top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


WBR         DAA      
  W    R      T   GLC
3AY   EI5   L44      
  5    C      G   UH4
CP2         NP2      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

99 godina u službi šumarstva, prerade drveta, hortikulture, zaštite zemljišta i vodnih resursa

Proteklog 5. decembra na Šumarskom fakultetu u Beogradu svečano je obeleženo 99 godina od osnivanja ove visokoškolske ustanove. Podsećamo, u Srbiji je 5. decembra 1920. godine, pored pet postojećih, osnovan šesti, Poljoprivredni fakultet sa dva nezavisna odseka: POLJOPRIVREDNIM i ŠUMARSKIM. Tada je počela nastava za prvu generaciju studenata šumarstva na jednom od šest fakulteta u Beogradu.
Uz tradicionalno veliki broj inženjera, nekada studenata ove visokoškolske ustanove, zaposlenih širom Srbije, svečanosti na Šumarskom fakultetu 5. decembra prošle godine, prisustvovali su i predstavnici Univerziteta u Beogradu, kao i gosti sa više fakulteta i naučnih instituta iz zemlje i okruženja, predstavnici ministarstava i drugih društveno političkih institucija i zajednica, javnih preduzeća i brojnih kompanija, zatim studenti i zaposleni na Šumarskom fakultetu kao i penzionisani radnici ove visokoškolske ustanove.

Profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta
Profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Simptomatično je što ovoj svečanosti nisu prisustvovali izvršni direktori, niti direktori šumskih gazdinstava iz JP Srbijašume. Od 1992. godine redovno pratim Dan Šumarskog fakulteta i ovo je prvi put da bivši studenti ove ustanove ignorišu svoj dan. Nisam bio u prilici da proveravam razloge, a neka nagađanja ne bih komentarisao.
Na svečanosti su podeljena priznanja i nagrade najboljim studentima, kao i zaposlenima koji su tokom protekle godine napunili dve ili tri decenije rada na ovoj visokoškolskoj ustanovi i onima koji su stekli uslove za odlazak u penziju.
Pozdravljajući prisutne prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, je posebno istakao saradnju sa Šumarskim fakultetom iz Banja Luke, naglasivši da pored toga što „imamo neraskidive obrazovne veze, imamo veze i u jednom mnogo dubljem duhovnom, etničkom i religioznom smislu, jer sa obe strane Drine živi isti narod.“
Ristić je uz zahvalnost pozdravio i predstavnike Rusko-srpskog humanitarnog centra, naglasivši da je to „jedan izuzetno opremljen centar koji je predviđen za reagovanje u slučajevima prirodnih katastrofa. Imao sam priliku i zadovoljstvo da posetim ovu ustanovu i posebno želim istaći, a to bi trebalo da svi znaju, da je taj centar dao izuzetan doprinos tokom katastrofalnih poplava 2014. godine i uvek kada su se dešavali šumski požari većih razmera. Nastojaćemo da institucionalizujemo saradnju sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom u cilju povećanja opšte spremnosti i saradnje za reagovanja u vanrednim situacijama.“    
„Takođe, nama je cilj da u saradnji sa Inžinjerskom komorom Srbije pokušamo da stvorimo uslove da naša dva odseka koja nisu u sistemu licenciranja Inženjerske komore, Odsek za šumarstvo i Odsek za tehnologije drveta, konačno steknu te licence. Kolege sa Odseka za šumarstvo relativno su uredili svoj status u smislu inženjerskih delatnosti na osnovu Zakona o šumarstvu. Međutim Zakon o šumarstvu ima mnogo manji doseg, obim i ingerencije od Zakona o planiranju i izgradnji tako da imamo česte slučajeve gde naše kolege u oblasti šumarstva rade izuzetno kvalitetne, smislene i potrebne projekte, ali ti projekti nemaju odgovarajuću verifikaciju odnosno ne mogu da se kao tehnička implementacija prihvate. Isto tako imamo jedan paradoks da industrija prerade drveta u Srbiji zapošljava preko 40.000 ljudi, generiše prihoduje preko milijardu evra, ima nekoliko hiljada privrednih subjekata, a naši inženjeri prerade drveta koji su stvorili tu industriju nemaju licencu. Gledaćemo da to na jedan smislen, zakonski zasnovan način rešimo na opštu dobrobit naše zemlje i tu će nam puno pomoći  Akademija inženjerskih nauka Srbije koja jeste sublimat najboljeg onog što inženjerstvo Srbije ima“ rekao je profesor Ristić.
Zatim je profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, govorio o nastanku, razvoju, organizaciji, naučnim i nastavnim aktivnostima profesora i studenata tokom proteklih decenija, kao i o rezultatima rada u protekloj godini i planovima za dalji razvoj ove ustanove. Profesor Ristić je podsetio da je prvo predavanje u istoriji Šumarskog fakulteta održao tadašnji dekan, profesor dr Petar Đorđević 5.12.1920. godine na Šumarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Deceniju nakon toga, 1930. godine Poljoprivredni fakultet menja naziv u POLJOPRIVREDNO­-ŠUMARSKI, a 1949. godine Šumarski fakultet postaje samostalan. Značajno je istaći da se Šumarski fakultet 1953. godine uselio u novu zgradu na Banovom brdu u Beogradu, gde se i danas nalazi...Od 1956. godine Šumarski fakultet čine dva odseka: ŠUMARSKI i DRVNO-INDUSTRIJSKI, a tokom daljeg razvoja manjali su se nazivi studijskih odseka, tako da danas Šumarski fakultet čine četiri odseka: Odsek za šumarstvo, Odsek za tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta, Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.
„Savet fakulteta po najnovijim normama čini 27 članova i država je ovoga puta podigla broj svojih predstavnika sa 4 na 8. Ja ne znam da li je to funkcionalno ili je to možda pokušaj da se kontrolišu procesi na Univerzitetu i da se na neki način kontroliše i ono što je autonomija. Autonomija je veoma skupa stvar i pre svega podrazumeva ogroman uložen rad, podrazumeva rezultate, integritet, podrazumeva samopoštovanje i osvojenu slobodu na osnovu svega toga jer autonomija takođe podrazumeva podjednak otklon od svih koji čine politički milje i političke faktore u našem društvu. Koliko je teško biti slobodan i suštinski živeti u skladu sa tom autonomijom pokazuju neki aktuelni događaji u vrlo bliskoj prošlosti, ali sve to nas čeka i u budućnosti. Međutim, imajući na umu činjenicu da je Univerzitet u Beogradu jedan od retkih srpskih institucija koji su vršnjaci moderne srpske države, a kad to kažem mislim na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Maticu srpsku i mislim na Univerzitet u Beogradu. Sve te institucije čine duhovnu vertikalu našeg nacionalnog bića i nadam se da će bilo koja politička garnitura biti dovoljno obazriva i mudra da ne dira u autonomiju Univerziteta“ istakao je profesor Ristić.
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu je priznata visokoškolska ustanova koja se uspešno bavi obrazovanjem stručnih, naučnih i istraživačkih kadrova iz oblasti šumarstva, prerade deveta, pejzažne arhitekture i hortikulture, kao i ekološkog inženjeringa u zaštiti zemljišnjih i vodnih resursa, a time i u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine kao dela strategije održivog razvoja Republike Srbije.
U prioritete svog rada Šumarski fakultet je svrstao dalje usavršavanje nastavnog procesa, na svim nivoima studija, u cilju postizanja što boljih rezultata, bolje prolaznosti studenata i veći obim usvojenih znanja i veština potrebnih za stručne poslove i uključivanje u naučno-istraživačku delatnost. Takođe, naš zadatak je dalje kadrovsko jačanje i posvećenost procesu permanentne obuke kadrova, a to je kompatibilno sa potrebom stalnog praćenja promena u primenjenim tehnologijama, proizvodnim procesima i izmenjenim socijalnim uslovima, pri čemu se posebno nameće potreba za sve većim i sadržajnijim obrazovanjem iz oblasti zaštite životne sredine – rekao je profesor dr Ratko Ristić.
„Pad interesovanja za upis na Šumarski fakultet zabeležen je prvi put prethodne školske godine kada smo na osnovne akademske studije upisali 207 studenata, a upis 2019/2020. školsku godinu je izneverilo neka naša očekivanja. Popunili smo svega oko 70% kapaciteta, upisano je ukupno 203 studenta. U tom pravcu naša saradnja sa privredom mora biti tešnja“ rakao je dekan Ristić i naglasio da Šumarski fakultet ima intenzivnu i razgranatu saradnju sa privredom. Tu je veliki broj projekata sa ministarstvima, javnim preduzećima, nacionalnim parkovima, lokalnim samoupravama, intenzivna međunarodna saradnja. Imamo potpisane memorandume o razumevanju i ugovore sa preko 45 svetskih visokoobrazovnih institucija i tu se odvija određeni broj projekata.
„Da se vratim na naše studente koji pokazuju neverovatan entuzijazam u brojnim dobrovoljnim akcijama kao što su pošumljavanje, čišćenje priobalja, restauracija biciklističkih staza, tradicionalnim aktivnostima na uređenju okoline, zatim na dobrovoljnom davanju krvi itd. Naši studenti su skromni, nisu zahtevni i kada uspemo da im obezbedimo prevoz, smeštaj i ishranu, idu na teren i daju neverovatno dobre rezultate. Trudimo se da podržimo njihove i vannastavne aktivnosti... Naši studenti imaju osećaj za svet oko sebe i pomažu onima kojima to treba i prave humanitarne akcije, sakupljaju novac i doniraju. Naši studenti su učestvovali na Agronomijadi ove godine. Osvojili su prvo mesto u domenu naučnih radova, drugo mesto u kvizu znanja i treće mesto u generalnom plasmanu. Ugostili su tridesetoro dece iz predškolske ustanove, organizovali različite ekološke i sportske aktivnosti na našim terenima sa više od 200 studenta u 13 disciplina i ekološke radionice za decu sa 50 volontera i više od 200 dece. Tu je saradnja sa Savezom organizacija radnih akcija koje su se nekada odigravale na teritoriji cele Jugoslavije pa i Srbije i taj volonterski duh je ostao, dobra volja postoji i danas... Ono što je posebno zanimljivo, svaka mlada generacija nosi jedan emotivni potencijal i jedan potencijal da se suštinski integriše u svet i stvarnost. To je ta dobra volja mladih, oni žele da pomognu, da doprinesu, da budu od koristi i to treba iskoristiti na korektan način, kroz puno uvažavanje tih mladih ljudi, a na opštu dobrobit celog našeg društva. Inače, koncept volonterizma je vrlo razvijen u celom svetu, pa zašto i mi to ne bismo radili i naravno bez nekih ideoloških obeležja koja su možda taj koncept pratila u nekom prethodnom periodu“ rakao je dekan Ristić.

Amfiteatar Šumarskog fakulteta na proslavi 99 godina ove ustanove
Amfiteatar Šumarskog fakulteta na proslavi 99 godina ove ustanove, decembar 2019. godine

Šumarski fakultet svake godine u skladu sa mogućnostima nagrađuje studente za iskazani uspeh, a ove godine to je 48 studenata koji su ostvarili prosek veći od 9,00 i koji će dobiti po 3000 dinara u vrednosnim bonovima za skriptarnicu Šumarskog fakulteta. Posebno su nagrađeni najbolji diplomirani studenti u školskoj 2018/2019. godini, a to su Račić Miloš sa studentskog programa Šumarstvo sa prosečnom ocenom 9,59; Simić Ivan sa studentskog programa Tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta sa prosečnom ocenom 9,21; Đurić Nataša sa studijskog programa Pejzažna arhitektura sa prosečnom ocenom 9,38; Nešković Petar sa studijskog programa Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodenih resursa sa prosečnom ocenom 9,74.
Nagrađeni su i zaposleni sa navršenih 20 i 30 godina rada kao i zaposleni koji su u 2019. godini ispunili uslov za odlazak u zasluženu mirovinu.
Polazeći od činjenice da je visoko obrazovanje osnov razvoja i ekonomskog napretka društva zasnovanog na znanju, unapređenju ljudskih prava i osnovnih sloboda, misija Šumarskog fakulteta je da omogući najviše akademske standarde i obezbedi sticanje znanja i veština u skladu sa potrebama društva i projektovanim nacionalnim razvojem.
Šumarski fakultet je trajno opredeljen da teži unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja i uključivanja u jedinstven evropski prostor visokog obrazovanja. Delatnost Šumarskog fakulteta je usmerena ka stalnom podizanju kvaliteta studijskih programa, efikasnosti studija i kvaliteta studiranja, a ova visokoškolska ustanova svoju budućnost vidi u daljoj promociji i intenziviranju univerzitetske saradnje i mobilnosti profesora i studenata na institucijalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, u cilju poboljšavanja kvaliteta visokog obrazovanja. U tom smislu je logično da Šumarski fakultet kao i do sada očekuje podršku i razumevanje institucija i društvene zajednice, te šumarskih preduzeća i velikog broja firmi koje se bave preradom drveta.

Pripremio D. Blagojević

Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, broj 65, januar 2020.

Fotografije: Mile Radojičić

POGLEDAJTE IZJAVU PROF. DR BRANKA KOVAČEVIĆA NA PROSLAVI 99 GODINA ŠUMARSKOG FAKULTETA.