Blago povećanje proizvodnje i znatnije povećanje izvoza

Poznato je da sirovinska osnova iz šuma Srbije ne može biti osnovni faktor, niti garancija razvoja prerade drveta, upravo zato što su kapaciteti primarne prerade drveta znatno veći od etata, od mogućnosti naših šuma. Stručnjaci ističu da su primarni faktori koji utiču na razvoj drvne industrije proizvodni programi u svim njihovim elementima: vrsta proizvoda, njihov kvalitet i cene, tehnološka opremljenost i produktivnost pogona za preradu drveta, dizajn itd. Očigledno, veći nivo finalizacije je potreba i jedan od osnovnih uslova razvoja prerade drveta.
O poslovnim rezultatima sektora za preradu drveta i proizvodnju nameštaja u 2018. godini, za naš časopis govorila je Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije. Uvereni smo da će njene ocene i stavovi, a posebno podaci o poslovanju drvnog sektora Srbije u proteklom periodu interesovati naše čitaoce.  

Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira  u Privrednoj komori Srbije

Uz zahvalnost što ste odvojili vreme za ovaj razgovor hoću prvo da Vas pitam šta su osnovni ciljevi i zadaci Udruženja za šumarstvo, preradu drveta,  industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije?

– Činjenica je da drvnom sektoru pripada treće mesto po suficitu u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom, da je drvni sektor vitalan i da već godinama ima permanentnu tendenciju rasta. To je sektor koji koristi domaću sirovinu i kao takav zaslužuje adekvatnu pažnju države. Upravo radi toga Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u PKS nastoji da na najsveobuhvatniji način omogući privrednim subjektima, njihovim vlasnicima i menadžerima, klasterima, nevladinom sektoru, nacionalnim institucijama i svima koji su odgovorni za pripremu budućih politika i strategija, uvid u tržišna kretanja i trendove u povezanim podsektorima, kako bi uz razmenu korisnih ideja i stručnih mišljenja bili u prilici da uvek donesu pravovremenu i adekvatnu poslovnu odluku. Udruženje stvara platformu za kvalitetnu interakciju svih učesnika na šumi bazirane ekonomije sa jasnom namerom da se pronađe optimalno rešenje za unapređenje prilika u ovom sektoru. Naša namera je da Udruženje za šumarstvo, preradu drveta industriju nameštaja i papira utemeljimo kao mesto na kome će privrednici na šumi bazirane ekonomije kroz odgovarajuće sugestije, zaključke i preporuke uticati na donosioce sektorskih politika na domaćem nivou sa ciljem kvalitetnijeg korišćenja sirovine, veće zaposlenosti, bolje tehnološke opremljenosti, kao i većeg nivoa finalizacije drvne sirovine – kaže na početku našeg razgovora gospođa Nataša Govedarica.

Koliko je u svom poslu Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije naslonjeno na državnu strategiju?

– U svom poslu mi smo direktno naslanjeni na državnu strategiju gde su naznačene razvojne šanse Srbije i gde je kao takva prepoznata i drvna industrija. Nizom analiza tokova u drvnom sektoru u proteklih nekoliko godina potvrđeno je da drvna industrija Srbije predstavlja industrijsku granu sa nizom komparativnih prednosti od kojih se posebno izdvajaju domaća sirovinska baza. Pre par godina u drvnoj industriji Srbije bilo je aktivno 2.540 privrednih društava, od čega se preradom drveta bavilo 1.786, a proizvodnjom nameštaja 754 privrednih društava. Kada se tome dodaju i 1.593 preduzetnika, u drvnoj industriji Srbije je bilo 4.133 aktivnih privrednih subjekata.
– Ukupan broj zaposlenih radnika u sektoru drvne industrije, industrije nameštaja i u sektoru šumarstva povećana je 2018. godine za 5% u odnosu na 2017. godinu, tako da je u drvnoj industriji Srbije krajem 2018. godine bilo ukupno zaposleno 41.552 radnika.
– Drvna industrija Srbije je 2018. godine zabeležila blago povećanje proizvodnje i znatnije povećanje izvoza. Međutim, u strukturi izvoza prerade drveta dominantno učešće imaju proizvodi sa nižom dodatom vrednošću... Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji pre dve godine su pokazale da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kroz proizvode sa niskom dodatom vrednošću: izvozom trupaca (4%), izvozom rezane građe (41%) i izvozom drugih proizvoda sa niskom dodatom vrednošću. Sa ovako malom količinom drvne sirovine koja se finalizuje, Srbija ne može predstavljati ozbiljnog snabdevača evropskog niti globalnog tržišta proizvoda sa visokom dodatom vrednošću – kaže naša sagovornica.

Šta nam konkretno možete reći o proizvodnim rezultatima drvne industrije Srbije u prošloj godini?  

– Vać sam spomenula da je proizvodnja drvne industrije u Srbiji 2018. godine zabeležila blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Konkretnije, prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja zabeležila povećanje od 6,3%.
– Kada podatke o proizvodnji uporedimo sa spoljno-trgovinskim podacima, koji pokazuju značajan napredak u 2018. godini, dolazimo do zaključka da je kupovna moć stanovništva u Srbiji na niskom nivou i da su proizvođači, posebno finalnih proizvoda, prinuđeni da kupce svojih proizvoda, u većini slučajeva, pronalaze na ino tržištu.
– Izvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, veći je u 2018. godini od prethodne za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%. Koliko ova industrija poseduje potencijala govori podatak koji je stručna služba Udruženja za šumarstvo, preradu drveta industriju nameštaja izradila za period od proteklih deset godina… Naime, 2009. godine drvna industrija je zabeležila deficit od 27 miliona dolara, gde je primarni uzrok bila svetska ekonomska kriza, ali već naredne 2010. godine u drvnoj industriji je zabeležen suficit od 47 miliona dolara. Od tada suficit drvne industrije permanentno raste, a to potvrđuje njenu vitalnost.  
– U 2018. godini, vrednost proizvoda od drveta, osim nameštaja, koje smo izvezli iznosi 340 miliona dolara, dok je vrednost izvezenog nameštaja iznosila 247 miliona dolara. Ukupan izvoz svih proizvoda od drveta je 2018. godine iznosio je 587 miliona dolara i veći je za 85 miliona dolara ili za 14,5% u odnosu na prethodnu godinu.

Možete li nam reći kakva je struktura izvezene robe u drvnoj industriji po vrstama, odnosno proizvodima i da li se struktura izvezene i uvezene robe u drvnom sektoru bitno razlikuje?

– Uvoz svih proizvoda od drveta je takođe povećan i to proizvoda do drveta, osim nameštaja, za 9% i iznosio je 267 miliona dolara i nameštaja za 14% ili 67 miliona dolara, što ukupno čini uvoz svih proizvoda od drveta od 334 miliona dolara. Iz navedenih podataka vidimo da je suficit u drvnoj industriji Srbije iznosio 253 miliona dolara i povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 56 miliona dolara.
Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava.
Kada posmatramo izvoz po proizvodima vidimo sledeće rezultate:
• Izvoz rezane građe iznosio je 101 milion dolara i povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 22%.
• Izvoz ploča od drveta iznosio je 55 miliona dolara i povećan je za 3%.
• Izvoz građevinske stolarije bio je 78 miliona dolara i veći je od prošlogodišnjeg za 21%.
• Izvoz drvene ambalaže iznosio je 22 miliona dolara i povećan je za 25%, dok je
• izvoz drvne galanterije iznosio 3 miliona dolara i veći je za 9% od izvoza ostvarenog 2017. godine.
Kod uvoza je takođe došlo do povećanja kod svih proizvoda. Uvoz rezane građe iznosio je 69 miliona dolara i povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 13%. Uvoz ploča od drveta iznosio je 142 miliona dolara i veći je za 12%. Uvoz građevinske stolarije iznosio je 14 miliona dolara i beleži povećanje od 7%. Uvoz ambalaže od drveta bio je 19 miliona dolara i povećan je za 26%, dok je uvoz drvne galanterije iznosio 2 miliona dolara i uvećan je za 5% u odnosu na prethodnu godinu – objašnjava Nataša Govedarica.

Navedeni spoljno-trgovinski podaci ostavljaju utisak da kompanije drvne industrije posluju u pozitivnom ambijentu, mada praksa često pokazuje drugačije odnose. Šta o tome mislite?

– Privrednici u preradi drveta i proizvodnji nameštaja se susreću sa velikim problemima, pre svega sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, kao i sa nedovoljnim količinama sirovina za proizvodnju. Istina, poznato je da su prerađivački kapaciteti drvne industrije dva do tri puta veći od sirovinske osnove kojom Republika Srbija raspolaže.
- Finalni proizvodi, pre svega nameštaj, koji proizvode domaće kompanije, svojim kvalitetom, dizajnom, završnom obradom, ravnopravno konkurišu evropskim proizvođačima na ino tržištu i upravo je cilj izvoz takvih proizvoda.
Na žalost, analizom izvoza hrasta uočeni su nepovoljni trendovi za domaće proizvođače. Izvoz trupaca i rezane građe hrasta povećava se svake godine, tako da je dva i po puta veći 2018. godine nego četiri godine ranije i iznosio je preko 30 miliona dolara. To je dovelo i do povećanja uvoza rezane građe hrasta i veći je 2018. godine od prošlogodišnjeg za 44%, dok je u odnosu na 2015. godinu skoro dupliran i iznosio je preko 10 miliona dolara.
Imajući u vidu da je kilogram drveta ugrađen u nameštaj i finalne proizvode sedam puta skuplji od kilograma drveta iz rezane građe, umesto 30 miliona dolara, neto devizni efekat bio bi preko 200 miliona dolara da je pomenuta hrastova sirovina prerađena u domaćim firmama i izvezena kao finalni proizvod. Interesantan je podatak da je preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta ostvaren efekat njegove valorizacije od svega 275 USD , dok je poređenja radi, u Hrvatskoj  iznosi 591 USD… Navedeni problemi oko izvoza sirovine dovode i do destabilizacije u poslovanju kompanija na domaćem tržištu, pogotovo u ruralnim područjima. Mišlјenja smo da je izvoz ove sirovine u ovako velikom obimu štetan ne samo za državu, jer slabi devizni bilans, već i za privredna društva koja su primorana da uvoze sirovinu, što im otežava sticanje povlašćenog statusa kod izvoza u druge zemlјe bez carine, za koji je potreban minimalni udeo od 51%  domaće sirovine u proizvodu.

Da li zemlje u okruženju imaju neke mere zaštite domaće sirovine i svojih drvoprerađivača i da li će trend veće proizvodnje i izvoza u drvnom sektoru biti nastavljen?

Zemlje u okruženju pronašle su model kako da zaustave izvoz sirovine, pa se nadamo da će i naša inicijativa upućena Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija naići na pozitivan odgovor nadležnih u interesu domaćih proizvođača, kao i u interesu celokupne srpske privrede.
Takođe, jedan od problema koji prati proizvođače u sektoru drvne industrije i industrije nameštaja je nemogućnost planiranja dugoročnog procesa proizvodnje zbog nepostojanja srednjoročnih ili dugoročnih ugovora sa upravljačima šumskih resursa u Republici Srbiji.
Imajući u vidu dobre rezultate koje pokazuje ovaj sektor i koji imaju konstantan trend rasta proizvodnje i izvoza u proteklih deset godina, ukoliko bi se na domaćem tržištu ustanovila kvalitetna dugoročna politika ugovaranja za drvni sortiment, trend rasta izvoza proizvoda od drveta bi se nastavio, a otvorila bi se  i mogućnost za stvaranje jakog lanca vrednosti u sektoru drvne i industrije nameštaja Srbije. Uvodeći mogućnost ovakvog potpisivanja (višegodišnjih) ugovora po unapred usaglašenim kriterijumima, kompanijama bi bilo omogućeno lakše planiranje proizvodnje i poslovanja, a samim tim i lakše ispunjenje ugovornih obaveza prema kupcima.

Da li su u skladu povećanje proizvodnje i izvoza sa zaradama i brojem zaposlenihi u drvnom sektoru?

– Što se tiče zaposlenosti, već sam rekla, da je u 2018. godini u sektoru drvne industrije, industrije nameštaja i šumarstva broj zaposlenih povećan je za 5% u odnosu na prethodnu godinu, tako da u ovim sektorima trenutno radi 41.552 radnika. Zarade su u proseku veće za 7% u odnosu na 2017. godinu. One su u sektoru šumarstva iznosile bruto oko 60.000 dinara, u sektoru prerade drveta oko 42.000, a u sektoru proizvodnje nameštaja oko 49.000 dinara… Ne bih se usudila da govorim o skladu zarada i broja zaposlenih sa kretanjima u proizvodnji i spoljnotrgovinskim tokovima.
– Zbog permanentnog problema nedostatka radne snage i dualno obrazovanje kroz sektor drvne i industrije nameštaja susreće se sa raznim izazovima, gde je potrebno povećati kompetenciju kadra, kroz permanentnu edukaciju i motivaciju,  kako kadra tako i učenika. I na posletku kao zaključak možemo reći da je klјučni i najvažniji izazov ovog sektora institucionalno pozicioniranje, radi kvalitetnog podizanja konkurentnosti i održivog razvoja na drvetu bazirane industrije.

Uz zahvalnost za odvojeno vreme i razgovor, šta biste još mogli poručiti našim čitaocima?

– Naravno potrebno je postaviti i držati se fundametalne politike i u drvnom sektoru. Takva politika i potsticajno zakonodavstvo bi doveli do stvaranja okvira za još veću finalizaciju i specijalizaciju domaćih proizvođača. Svakako je važno poštovati norme i odluke koje prate i usmeravaju poslovanje. Jer, u proteklih četvrt stoleća kod nas se  pokazalo loše to što je društvena, politička i ekonomska orijentacija išla ka zaduživanju, uvozu i potrošnji. Taj model je bio poguban jer nije podsticao proizvodnju, kao što to radi većina zemalja u EU. Većina evropskih zemalja gradi sisteme na dugoročnim strategijama i politikama održivog razvoja, pre svega proizvodnje i zaposlenosti, te je dobro što se danas i kod nas čine napori za podsticanje proizvodnih sektora i grana koje su strateški važne, a posebno one koje se baziraju na domaćim resursima.– kaže na kraju našeg razgovora gospođa Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije.