UREĐENJE RADNOG PROSTORA

Prostor u kome radimo je ujedno i prostor sa kojim i u kom živimo. Uređenje radnog prostora zaslužuje našu punu pažnju, kako zbog upotrebne, tako i zbog ambientalne vrednosti. Ukoliko se u tako kompleksan posao upuštate bez stručne pomoći, biće vam neophodno nakoliko saveta.

Osnovni zadatak pri uređenju kancelarijskog prostora je organizaciona, tehnička i estetska usklađenost opreme enterijera.

Za početak su neophodni ulazni podaci: broj zaposlenih, vrsta i strukturalna organizacija poslova koji se obavljaju, učestalost poseta klijenata i poslovnih sastanaka, neophodna tehnička i kompjuterska oprema, eventualno potrebne pomoćne prostorije poput arhiva, magacina uzoraka, čajne kuhinje i ostave.

Po razmatranju tih informacija, i uzimajući u obzir već dati prostor pokušajte da dispoziciona organizacija kancelarijskog prostora što više prati radne procese u vašem preduzeću. Na primer: sala za sastanke uz ulazni deo ­za česte posete poslovnih partnera, izdvojen zajednički prostor za grupu zaposlenih koji se bave poslovima koji zahtevaju neposrednu komunikaciju, fizička podeljenost na javni i privatni deo gde stranke nemaju pristup...

Po ustaljenom običaju, kancelarije menadžera i direktora su odvojene od ostalih, čak i ako to znači samo stakleni boks u slučaju otvorenog sistema gde su radna mesta podeljena samo pregradnim panelima. Razlikuju se po veličini od ostalih, ali takođe, potrebno je naglasiti njihovu opremljenost kako nameštajem i dekorativnim predmetima, tako i elektronskom i drugom opremom.

Tehnička snadbevenost kancelarijskog prostora uveliko doprinosi optimalnoj radnoj atmosferi i efikasnosti u poslovanju.

Za računarsku i drugu tehniku potrebno je pripremiti skrivene razvode tako da budu zaštićeni od oštećenja, a da vam, pri tome omoguće fleksibilnost u slučaju promene. Idealno rešenje su podignuti podovi ispod kojih se smeštaju svi razvodi. Opcija su i ogibljive cevi ugrađene u nameštaj i plastične lajsne postavljene uz zid.

Za stvaranje neophodnih uslova rada važan faktor su osvetljenje i ventilacija. Prednost dajte dnevnom svetlu, kako zbog uštede, tako i zbog povoljnog psihološkog uticaja na radne sposobnosti. Prostorije bez prozora iskoristite za sale za sastanke (u njima se kraće i povremeno boravi) ili kao pomoćne. Pri nabavci rasvetnih tela ne preporučuje se štedljivost ni u broju, ni u kvalitetu. Istovremeno je dovod svežeg vazduha neophodan, jer njegov nedostatak šteti zdravlju zaposlenih, a time i poslovanju firme. U slučaju forsirane ventilacije obratite pažnju na redovno održavanje i regulaciju ventilacionog sistema.

Estetska vrednost celog prostora je deo imidža firme i zato je vrlo bitna. Reprezentativnost kancelarijskog prostora je neosporna, ali primarna je njegova funkcionalnost u procesu rada i kreiranju pozitivne atmosfere u okviru preduzeća.

U firmama koje se bave kreativnim poslovima nameštaj će biti u modernim bojama sa otvorenim policama i mobilnim elementima, u trgovinskim klasičniji, ali ne obavezno taman ili hladan. Uopšte, preporučuju se kombinacije prirodne strukture drveta, naročito za preduzeća koja se bave drvetom i njegovom obradom, i boje koja će u datom prostoru biti tipična bilo kao dopunska boja na nameštaju ili izražajna boja samo jednog zida u ulaznom holu. U tu svrhu možete primeniti neku od boja sa logotipa svog preduzeća da biste naglasili karakter poslovnog prostora. Bež i oker nijanse prijaju svakom, ali ne treba izbegavati ni toplije boje, poput nijansi narandžaste i terakote, naročito u tamnijim ili polusuturenskim prostorijama. Crvena boja budi pažnju i podstiče aktivnu energiju, ali je treba primeniti sa osećajem umerenosti. Klasične siva i plava su uvek elegantne, ali zahtevaju malo maštovitosti kako prostor ne bi delovao monotono i bezlično. Bela sa detaljima jačih boja ili u kombinaciji sa svetlim drvetom deluje sveže i inspirativno.

Kod nameštaja prednost dajte trajnim materijalima, barem na najopterećenijim površinama ­kao što su ploče radnih stolova, čela fioka i vratanca na ormarićima, tapacirane površine stolica… Raniji trend staklenih ploča radnih stolova je uzrokovao česte zdravstvene probleme, zbog stalnog kontakta ruku i hladne površine. Masivno drvo je večiti favorit, ali postoje i dostojne zamene kao MDF, furnirane ploče ili kombinacije materijala na glavnoj površini i ivicama.

Stolovi i stolice su osnovna kancelarijska oprema. Od stola se zahteva optimalna visina (oko 75 cm) ili horizontalna i vertikalna razuđenost u vidu radnog ostrva sa više raznih delova zavisno od rada koji se na njemu odvija. Na primer niži deo za tastaturu računara ili deo za sastanke. Ergonomska zakrivljenost prednje ivice stola obezbeđuje laku dostupnost svih površina i brzu promenu predmeta rada.

Nova, odnosno stara, tradicionalna ideja, velikog zajedničkog stola za kojim radi više ljudi čiji radni prostori mogu biti odvojeni niskim pregradnim panelima, često se javlja kao rešenje za dobru saradnju i uštedu vremena i prostora.

Stolica je kancelarijska mašina i kao takva utiče na produktivnost i kvalitet rada. Potrebno je da bude mobilna, ali stabilna (petokraka osnova na točkovima je najbolja), jednostavna za ovladanje i regulisanje, sa promenljivom visinom i što višim, ergonomski zakrivljenim osloncem za leđa. Rukonasloni takođe doprinose njenoj udobnosti. Kod konferencionih stolica praktična osobina je složivost, radi uštede prostora.

Radne stolice, Blažeks Kragujevac

Radni kabinet "MODENA", Blažeks Kragujevac

Sam raspored nameštaja u okviru jedne prostorije zavisi od više faktora: veličine prostorije (u malim prostorijama nameštaj postavite uz zidove, kako bi se dobila veća slobodna površina u centralnom delu), pad dnevnog svetla (preporučuje se sa leve strane na radnu površinu), količina neophodnog nameštaja (police, mobilne kontejnere sa fiokama i ormariće za odlaganje obezbedite uz svako radno mesto).

Po načelima feng-šuia, ­preporučljivo je da radni sto bude postavljen dijagonalno od ulaznih vrata i da iza leđa imate pun zid, a ne prozor.

Od dekorativnih predmeta, pored čiviluka, stonih lampi, držača olovaka i ostalih kancelarijskih potreba, koji imaju i svoju funkciju, preporučuju su slike, fotografije ili plakati na zidu, časovnici, bilo zidni ili stoni i poneka saksijska biljka. Lične sitnice, uramljene privatne fotografije, dekorativni predmet poput vaze ili pritiskača za papir, doprinose prijatnom i opuštenom ugođaju, ali samo u slučaju da ne opterećuju radne površine i da se uklapaju u celokupnu atmosferu.

Na kraju ne treba zaboraviti da, kako su to rekli poznati francuski dizajneri braća Bouroullec: Kancelarija je prostor u kome se ponekad sedi i razgovara, ali prvenstveno pruža mogućnosti za rad u velikoj koncentraciji.