Poslovanje i zapošljavanje
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj preduzeća u Srbiji je 2015. iznosio 92.329, a 2016. godine je povećan za 4.694 (5,1%), odnosno na 97.023 preduzeća. Broj zaposlenih u 2015. godini iznosio je 983.898, dok je 2016. godine ta cifra povećana za 43.769 radnika, što je rast od 4,4% pa taj broj iznosi 1.027.667 zaposlenih.
U kom su odnosu zapošljavanje i poslovanje teško je suditi bez dovoljno pouzdanih podataka u društvu u kome, očigledno, uslovi poslovanja nisu za sve jednaki. Upravo zato i zbog činjenice da je ekonomiju teško egzaktno definisati, ostala je bezuspešna većina pokušaja da se na osnovu praktičnog iskustva, odgovori na pitanje da li postoji recept za dobru firmu i ekonomično poslovanje. Na ekonomiju i poslovanje, naime, utiče ogroman broj faktora, od kojih većina nije pod našom kontrolom. Zato je neophodno, da bar ono što sigurno znamo, što nije sporno, a doprinosi kvalitetnijem poslovanju, bude urađeno što bolje i bez odlaganja.
A kada je u pitanju ekonomija, gotovo svako se, tobože, u nju dovoljno razume, pa valjda zato i nisu potrebna konkretna specijalizovana znanja o upravljanju i vođenju preduzeća. Inače, u jednom istraživanju je zabeleženo da kod nas svega 14% građana smatra da je obrazovanje važno za uspeh, pa verovatno se smatra da ni za uspešno vođenje firme nije bitno obrazovanje. To se, nažalost, u našoj praksi često potvrđuje, isto kao što se potvrđuje činjenica da u našim preduzećima skoro da i nije poznata praksa razdvajanja funkcija vlasništva i menadžmenta, što predstavlja osnov tržišne privrede. A bavljenje ekonomijom, kao omiljenim hobijem političara, je jedan od razloga velikog stručnog zaostajanja srpskog menadžmenta u odnosu na konkurenciju. Konkretna znanja vezana za organizaciju i vođenje poslovanja preduzeća, ne mogu se steći ni kroz programe naših fakulteta gde se proučavaju opšti, teoretski predmeti, uz očekivanje da se znanja vezana za vođenje poslovanja preduzeća steknu spontano, u praksi na radnom mestu...
Do dobre firme se stiže detaljnim planiranjem što podrazumeva povećanje prihoda, a smanjenje troškova, kao i stalno praćenje njihove realizacije i međusobnog odnosa; zatim nagrađivanjem i kažnjavanjem na bazi rezultata rada; korektnim odnosima i ljubavlju prema poslu, zaposlenima, klijentima i partnerima što se odražava na kvalitet svakog proizvoda. Izbor saradnika je, takođe, bez sumnje, jedan od uslova dobrog poslovanja što na izvestan način koincidira sa zapošljavanjem lica bez radnog iskustva, odnosno prepoznavanja potrebnih kvalifikacija i kompetencija, a to je posebno izraženo kada smo suočeni sa visokom stopom nezaposlenosti mladih.
Prema jednom istraživanju čak 57,7% mladih kod nas priželjkuje poslodavca u javnim ustanovama, javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. Na drugoj strani stopa samozapošljavanja mladih je ispod 6% i duplo je niža od prosečnog nivoa samozapošljavanja mladih u drugim evropskim zemljama (12%). Posebno je značajno što, prema istom istraživanju, 62% poslodavaca nije imalo primedbe na rad novozaposlenih mladih lica i što 55% poslodavaca smatra da mladi poseduju stručna znanja i šire kompetencije. Za novozaposlena mlada lica 39% poslodavaca organizuje dodatne obuke i usavršavanja. Značajno je, takođe, što u narednom periodu čak 54% poslodavaca nema u planu nova zapošljavanja, mada se zna da firmu čine ljudi i da planiranje, stručnost, upornost i poslovni uspeh idu zajedno.
