Drvni sektor pokazao zavidan nivo žilavosti i tržišne otpornosti

Poslednjih deset meseci usled koronakrize oseća se značajna statistička stagnacija i otežano poslovanje većine preduzeća, zbog  poptunog zastoja ili značajnog usporavanja na glavnim tržištima, dok mnoge firme proizvode sa smanjenim obimom proteklih 8 ili 9 meseci. I pored teškoća, hrvatske drvoprerađivačke firme su zadržale zavidan nivo optimizma i spremaju niz tržišnih strategija za prevladavanje posledica krize. Jedini vidljivi element složenog kriznog okruženja i velike doze neizvesnosti je intenzivno povećanje ponude mnogih pogona, odnosno fabrika na tržištu, što je i razumljivo jer se uglavnom odvija u tišini i na marginama sektorskih događanja. Analitičari pozivaju na dodatni oprez, iako sektoru treba odati priznanje za visok nivo usvojenih poslovnih rešenja i prilagođavanja krizi, što pokazuje zavidan nivo žilavosti i tržišne otpornosti.

Prekomorska tržišta u Aziji su jako ugrožena

Aktuelna situacija s korona virusom ozbiljno preti urušavanjem značajnih  prekomorskih poslova, pre svega u Aziji, te posledično u Severnoj Africi i delu Evrope. Posebno se proteklih godina investiralo u razvoj kineskog tržišta, a visoki predstavnici Vlade RH su prilikom poseta NR Kini isticali kako su upravo drvo i drvni proizvodi glavna trgovačka grupa proizvoda koja prednjači u hrvatskom izvozu u Kinu. Nema potrebe ponavljati kako su celokupne aktivnosti na prekomorskim tržištima poslednjih meseci obustavljene zbog prometnih i zdravstvenih restrikcija, bez jasnih rokova tržišnog oporavka i uz vrlo haotične prilike na nama konkurentnim   tržištima unutar EU, koja su takođe do danas ostala u konstantnom padu i uz značajnan nivo tržišne neizvesnosti. 

Orijentacija prema tržištima EU i SAD

Evropski drvoprerađivači pokušavaju pronaći alternativna tržišta, stoga povećavaju izvozni obim prema tržištu SAD-a, ali su pod pritiskom nižih cena. Očekuje se kako će Nemačka i druga zapadna tržišta ipak biti dugoročnije pogođena korona krizom, ili njenim posledicama, ali i kako će EU snažnije osetiti posledice kinesko-američkog trgovinskog rata, što bi se očekivano moglo preliti i na hrvatske dobavljače, koji su važan opskrbljivač nemačkih, italijanskih ili austrijskih drvoprerađivačkih lanaca i principala.

Najviše su pogođene pilane i trgovina drvetom

Kriza se u prvim mesecima najviše odrazila na primarni  – pilanski sektor koji je zabeležio pad narudžbi od 10-25%, dok proizvodnje parketa, prozora i vrata kao i nameštaja beleže manja usporavanja i firme se suočavaju sa smanjenom likvidnošću, ali za sada posluju unutar relativno stabilnih okvira, posebno velike kompanije s većim imovinskim portfeljom. Statistički gledano, u preradi drveta su tokom prvih devet meseci zalihe povećane za 25%, dok je industrijska proizvodnja kroz protekle mesece pala od 11-15%. Očekuju se nastavak sličnih – nepovoljnih pokazatelja za kraj 2020. godine i prvi kvartal 2021. godine, a trendovi u novim razdobljima će zavisiti od medicinskih parametara, pre svega o kraju pandemije ili od pronalaska vakcine.

Stanje u RH izazovno, ali firme ga ipak ocenjuju optimističnim

U prvih 6 meseci u RH je zabeležen pad izvoza od cca 15% dok se u razdoblju od januara do avgusta pad spustio na 10% kod prerade drveta i 11,5% kod nameštaja. Pod pretpostavkom istog nivoa izvoznih poslova, očekuje se da bi ukupni godišnji pad u izvozu mogao biti 7-8%. U slučaju industrije finalnih proizvoda, posebno  nameštaja, izjave i ocene brojnih hrvatskih proizvođača trenutno prijavljuju dobro poslovanje, solidan nivo iskorišćenosti kapaciteta i duga razdoblja narudžbi za isporuke, uprkos lošijim statističkim i medijskim projekcijama iz EU, ali i iz SAD-a koje postaje atraktivno mnogim EU dobavljačima, usled zastoja s Kinom.

Tople zime i korona kriza umanjili plasman peleta

Sektorske prilike su tokom proleća dodatno pogoršane zbog klimatskih promena i neobično toploe zime koja je usporila i delimično zaustavila proizvodnju i prodaju drvnog peleta i peletiziranog ogreva na glavnim izvoznim tržištima, poput Italije i okolnih zemalja. Sektorska kriza se tada najočitije osećala kod proizvođača peletiziranog ogrevnog drveta, koji su u drugom kvartalu stali sa proizvodnjom.  Cene energetskog drveta i peleta su na globalnom i evropskom tržištu tokom 2019. bile u padu i dalje nastavljaju takav trend i dosežu smanjenja cena preko 20%, iako je najava jače zime pojačala narudžbe peleta iz inostranstva. 
Tranzicija od fosilnog goriva prema obnovljivim izvorima energije nema alternative, o čemu svedoči i EU Green Deal, ali niske cene fosilnih goriva i pripadajućih tehnologija, kao i slaba promocija OIE u najširoj javnosti koče veću upotrebu drvnih goriva, posebno drvnog peleta koji je u zapadnim zemljama važan element energetske tranzicije, bilo kod potrošnje u rezidencijalnom segmentu ili u velikim energetskim sistemima. Hrvatska je ukupno predvidela proizvodnju električne energije iz drveta (biomase) na nivou 120 MW, a do sada je u pogonu ili je u izgradnji cca 80 MW. Uz električnu energiju proizvodi se i velika količina toplotne energije, stoga je biomasa važan, ako ne i najznačajniji izvor ukupno proizvedne energije iz OIE.

Potencirati stvaranje veće dodate vrednosti iz šumarstva

Uloga evropskih i hrvatskih šuma je neprocenjiva i nezamenjiva, a proizvodnja održivih drvnih proizvoda u 21. stoleću nema alternative. Evropska komisija upravo izrađuje novu EU strategiju za šume, dok je šumarska politika u nadležnosti svake zemlje članice. Hrvatska ima 48% teritorija pod šumom, od čega je 72% državnih šuma. Time se olakšava sprovođenje navedenih evropskih ekoloških politika, poput kružne ekonomije koja promoviše veće korišćenje drvnih proizvoda, a što podrazumeva i manji uticaj na klimatske promene i postizanje većih koristi od šume  za lokalno stanovništvo.

Šumarstvo i prerada drveta štite i razvijaju ruralni prostor

Proizvodnju u šumi i pridobijanje drvnih proizvoda treba održivo usmeravati prema  koristima za ruralne zajednice, a trenutne turbulentne prilike na svetskom tržištu  iznova zahtevaju dalekosežno i strateško promišljanje i planiranje kako bi se sprečile katastrofalne štete koje mogu desetkovati celu industriju. Hrvatska nije bila poslednjih godina pošteđena velikih šteta od elementarnih nepogoda (ledolomi, izvale, vetrolomi, šumski požari) i od štetočina (hrastova mrežasta stenica, jasenova gljiva ili potkornjak). Oštećeno je ili ugroženo više miliona kubika drvne mase i ta činjenica već utiče na ponudu i potražnju drvnih sortimenata, ali nadležna tela i Hrvatske šume uspevaju zadržati održivi pristup gazdovanja šumama te se paralelno uvode medijski dobro prihvaćene akcije masovnog pošumljavanja, po uzoru na EU planove za sadnju 3 milijarde sadnica do 2030.

Ozbiljne opomene prethodnih iskustava  

Prve krizne mere su bile odgovarajuće. Izostanak pravovremene reakcije i odgovarajućih mera tokom krize 2008. godine uzrokovali su otpuštanje preko 6.500 radnika i velike gubitke koji su se bolno sanirali kroz nekoliko narednih godina.  Tokom dosadašnje korona krize Vlada RH i resorno ministarstvo su podržali sektor i amortizovali tržišni udar, što zaslužuje svaku pohvalu. Međutim, dalje urušavanje svetskog tržišta i poremećaji koji se očekuju tokom 2021. i 2022. mogu imati nesagledive posledice ne samo za razvoj, već i za opstanak drvoprerađivačkih firmi od kojih umnogome zavisi i razvoj i opstanak ruralnih područja. Optimizam je normalni odbrambeni mehanizam, jer onaj  „ko će ići u tržišni rat s namerom ili predosećajem kako će ga izgubiti“ nema šta raditi na sadašnjem tržištu koje je prepuno „hijena i gladnih pasa“ i raznih damping cena, subvencija matičnih država i razno-raznih drugih oblika podsticaja, što je sve legalno i legitimo na globalnom tržištu.

Bolje iskoristiti R&D sredstva iz EU perspektive 2021-2027

Nadamo se da se nijedan od crnih scenarija, bilo zdravstvenih, tržišnih ili demografskih neće dogoditi te da će drvni sektor nastaviti svoju snažnu razvojnu misiju. Takođe, treba se nadati da će sve institucije, bilo one u Zagrebu ili u Briselu  energično preduzeti sve mere iz njihovog delokruga, a u skladu sa zakonskim i proračunskim mogućnostima, uz napomenu kako se do sada nije radilo o potrebi  angažovanja novih proračunskih sredstava, nego o njihovom preusmeravanju te o odloženoj naplati budućih pozicija. Prve reakcije na korona krizu su bile primerene i pravovremene i sektor je to osetio kroz relativno mali pad dosadašnjih prihoda. Vlade uvek mogu doneti dobre mere, posebno ako su one pravovremene, kao što je to bio slučaj produženja roka plaćanja sirovine te reprogrami starih kredita. Covid 19 kriza je još jednom pokazala kako će izvozno orijentisane firme uvek uspeti pronaći neko rešenje na velikom svetskom tržištu, ali nivo neizvesnosti iz prvog i drugog kvartala pokazuju kao je važna i presudna bila podrška Vlade RH prema drvnoj industriji. Sada drvoprerađivači već gledaju na novu moguću podršku iz Brisela, na nove EU okvire koji se naziru kroz finansijsku perspektivu u periodu 2021-2027. godine.

VAŽNA PODRŠKA VLADE 
odložena plaćanja sirovine, bruto plate i moratorijum na kredite

bog kovid krize, a uzimajući u obzir veliki socijalni i izvozni značaj sektora drvna industrija je Vladi predložila donošenje hitnih mera iz nadležnosti više ministarstava, a glavna mera se odnosila na produženje rokova plaćanja drvne sirovine kod Hrvatskih šuma sa 60 na 100 dana. Na taj način je firma u državnom vlasništvu koja prodaje preko 95% državne sirovine domaćoj drvnoj industriji, produženjem rokova plaćanja, poboljšala likvidnost i olakšala prilagođavanje kriznom okruženju. Ovom merom Vlada je podržala napore drvoprerađivača prema novim tržištima te prevladavanje poremećaja na postojećim tržištima. 
Osigurana su povoljna kreditna sredstva preko državne agencije HAMAG - BICRO te su se zamrznule obaveze i reprogramirali krediti drvoprerađivačima unutar državne kreditne banke HBOR. Intencija Vlade je da osigura kredite za finansiranje kratkoročne likvidnosti drvne industrije, uz subvencionisanu kamatu, čime bi se ukupna godišnja vrednost nabavljene sirovine pravovremeno podmirila, a firme bi lakše finansirale promenu izvoznih destinacija prema novim tržištima, što je sada jedan od najvećih izazova u poslovanju sektora koji 70% prihoda još uvek ostvaruje u izvozu.
Važan stabilizacijski mehanizam je isplata finansijske potpore od 600 EUR (4.000 KN) po zaposlenom i plaćanje pripadajućih doprinosa za sve one firme koje su se suočile sa padom prometa od preko 50%, a što su uglavnom iskoristile neke firme u uslužnim delatnostima.

Još neke sektorske mere su na čekanju kod vlade

Smanjenje  PDV-a na drvni pelet i peletizirano ogrevno drvo exclusive na 10%. Ta je mera prisutna u mnogim EU zemljama koje su na taj način ostvarile niz direktnih i indirektnih koristi, jer je moguće amortizovati trenutne tržišne udare te povećati domaću potrošnju ovog važnog obnovljivog goriva koji se proteklih godina izvozio u količini od 85%.
Korišćenje drvnog peleta u domaćim institucijama je perspektiva. Hrvatska sa godišnjom proizvodnjom od 400.000 tona, zauzima važan deo svetskog tržišta peleta, odnosno  proizvodi više od 1,2% svetske proizvodnje peleta koji se unutar EU koristi kao idealno gorivo za energetski mix i suspaljivanje s fosilnim gorivima. Stručnjaci smatraju kako su pojedini objekti, uključujući i TE Plomin pogodni za korišćenje i drvnog materijala, čime bi se smanjile emisije CO2  te podstakao prelaz s korišćenja fosilnih goriva i pomoglo bi ispunjavanju ciljeva klimatske neutralnosti. Na taj bi se način pomoglo domaćoj industriji peleta osiguravši kontinuirani plasman peleta tokom cele godine, uz značajne transportne uštede u odnosu na sadašnje udaljene inostrane kupce.
Donošenje Uredbe o ugradnji ekoloških i energetski efikasnih (drvnih) proizvoda u javnoj nabavci i o obavezi korišćenja drvnih goriva i drugih oblika OIE u svim javnim objektima / Green Deal kao i dosadašnja EU regulativa  promovišu upotrebu zelenih i ekoloških proizvoda u javnoj nabavci, ali zelena javna nabavka je u Hrvatskoj tek u povojima. Korišćenjem ekoloških drvnih goriva druge generacije poput drvnog peleta može se povećati energetska efikasnost javnih objekata, poput kasarni, škola ili vrtića što može direktno uticati na smanjenje uvoza fosilnih goriva, odnosno može direktno poboljšati energetsku tranziciju i nacionalni bilans korišćenja OIE. 
Veća upotreba drveta kao graditeljskog materijala uticala bi na poboljšanje uslova i kvaliteta stanovanja, postizanje učinaka pasivne gradnje te veće energetske efikasnosti, veću proizvodnju drvenih prozora i krovišta, a što nažalost nije u dovoljnoj meri uključeno u zakonodavni okvir. 

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika broj 69, januar 2021.