Svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti

"Prepreke su ono što vidiš kada pomeriš pogled sa svog cilja."
Robert Šuler

Koristim svaku priliku da istaknem da prerada drveta i proizvodnja nameštaja pripadaju vitalnoj industrijskoj grani, da svake godine povećavaju obim proizvodnje i permanentno prave suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U proteklih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%. U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosi blizu 2%, a udeo u izvozu je 6,3%. Prerada drveta i proizvodnja nameštaja zaslužuju veću pažnju države, koja se uglavnom ogluši na povremen vapaj i pozive drvoprerađivača. Da li će se to potvrditi i ovoga puta, da li će neko s tog nivoa doći na konferenciju drvoprerađivača u Niš, ostaje da se vidi. Nismo, naime, zaboravili da iz državnog vrha niko nije prisustvovao otvaranju Sajma nameštaja, najznačajnije biznis manifestacije proizvodnje nameštaja i drvne industrije u regionu, održane proteklog novembra… Prerada drveta i proizvodnja nameštaja bi, uz organizovaniju i veću pomoć države, sigurno mogle imati još bolje rezultate i veću zaposlenost, a naši drvoprerađivači i drugi korisnici drvnih sortimenata bi mogli na raspolaganju imati skoro 40% više drveta za preradu nego danas, samo kada bi se, uz odgovarajuću strategiju i organizovan rad, otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih 5 metara šumskog puta po hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećala na samo 10 metara puta po hektaru. Logično, to zahteva velika ulaganja, veću zaposlenost, ali i daleko veću dobit… Ulaganja u šumske komunikacije su nedovoljna što se odražava na ekonomičnost proizvodnje i otežano sprovođenje neophodnih mera nege i zaštite šuma. A pre tri godine resorna ministarka je, likujući izjavila da je od 2004. do 2014. godine u izgradnju 1000 km šumskih puteva u Srbiji ukupno uloženo oko 8,5 miliona evra! Ukoliko ulaganja u šumske puteve zadrže takvu dinamiku (prosečno 0,85 miliona evra godišnje), bez puno detaljisanja smo izračunali da će prosečna otvorenost šuma sa sadašnjih 5 m/ha na 10 m/ha šumskog puta biti dostignuta za 150 godina...
A verujem da znate da je 22. april Dan planete Zemlje... Toga dana bi, valjda, trebalo učiniti nešto. Mene bi radovalo kada biste i tada činili ono što činite svaki dan! Da, baš tako… Nadam se da me razumete. Hoću, naime, da verujem da svaki dan činite upravo ono što će bez problema podneti vaša, ali i prosečna socijalna savest, ono što želite da i drugi čine vama i ono zbog čega neće postojati ni jedan razlog da vam se stide preci i potomci. Hoću da verujem da volite to što radite i da pri tome imate cilj, a čovek je, znate, srećan kada radi ono što voli... Ako baš tako radite, radite dobro sebi i svojima, svima nama i našoj planeti. Znate onu aktuelnu i često citiranu misao: mislite globalno, radite lokalno... Sve ponekad izgleda tako lako i jednostavno. A možda baš tako i jeste. Neki tvrde da je možda uvek sigurno...
Uz dan naše planete podsećamo vas na jednu misao koju sam odavno preuzeo iz jednog ekološkog kalendara: Sačuvajmo planetu ovu, drugu nemamo, niti ćemo dobiti novu!
A ljudi su često prenoseći zapažanja i iskustva iz prirode, definisali svoje međusobne odnose i tokove. Tako jedna stara kineska poslovica veli da se svi cvetovi budućnosti nalaze u semenu sadašnjosti. Slična je i naša narodna mudrost koja kaže: kako poseješ, tako ćeš i požnjeti... To nikada ne bi trebalo izgubiti iz vida.