Vratimo se šumi i spasimo Srbiju

Iskazujući zadovoljstvo što prisustvuje svečanosti na Šumarskom fakultetu prof. dr Branko Kovačević je rekao da je: „kao predsednik Inženjerske akademije nauka,  ponosan na svog člana i dekana Šumarskog fakulteta dr Ratka Ristića koji je imao smelosti da se upusti u jednu veoma važnu stručnu diskusiju o MHE koja je mnogo politizovana, a u ovoj zemlji je sve politizovano i sem politike ništa ne postoji“.
– Šumarski fakultet pripada grupaciji tehničkih fakulteta, a kada je osnovan pripadao je grupaciji biotehničkih nauka. Kasnije su se Šumarski i Poljoprivredni fakultet pridružili tehnici, što smatram opravdanim, isto kao što je opravdano što su zasebni... I danas su mnogi šumarski fakulteti u sastavu poljoprivrednih, a mi smo imali dovoljno kvalitetan kadar i osnovali dva odvojena fakultet, što je u današnje vreme posebno značajno kada se radi o zahtevima kao što su održivi razvoj, ekologija, zaštita životne sredine – rekao je Kovačević...
– Inženjerska akademija je i napravljena pre 20 godina sa ciljem da pomogne društvu i da nakon ekonomskih sankcija, građanskih ratova, odliva mozgova, bombardovanja, proba da rešava probleme, pre svega ekonomijom, a srce ekonomije je industrija i privreda... Danas Akademijia ima 150 članova, oko 100 su profesori svih srpskih univerziteta i naučni savetnici instituta, a oko 60 članova su iz inostranstva. Mi pokušavamo da integrišemo ceo taj prostor i da povežemo sa jedne strane akademsku naučnu zajednicu sa druge strane privrednike i investitore i sa treće strane one koje donose zakone. Bez njih se nikada ne može.  
– Jako je bitno da se napravi pravna država i da postoje pravila igre. Nažalost Srbija nije pravna država, mada je 1808. godine Dositej Obradović napravio prvi fakultet, zvao se Pravni fakultet... Mi pokušavamo da napravimo tzv. trougao znanja gde ćemo svi zajedno pokušati da pomognemo svojoj zemlji i svojoj deci. U ovoj zemlji ne žive tuđa deca, već naša. Naša deca odlaze, nekada su ih odvodili janičari, a danas idu dobrovoljno. Idu sami iz ove zemlje, svake godine 20–30 hiljada njih napusti zemlju, oko 50 hiljada umre... Od devedesetih do danas je otišlo preko milion ljudi... Zato se ovde više ne radi o nauci, radi se o egzistenciji, preživljavanju jedne zemlje, jednog naroda...
– Univerzitet u Beogradu ima posebnu odgovornost. Bio sam i rektor i odgovorno tvrdim da je Beogradsku univerzitet više od 210 godina jedna vrsta brane nedemokratskoj politici, on je i dalje mali svetionik u svemu tome. Kada nešto uradi Univerzitet u Beogradu to znači mnogo, zato što je Univerzitet u Beogradu osnovao sve univerzitete, ne samo u Srbiji već u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori... Kao što je postojala jugoslovenska škola košarke, tako postoji i jugoslovenska škola obrazovanja i nju je napravio Univerzitet u Beogradu. Mi i dalje imamo veoma važnu ulogu i drago mi je što je rektorka na visini svog zadatka kao i predsednik Saveta.    Njih dvoje će, uz našu pomoć, imati snage da isplivaju iz današnjih teškoća.
– Naš problem nije više stručan i naučan. Mi se nalazimo na Šangajskoj listi, među 500 univerziteta. Neki kažu to je slabo, a niko neće da kaže da je Ljubljana ispala iz grupe 500 univerziteta, a bila je 10 godina pre nas na Šangajskoj listi. Jako je teško tu ostati ali ovde se ne radi o Šangajskoj listi već o nečemu drugom... Nije naš problem samo nauka i struka. One su tu, ali problem je kultura. Ne postoji kultura življenja, kultura rada, kultura dijaloga, ophođenja. Mi decu treba da naučimo šta je kultura... Siguran sam da Univerzitet u Beogradu ima snage da to uradi, kao što je uradio 1808. godine i kao što je uvek uradio kada je Srbija bila u teškoj situaciji... Zato, vratimo se u šumu i spasimo Srbiju – rakao je prof. dr Branko Kovačević.

Pripremio D. Blagojević
Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, broj 65, januar 2020.

Fotografija: Mile Radojičić

POGLEDAJTE JOŠ CEO TEKST O PROSLAVI 99 GODINA ŠUMARSKOG FAKULTETA.