top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


YRX          D       
  3    S    MA    O8W
  T   D3O    E       
  F    K     I    LEL
  C         D41      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Šumsko seme i sadni materijal

Piše: dipl. ing. Slobodan Delić

Korišćenje potencijala i genofonda šuma Srbije

Šumsko seme i sadni matrijal bi, zbog izuzetne biološke vrednosti, kao i vrednosti na tržištu, mogli biti strateški proizvod šumarstva Srbije. Organizovano i tehnološki savremeno dorađeno seme je profitabilno, a kapaciteti semenskih objekata u Srbiji su dovoljni za domaće, ali i za strano tržište. Da smo u znatnom zaostatku govori činjenica da nema berze semena, kao i članstva u međunarodnim institucijama i berzama.

"Svi cvetovi budućnosti nalaze se u semenu sadašnjosti."

Najstariji rasadnik u Evropi osnovan je početkom 18. veka, a krajem istog veka osnovana su velika semenska preduzeća za obradu semena. Premda su razni autori upozorili na varijabilnost unutar vrste i značaj provenijencije, duh naučnih saznanja sporo je prodirao u oblast semenarstva i rasadničke proizvodnje. Sa razvojem šumarske genetike i njene primene u oplemenjivanju šumskih i hortikulturnih vrsta poslednjih 70 godina, šumsko seme i sadni materijal dobijaju znatno na kvalitetu.

Racionalno korišćenje postojećeg genofonda u cilju obnavljanja šumske vegetacije i rekonstrukcije, pretpostavlja sveobuhvatna i dugoročna multidisciplinarna istraživanja. Ova istraživanja treba da pruže odgovor o autohtonoj potencijalnoj vegetaciji, proizvodnom potencijalu staništa, unutarvrsnoj varijabilnosti, učestalosti, obilnosti plodonošenja šumskog drveća i drugo.
Razvoj i istraživanje šumarske genetike, oplemenjivanja kulture tkiva, semenarstva i rasadničke proizvodnje potrebno je da reši sledeće: očuvanje i obogaćivanje genofonda, selekciju klonova i sorti u odnosu na biotske i abiotske faktore, proizvodnju selekcionisanog i normalnog šumskog semena i sadnog materijala savremenim tehnološkim procesom koji je zasnovan na biološkom, tehnološkom i profitabilnom aspektu valorizacije.

Genofond i oplemenjivanje

Osnovni pravci razvoja i istraživanja genetske varijabilnosti treba da budu šumske vrste autohtone vegetacije (sa posebnim tretmanom endemsko-reliktnih vrsta), autohtone vrste adaptirane na naše uslove (određivanje njihove uloge i funkcije) i varijabilnosti pod uticajem aerozagađenja. Posebna obaveza i dužnost šumarske nauke u Srbiji je očuvanje (konzervacija) genofonda u živim arhivima: semenskim objektima, provinijeničnim testovima, matičnjacima, semenu, polenu i banci semena.
Oplemenjivanje šumskih i hortikulturnih vrsta treba da doprinese: povećanju produktivnosti i poboljšanju tehničkih svojstava drvne mase, unapređenju životne sredine, otpornosti na bolesti, štetočine, ekstremne uslove i aerozagađenja. 
/Revija “ŠUME” broj 13/

Semenarstvo

S obzirom na fundamentalni značaj semenarstva u reprodukciji šuma prvi projekat u ovoj oblasti bio je „Unapređenje proizvodnje šumskog semena u Srbiji”. Na osnovu njega godišnja potreba semena je 36 tona lišćara i 1,5 tona četinarskog semena. Uz pretpostavku da je izvršena revizija semenskih objekata, prvo i osnovno je da se izvrši obuka BERAČA semena, teoretska i praktična. Na kraju obuke bi se izvršila provera znanja pismeno i praktično na stablima koja imaju najmanje 20 m za penjanje izabranom opremom lestvama ili Baumwelo. Na osnovu pokazanog znanja koji su uspešno položili zadatke izdaje se Uverenje da su osposobljeni za branje šišarica i plodova.
Tako bi trebalo biti, tako se radilo samo pre četvrt veka i tako rade uspešna šumarska preduzeća. Danas, nažalost, nije tako. 
U većini slučajeva danas se vrši branje u objektima poznatog porekla sa oborenih stabala. U samo pojedinim slučajevima angažuju se „samoproklamovani berači” bez odgovarajućih dokumenata, a takav rizik je nedopustiv u državnim i privatnim šumama. Takav vid nezakonitih radnji odobrava Generalna direkcija javnih preduzeća, direktori šumskih  gazdinstva ili šefovi šumskih uprava ili svi prećutno sa organizacijama i ustanovama koje su odgovorne za pitanja šumarstva.


Obuka berača semena u Deliblatskoj peščari krajem prošlog veka

Danas u Semenskom centru u Požegi ima 20 kg smrče poznatog porekla i treba da se istrusi oko 1.000 kg šišarica crnog bora isto poznatog porekla. Zar da se sa ovom najnižom kategorijom vrši kontejnerska proizvodnja sadnica, ako se zna da se setva u kontejnerima vrši sa semenom koje je 100% čisto i 98% klijavosti. Takvo seme je obavezno pilirano radi mehanizovane setve i propisanog tehnološkog procesa. Kakvo se seme koristi u klasičnoj i kontejnerskoj proizvodnji kad se seme proizvodi u Semenskom centru koji ima mogućnosti za proizvodnju semena po kriterijumima EU? Postavlja se pitanje: Da li je seme bilo kvalitetnije i sa daleko više vrsta lišćara i četinara kad se dorada odvijala u trušnici  „Kremna”?

Veliki nedostatak potrebno kvalitetnog semena jedino se može obezbediti radikalnim promenama u organizaciji, kadrovskom osposobljavanju na svim nivoima i ustanovama koje se bave šumarstvom kao granom  privređivanja.

Zašto se ne vrši „Genetska melioracija u registrovanim semenskim objektima”? 

U okruženju je ovo zakonska kategorija koja propisuje kako i kojom metodom se vrši ovaj posao i u kojim periodima. Neprovođenjem genetske melioracije i mera zaštite semenski objekat se degradira i nakon nekog vremena ne ispunjava propisane norme za korišćenje proizvodnje kvalitetnog semena, što znači da se povećava udeo nekvalitetnog semena za proizvodnju sadnog materijala. S takvim sadnim materijalom je nestručno i nije preporučljivo podizati nove šume.
Sada, kako se zna, svako ŠG organizuje za sebe sakupljanje semena jer nema uslova za branje, samo procenjuje obilnost i isplativost sakupljanja semena, zrelost semena, kvalitet semena, sadržaj vlage i način pravilnog uskladištenja.
Semenski centar je multifunkcionalna jedinica koja je predviđena da radi tokom čitave godine: trušenje šišarica, sušenje organskog i plantažnog lekovitog bilja, sušenja voćnih plodova, sušenje gljiva pa čak i parketa, laboratorijske usluge analize kvaliteta semena raznih šumskih i poljoprivrednih vrsta. Semenski centar mora da radi najmanje 200 dana u godini radi isplativosti investicije koja je iznosila cca 1,300.000 evra.

Kod podizanja Semenskog centra u Požegi napravljene su sledeće greške:
– Nije kompletirana laboratorija za sve analize kvaliteta semena koje su neophodne za promet semena i izvoz semena,
– Ne vrši se kompletna termoterapija semena koja je ključni moment za duže uskladištenje semena hrastova i bukve i uspešno i kontinuirano pošumljavanje.
– Nedostatak Maceratora za doradu voćnih plodova čije seme je izuzetno traženo u voćarstvu/podloge za kalemljenje, namenskoj proizvodnji sadnog materijala za lovišta u izvozu.
– Izostanak X raj uređaja za rendgen svake semenke, za utvrđivanje kvaliteta semena i za unapređenje razvoja i kvaliteta semena koje potiče iz bogatog genofonda šuma Srbije.
– Kompletiranje IDSL postupka u savremenoj proizvodnji semena.
– Stručni kadrovi su sa skromnim znanjem i iskustvom za rad u Semenskom centru i organizaciji sakupljanja šišarica i plodova, što je prvenstveno propust sa nivoa rukovodstva javnog preduzeća.
– Nedostatak usisivača za krupnozrne vrste plodova

U Srbiji se niko ne bavi proizvodnjom hortikulturnog semena. Za to ne postoje strogi zakonski propisi za njegovu proizvodnju, zadovoljene domaćeg tržišta i izvoza uz ispunjenje uslova EU.
Još jedan vid je proizvodnja ukrasnih šišarica i plodova koji se mogu izvoziti u neograničenim količinama. Za tu svrhu mogu se sakupljanja vršiti i van semenskih objekata sa oborenih stabala, ali samo da nisu zaražena fitopatološkim oboljenjima i oštećena raznim insektima.
Posebno se nameće pitanje zaštite i brendiranja porekla i proizvodnje semena i sadnica Picea omorika, Pinus peuce, Quercus petraea delaschampi i drugih. Seme i sadni material omorike je do 50% skuplje iz autohtonog staništa nego iz veštački podignutih kultura i sastojina.
Rezultat neprimenjivanja programa „Unapređenje proizvodnje semena u Srbiji” urađenog u Sektor za razvoj JP „Srbijašume” 1995. godine i Studije Šumarskog fakulteta u Beogradu, Katedra za semenarstvo, rasadničarstvo i pošumljavanje „Reorganizacija proizvodnje semena u JP „Srbijašumama”, 2010. godine je haotično stanje u čitavoj oblasti, a samim tim i izostanak pre svega pravilnog sakupljanja semena, jer se sakuplja seme najniže kategorije i posebno nedostatak kvalitetnog semena za proizvodnju sadnog materijala za domaće tržište i izvoz.
Šumsko seme je strateški proizvod šumarstva Srbije izuzetne biološke vrednosti, kao i vrednosti na tržištu. Što je najvažnije organizovano i tehnološki savremeno dorađeno seme je PROFITABILNO, a kapaciteti semenskih objekata u Srbiji su još dovoljni za domaće i strano tržište. Da smo u znatnom zaostatku govori činjenica da nema berze semena, kao i članstva u međunarodnim institucijama i berzama.
Polazna tačka u semenarstvu je uređenje semenskih objekata i organizacija sakupljanja dovoljnih količina za rasadničku proizvodnju, pa tek onda podizanje i registracija semenskih plantaža koje će početi da plodonose za 20-80 godina.
Zaključna razmatranja
Da bi se semenarstvo dovelo na odgovarajući nivo i realizovalo zacrtane planove potrebno je:
1. Izvršiti kadrovske promene i dopune, postaviti kadrove koji imaju rezultate u datoj oblasti i po mogućnosti mlađi kadar. Promene treba izvršiti na svim nivoima od Uprave za šume, Institutima, JP „Srbijašume”, ŠG, Semenskom centru.
2. Što hitnije izvršiti obuku berača šišarica i plodova za narednu sezonu.
3. Kompletirati Semenski centar i predvideti obuku kadra i radnika u Semenskom centru.
4. Napraviti plan rada Centra tokom cele godine uključujući i dodatne aktivnosti oko lekovitog bilja, organskog i plantažnog, voćkarica i gljiva.
5. Proizvodnja semena visokog kvaliteta koji će biti piliran, proizveden namenski za kontejnersku proizvodnju šumskog i hortikulturnog sadnog materijala.
6. Zaštititi prirodno nalazište naših endemskih vrsta, prvenstveno Pančićeve omorike poznate u svetu kao Serbian spruce ili Serbische fichte.
7. Osposobiti se za proizvodnju ukrasnih šišarica i plodova
8. Osnovati Berzu šumskog i hortikulturnog semena
9. Napraviti, ako do sada nije pripremljen, dugoročni plan podizanja generativnih semenskih plantaža ekonomski važnih šumskih vrsta.

Semenarstvo zaslužuje da bude poseban organizacioni deo na nivou JP Srbijašume, što će detaljnije biti obrazloženo na kraju drugog dela (Rasadnička proizvodnja) u našem sledećem nastavku. Osvrt na ovu problematiku je podstrek za veće i stručnije angažovanje svih kadrova i ustanova koje se bave i regulišu ovu materiju, a kao rezultat je planski i kvalitetna proizvodnja semena za internu upotrebu, domaće tržište i izvoz.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021.