KORONAVIRUS - Strah i oprez

Čoveče, pa TI imaš moć da zaustaviš širenje COVID-19! Treba samo pratiti smernice koje su dali stručnjaci i propisala država:

• Peri ruke često i temeljno sapunom i vodom ili sredstvom za dezinfekciju na bazi alkohola.
• Izbegavaj dodirivanje očiju, nosa i usta.
• Izbegavaj druženja i drži se na distanci, a ako moraš da se vidiš sa nekim, neka među vama bude 2 metra razmaka.
• Ako se ne osećaš dobro ostani kod kuće.
• Ukoliko imaš temperaturu, ukoliko kašlješ ili teško dišeš, potraži medicinsku pomoć i prati instrukcije lekara.
• Prati savete Ministarstva zdravlja i zvanične informacije kako bi svi ostali zdravi i bezbedni.

Na jednom mestu Andrić kaže da je u životu bilo toliko stvari kojih smo se bojali, a nije trebalo. Trebalo je živeti... To je tačno, ali nije lako živeti bez straha u vreme kad nevidljivi virusi opake bolesti vrebaju sa svake strane, nije lako živeti bez straha dok godinama ulazimo iz krize u krizu, sa ograničenim mogućnostima i pritiscima svake vrste, sa teretom godina i uspomena, sa neizvesnošću i poljuljanom verom u uspeh, sa gubitkom iluzije i nade istovremeno.
Život se u celini spoznaje tek onda kada se spoznaju njegove tegobe, a za to je uvek potrebno iskustvo za koje neki kažu da je skup naših razočarenja. Sa poljuljanom verom u sadašnjost, teško je verovati u budućnost. A filozofi vele da čovek živi samo sadašnji trenutak, a sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći...
Ako, dakle, prihvatimo tvrdnju da je sav život samo u sadašnjosti, trebalo bi se starati da u svakom trenutku radimo, odnosno, postupamo na najbolji način, pa i u vreme vanrednog stanja, da se ponašamo (da radimo) ono što se od nas očekuje, ono kako nam se dobronamerno sugeriše... Proizilazi da nagrada za dobar život nije u budućnosti, nego u sadašnjosti. Jednostavnije rečeno, kad radiš dobro sada i kad postupaš onako kako se u ovo vreme očekuje, posledice bi morale ili trebalo da budu dobre. Zato nikad ne treba stati, ne treba odustati, a sad je prilika – treba poslušati.
Suština ljudskog bivstvovanja je uvek i na svakom mestu borba za život, jer život umire tamo gde prestaje borba, a postaje nesnosan tamo gde nastaju strah, stres i panika... Biti oprezan u životu je potrebno i važno, ali strah nikome ne donosi dobro. Strah ograničava ljudske mogućnosti, izaziva osećaj krivice i zabrinutosti, umanjuje ljudsko dostojanstvo i samopouzdanje. U životu je važno biti odgovoran, odlučan, ali i oprezan. Važno je kontrolisati i svoj strah, jer nije dobro kada strah i stres prevazilaze oprez. Treba stati i razmisliti, smiriti sebe pa ćete tako smiriti i one oko sebe. Strah je veći ukoliko se susrećemo sa većom nepoznanicom, pogotovo u situaciji kada kruže različite informacije. Strah može prerasti u paniku, koja može biti i kolektivna i koja može izazvati agresivnost i biti veća zaraza od virusa...
Ogromne ekonomske posledice su u ovom času manje važne. Važno je sačuvati živote ljudi, a tu svako od nas može pomoći. IZOLACIJA je naša i vaša prilika ili vaša šansa, da pobedite, da preživite i da pomognete da i drugi prežive. Ništa nije izvesno... A život teče ko voda i ne može se vratiti. Ne vraća se ni izgovorena reč, isto kao što se ne vraća ni šansa, da brinete o sebi i onima oko sebe... Kod neodlučnih, šanse ili prilike prođu i nikad se ne vrate, ali može da stigne virus...
Budite odlučni, štitite sebe i druge. Ja bih da se u zdravlju vidimo.
Čuvajte se. Živeli!