, uz Vašu dozvolu, gospodine direktore, napraviti još jednu digresiju... U proseku Srbija ima 5m šumskog puta po hektaru, a to je četiri puta manje nego u razvijenim zemljama. Prema jednoj ozbiljnoj studiji kada bi se gradnjom puteva otvorenost šuma povećala na polovinu proseka razvijenih evropskih zemalja, korišćenje šuma bi bilo ravnomernije, a država i šumarstvo bogatiji jer bi drvnoj industriji mogli ponuditi 40% više drvnih sortimenata... Kakvo je u tom pravcu stanje u šumama RS?    
– Kada su u pitanju šumske komunikacije, reći ću da mi imamo solidnu otvorenost šuma, ali smo mnogo bliže Srbiji nego razvijenim evropskim zemljama – uz iskren osmeh kaže naš sagovornik. – To je nepobitna činjenica isto kao što je činjenica da mi od nedovoljne otvorenosti šuma imamo znatno ozbiljnije probleme. Evo podatka koji, verujem, mali broj čitalaca vašeg časopisa zna: od oko 1 milion hektara šuma i šumskog zemljišta kojim gazduje Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske 56.000 hektara je pod minama zaostalim iz proteklog rata. To je više od 5% značajnog prostora u koji mi ne možemu da uđemo, a troškovi deminiranja tog prostora bi iznosili preko 1,2 milijarde evra... A kada su u pitanju komparacije sa razvijenim zemljama, evo još nekoliko činjenica: na etat od milion kubika u razvijenim zemljama EU je zaposleno hiljadu ljudi, a mi na etat šumarstva RS od dva miliona metara kubnih imamo 4.568 zaposlenih. Jasno je da se tu ne može govoriti o produktivnosti niti bi komparacije sa razvijenima bile relavantne. Mi smo u ovom teškom vremenu više socijalno preduzeće, nego firma koja bi trebalo da se ponaša i da radi tržišno i profitabilno. Ali i pored toga smo, u teškim uslovima, prošle godine ostvarili dobit, a tako će biti i ove godine. Logično je da bi naša dobit bila daleko veća da su uslovi našeg poslovanja drugačiji, mada neki šumari kažu da šumarstvo nigde ne može biti profitabilno... To neću komentarisati, ali hoću još da kažem da ćemo, sprovodeći mere Vlade RS, krajem ove godine početi i sa instaliranjem nove informacine tehnologije, koja će, verujem, uz bolju disciplinu i poštovanje naše poslovne politike Javnom preduzeću šumarstva RS doneti još bolji poslovni rezultat – kaže na kraju našeg razgovora gospodin Risto Marić, v. d. direktor Javnog prduzeća šumarstva Šume Republike Srpske.

FSC sertifikacija u JPŠ Šume Republike Srpske
Usaglašenost sa međunarodnim standardima za gazdovanje šumama

Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske je pre nekoliko godina dobilo prestižni FSC sertifikat za gazdovanje šumama. Cilj programa FSC je da se promoviše ekološki odgovorno, društveno korisno i ekonomski održivo gazdovanje u šumama u svetu na način da se ustanove opštepoznati standardi koji će se priznavati i poštivati kroz principe održivog gazdovanja šumama.  Povećana društvena svest o uništavanju i degradaciji šuma je dovela do toga da se potrošači žele osigurati da kupovinom drveta i drugih proizvoda šume neće doprinijeti uništavanju šuma, već pomoći očuvanju šumskog bogatstva za budućnost.
Odgovarajući na takve zahteve, pojavile su se međunarodne organizacije koje su izradile standarde koje je potrebno zadovoljiti kako bi se steklo pravo na zaštićenu markicu koja je prepoznatljiva i označava proizvode koji su nastali odgovornim gazdovanjem šumama.  Prema definiciji, „FSC sertifikacija gazdovanja šumama znači da se šumom i šumskim zemljištem gazduje prema strogim ekološkim, socijalnim i ekonomskim standardima”. Dobijanjem FSC sertifikata uspešno je završen vredan rad zaposlenih u Javnom preduzeću šumarstva koji su uložili puno truda kako bi se ovaj proces doveo do kraja.
– FSC sertifikat predstavlja veliku čast, njime se potvrđuje da je  gazdovanje šumama u JPŠ Šume Republike Srpske u skladu sa strogim međunarodnim kriterijumima, a ovo je ujedno i priznanje šumarskoj struci u Republici Srpskoj koja generacijama na odgovoran način gazduje ovim izuzetno značajnim nacionalnim resursom, piše na sajtu JPŠ Šume Republike Srpske.  Na ovaj način šumarstvo Republike Srpske ulazi u sam vrh svetskih trendova, jer je po FSC standardima sertifikovalo kompletnu površinu državnih šuma u svim šumskim gazdinstvima koja se nalaze u sastavu JPŠ Šume Republike Srpske, što u svetskim razmerima predstavlja izuzetan rezultat – rekao nam je mr Radenko Laketić, zamenik direktora JPŠ Šume Republike Srpske i glavni koordinator procesa sertifikacije šuma u RS.

Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, oktobar 2016.