Prva konferencija - Drvna industrija i šumarstvo Srbije
Samo otvoren dijalog vodi do rešenja problema
Beogradski Šumarski fakultet u saradnji sa JP Srbijašume, zatim Upravom za šume, nacionalnim parkovima, privatnim šumovlasnicima, kao i nekim preduzećima drvne industrije među kojima su Kronospan, Tarkett, Simpo, Ikea, Bioenergy point, GIR, Matis, Enterijer Janković, MicroTri i drugi organizovao je Prvu konferenciju – Drvna industrija i šumarstvo Srbije, koja je održana u Vrnjačkoj Banji 7. i 8. aprila 2016. godine. Mogućnosti racionalnog snabdevanja sirovinom, bio je akcenat ovog skupa na kome se okupilo preko 200 privrednika i predstavnika akademske zajednice iz oblasti šumarstva, prerade drveta i proizvodnje nameštaja.
Na konferenciji je učestvovao i veliki broj pilanara, proizvođača građevinske stolarije, podova, ploča, nameštaja, zatim predstavnici klastera i srednjih stručnih škola. Konferencija u Vrnjačkoj Banji je imala internacionalni karakter jer su na njoj učestvovali predstavnici šumarske i drvoprerađivačke struke iz Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije kao i predstavnici šumarstva Herceg-Bosne. Veliki broj učesnika je bio iznenađen činjenicom što na ovom skupu nisu učestvovali predstavnici JP Vojvodinašume, mada je njihovo učešće kao suorganizatora bilo najavljeno u predpozivu za Prvu konferenciju – Drvna industrija i šumarstvo Srbije.
Organizacijom ove konferencije Šumarski fakultet je imao nameru da predstavi prednosti i potencijale šumarskog i drvoprerađivačkog sektora, kao i industrije nameštaja Srbije, a posebna pažnja je posvećena aktuelnim problemima snabdevanja sirovinom. Programom konferencije obuhvaćeni su sledeći tematski blokovi:
• Potencijali šuma Republike Srbije i zemalja regiona;
• Modeli prodaje sirovine u Srbiji i regionu;
• Korišćenje šuma;
• Snabdevanje sirovinom na primerima velikih proizvođača peleta, drvnih ploča, rezane građe, furnira, podova, građevinske stolarije i nameštaja od masivnog drveta.
U najavi, cilj ove konferencije je bio da se kroz konstruktivni dijalog između učesnika rasvetle problemi koji opterećuju poslovanje firmi iz sektora šumarstva i sektora drvne industrije, i da se daju smernice za njihovo rešavanje.
Treba reći da su u Programskom odboru ovog skupa bili prof. dr Zdravko Popović, prof. dr Milan Medarević, prof. dr Branko Glavonjić, prof. dr Vladislav Zdravković, prof. dr Milorad Danilović, spec. inž. šum. Tihomir Murić i doc. dr Ranko Popadić.
Uz sve čestitke Programskom, ali i Organuzacionom odboru, širem timu koji je uistinu uspešno realizovao ovaj skup, naša primedba se odnosi na činjenicu da niko nije spomenuo prethodnih sedam Sabora drvoprerađivača koji su imali sličnu orijentaciju, programe rada i ciljeve. Ne zameramo, ali konstatacija da u našoj praksi, u našem društvenom, ali i političkom životu, nema kontinuiteta je problem koji nadilazi probleme šumara i drvoprerađivača zajedno...
– Ovaj skup treba da podstakne diskusiju i argumentovano sučeljavanje iskustava iz prakse i istraživanja kako bi došli do najoptimalnijih rešenja u odnosima šumarstva i prerade drveta za opštu dobrobit – istakao je prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta iz Beograda, prilikom otvaranja konferencije koju je svečano otvorio Saša Stamatović, direktor Uprave za šume. Uspešan rad Prvoj konferencijoj – Drvna industrija i šumarstvo Srbije i reči pohvale organizatoru uputili su Boban Đurović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja; prof. dr Kole Vasilevski, prorektor Univerziteta Sveti Kiril i Metodije u Skoplju; dr Predrag Aleksić, generalni direktor JP Srbijašume; prof. dr Zoran Govedar, dekan Šumarskog fakulteta iz Banja Luke; prof. dr Zoran Trposki, dekan Fakulteta za dizajn i tehnologiju nameštaja i enterijera u Skoplju; Nikola Andrić, rukovodilac komercijalne služne Beogradskog sajma; Marijan Kavran, direktor Hrvatskog drvnog klastera i Ješa Erčić, direktor sektora industrije u PKS.
Stanje šuma i praksa trgovine drvetom u regionu
U prvom tematskom bloku o proizvodnim potencijalima šuma Republike Srbije i njihovom značaju za preradu drveta govorio je prof. dr Milan Medarević. Uviđajući značaj ovog, pomno praćenog izlaganja, rado ćemo u nekom od naših narednih izdanja, ustupiti prostor profesoru i verujemo da će naši čitaoci imati priliku da se detaljno upoznaju sa vrlo aktuelnom temom. U tom smislu stoji molba i poziv profesoru Medareviću sa kojim ćemo se, siguran sam, lako dogovoriti o načinu prezentacije njegove analize iz koje se jasno može videti šta drvna industrija može očekivati od šuma Srbije. Ovoga puta podsećamo da je oslanjajući se na podatke iz Nacionalne inventure šuma i strateških ciljeva koji se odnose na unapređenje zatečenog stanja šuma i potrebe uvećanja stepena šumovitosti sa 30% na 40% na Katedri planiranja gazdovanja šumama interno utvrđeno da bi gornja granica korišćenja mogla da iznosi 6,7 miliona metara kubnih drveta, što je oko 30% više nego što su mogućnosti šuma danas. Uslov je, potencira profesor Medarević, ulaganje u šumu, a cilj je da stanje u šumi nakon korišćenja uvek ostane bolje.
U drugi temetski blok skup je uveo prof. dr Branko Glavonjić pregledom modela prodaje drveta u zemljama Zapadnog Balkana, a zatim su o novim modelima prodaje drveta i njihovim efektima u Hrvatskoj govorili dipl. ing. Mladen Slunjski i mr. sc. Darko Bišćan. O modelima prodaje drveta u Republici Srpskoj govorio je zamenik generalnog direktora mr Radenko Laketić, a o prodaji drveta u Makedoniji i o tome kako je kod makedonskih šumara novi pristup rešio stare probleme, govorio je mr Toni Jovanov. Nakon toga je spec. ing. šum. Tihomir Murić, izvršni direktor u JP Srbijašume, govorio o politici prodaje drveta u JP Srbijašume, o novom pristupu za nove izazove. I on je, saznali smo, imao značajan doprinos organizaciji Prve konferencije – Drvna industrija i šumarstvo Srbije, a sa gospodinom Murićem smo odmah posle najave ovog skupa, još početkom marta, imali intervju odjavljen na prethodnim stranicama ovog časopisa, u kome tvrdi da su poslovna politika i praksa prodaje drveta u potpunom skladu i da sirovinska osnova iz naših šuma ne može biti garancija niti osnovni faktor razvoja prerade drveta.
U okviru ovog tematskog bloka posebnu pažnju i zanimanje prisutnih izazvale su dve teme o kojima je govorio prof. dr Branko Glavonjić. Prva se odnosi na koncesione modele prodaje drveta sa iskustvima iz Slovenije i Crne Gore, a druga o Zapadnom Balkanu kao oazi neregistrovane proizvodnje drveta i sirovinskoj bazi za EU kompanije, nesređenom tržištu sa mnogo nelegalnih seča šume, prostoru sa koga godišnje na zapad direktno u izvoz odlazi 21,9% trupaca; gde 65,8% sirovine ide u preradu, a samo 12,3% se finalizuje... Imamo obećanje profesora da će ova izlaganja pripremiti za naš časopis, pa se u ima čitalaca zahvaljujemo profesoru Glavonjiću.
Tematski blok o zakonodavstvu u Srbiji i EU regulativama, odnosno o tome da li su to nove razvojne šanse ili novi problemi, otvorio je dipl. ing. Saša Stamatović, direktor Uprave za šume sa temom: Primena odredaba izmena i dopuna Zakona o šumama Srbije u praksi. U vrlo zapaženoj prezentaciji, neutralnom posmatraču se može učiniti da njegovi stavovi nisu usklađeni sa ostalim delovima i institucijama šumarske struke, pa nam se čini da se radi o novinama i verovatno procesu koji zahteva vreme... O državnim podsticajima za domaća i strana ulaganja, govorila je dipl. ing. Milena Radović iz Razvojne agencije Srbije, a tema o kojoj je govorio dipl. ing. Dušan Jović iz Uprave za šume je glasila: EUTR i njena primena u praksi... O tome dokle se stiglo i kako dalje sa sertifikacijom privatnih šuma u Srbiji govorio je dipl. ing. Stevo Sekulić iz JP Srbijašume, a mi još jednom podsećamo autore da smo otvoreni za saradnju i da ćemo rado objaviti njihova autorska izlaganja.
Tematski blok korišćenje šuma u finkciji racionalnog snabdevanja sirovinom otvorio je prof. dr Milorad Danilović raspravom o osnovnim problemima korišćenja šuma i merama za njihovo rešavanje, a zatim su, prema programu, govorili predstavnici desetak drvoprerađivačkih firmi o problemima sa kojima se susreću vezano za snabdevanje sirovinom. Istina većina njih je više govorila o proizvodnim programima svojih preduzeća, a dosta obazrivo i možda nevešto su nagovešteni neki problemi koji se tiču snabdevanja sirovinom.
Problemi i iskustva drvoprerađivača prilikom snabdevanja sirovinom
Predstavnica firme Kronospan je kratko govorila o proizvodnji ploča na bazi drveta, a onda je govorio Dragan Lazović, vlasnik i direktor kompanije MATIS iz Ivanjice. Nakon kraćeg predstavljanja kompanije koja zapošljava oko 1000 ljudi, koja u svojoj grupaciji ima 14 fabričkih linija za proizvodnju svih vrsta nameštaja koji izvoze u 10 zemalja EU, Rusiju i sve zemlje bivše Jugoslavije, Lazović je rekao: Umesto da se bavimo tržištem, daljim razvojem i stvaranjem novih vrednosti, mi smo u grču da li ćemo imati potrebnu sirovinu za proizvodnju. Sa zadnjim ugovorom smo, na današnji dan, ispoštovani sa svega 32% i zbog toga smo u ozbiljnim problemima. Lazović zatim ističe korektnu komunikaciju sa rukovodstvom JP Srbijašume, ali ima niz predloga za izmenu modela raspodele sirovine o čemu će, verujemo, biti još rasprave što je definisano i u zaključcima ovog skupa.
Ne više od sat vremena na skupu u Vrnjačkoj Banji zadržali su se i Zoran Drakulić vlasnik firme BIOENERGY POINT i direktor ovog preduzeća Mladen Stojadinović, koji su govorili o teškoćama i ekonomskoj opravdanosti proizvodnje peleta i neophodnosti ulaganja u kogeneracijska postrojenja. Zatim je govorio Mirko Rašić, direktor Novog drvnog kombinata iz Sremske Mitrovice naglasivši da bi ovo preduzeće sa tradicijom dugom 130 godina moglo da preradi za trećinu više trupaca od trenutno raspoložive količine, ali nema sirovine. Rašić je imao primedbe na krojenje drveta, cene i kvalitet sirovine, kao i činjenicu da su prisiljeni da uvoze sirovinu...
Vlasnik i direktor preduzeća MicroTri, Rajko Marić je kratko govorio o ovoj firmi koja je osnovana 1989. godine, a pored ostalih delatnosti u drvnoj industriji je preko 20 godina. U preradi drveta ima tri fabrike: u Bajinoj Bašti, Kraljevu i Slovačkoj, u kojima je zaposleno preko 300 ljudi. Kompletnu proizvodnju širinski lepljenih i cink ploča MicroTri izvozi na tržišta zapadnih zemalja. Uz konsultacije sa nekolicinom kolega iz sektora, Marić je izneo primedbe na način potpisivanja ugovora, dinamiku potpuno neplanske isporuke trupaca, kvalitet, klasiranje i način krojenja, ali i korupciju. Uz sve to ima i polne diskriminacije jer žene u preradi drveta doživljavaju naravnopravan tretman, kaže Marić.
Direktor preduzeća SAGA DRVO iz Stare Pazove, Branko Stefanović je govorio o nekim tržišnim tokovima i tehnologiji proizvodnje podova od punog drveta, naglasivši da se sirovinom jednim delom snabdevaju iz uvoza, jer se na domaćem tržištu drvne sirovine, u proteklih nekoliko godina, osećaju snažne turbulencije. Uz saglasnost sa onim što je govorio Marić, Stefanović ističe da u proteklih godinu-dve dolazi sve veći broj kupaca sirovine iz drugih zemalja (Kinezi, Italijani, Holanđani, Nemci) otvaraju proizvodnje koje se završavaju na primarnoj preradi i uglavnom izvoze okrajčenu građu ili neokrajčenu dasku. Situacija na našem tržištu je neuređena, pa me podseća na onu izreku: Mala bara puno krokodila, rekao je Stefanović, pa je zato, s obzirom na našu društvenu situaciju, dominaciju partikularnih interesa i činjenica da politiku malo ili nimalo interesuju naši odnosi i mogućnosti, teško planirati i uopšte opstati.
O promenjenoj strukturi vlasništva, prevaziđenim teškoćama, novoj proizvodnoj kolekciji i planovima firme SIMPO govorio je dipl. ing. Dragan Mihajlović. O istorijskom razvoju, proizvodnji nameštaja, strukturi proizvodnje, izvozu, strukturi i teškoćama prilikom snabdevanja sirovinom, kao i o planovima razvoja preduzeća GIR govorio je Vladimir Ilić naglasivši da ova firma ima mogućnost da obim proizvodnje poveća tri puta i da za taj obim proizvodnje ima tržište, ali je limitirana sirovinom.
Zanimljivu prezentaciju, punu ideja koje podsećaju na onu misao pobeđuje ko se usuđuje, imao je i Edin Dacić direktor firme DACCOMET AG iz Švajcarske, inače vlasnik preduzeća STANDARD FURNITURE Serbia iz Ćuprije, a na probleme snabdevanja sirovinom ukazao je i Milan Brndušić, vlasnik i direktor preduzeća DRVOpod iz Požarevca, koji je istakao da govori u ime nekoliko firmi Braničevskog okruga. Preradom drveta se bavi 30 godina, ali su problemi snabdevanja sirovinom postali izraženi u proteklih dve godine, kada su količine smanjene i rokovi isporuke postali nerazumni. Postoji velika nepravda u raspodeli sirovine, kaže Brandušić, a mi ne tražimo da budemo privilegovani, ali zahtevamo da budemo ravnopravni.
Nakon primedbi drvoprerađivača govorio je spec. ing. šum. Tihomir Murić, izvršni direktor u JP Srbijašume. Govorio je dugo i tiho, ali je važno da su ga čuli drvoprerađivači kojima se direktno obraćao.
Važni su i zaključci ovog skupa koje je izložio prof. dr Branko Glavonjić kao i namera organizatora da nastavi sa ovom praksom. A o tome kako je susret šumara i drvoprerađivača u Vrnjačkoj Banji video Marijan Kavran, direktor Hrvatskog drvnog klastera, možete pročitati ovde.
Očigledno je da su drvoprerađivači sve češće nezadovoljni količinama i kvalitetom drvne sirovine, koja im se, kako kažu, daje na kašičicu, ali to smo imali priliku više čuti u pauzama, nego sa govornice skupa u Vrnjačkoj Banji... Simptomatična je, međutim, jedna druga pojava i činjenica da je našu redakciju desetak dana pre početka ovog skupa u nekoliko navrata zvala nekolicina drvoprerađivača i skoro alarmantno ukazivala na probleme snabdevanja drvnom sirovinom. Na naš predlog da javno ukažu na probleme sa kojima se susreću, kažu da sve to određuje politika i da nema koristi, već bi samo sebi navukli još veće probleme. Uvažavajući njihove molbe da ostanu anonimni, ukratko prenosimo stavove nekolicine privrednika, bez bojazni da će naš gest biti pogrešno protumačen.
Evo njihove priče: Državnim šumama gazduju državna javna preduzeća, a država stimuliše strance. Tako je u proteklih nekoliko meseci nekoliko stranaca osnovalo drvorerađivačke firme, a nekima od njih je data podrška, deset hiljada evra po zaposlenom. Ne smeta nama što država zaobilazi nas, a novčano stimuliše strance. Istina to je novac poreskih obaveznika, ali i pored toga što ih država stimuliše, još veći problem je činjenica što te firme imaju prioritet prilikom nabavke sirovina. Njima je, izgleda, dekretom omogućeno da nabave sirovine onoliko koliko im je potrebno i da pri tome imaju mogućnost da izaberu kvalitet sirovine, da uzmu ono što im se sviđa – parafraziramo stavove drvoprerađivača. – Sve je to na uštrb nas, domaćih drvoprerađivača koji sirovinu avansno plaćamo i koji zapošljavamo naše radnike... Nemamo sigurno i stabilno snabdevanje sirovinom, a oni podižu cene, prave licitacije i sve nam je teže... Davanje prioriteta strancima nas ostavljaju bez sirovine, pa će tako naši radnici uskoro postati socijalni slučajevi... Mi od te sirovine izrađujemo finalne proizvode koje izvozimo, a stranci tu sirovinu ovde samo prorežu i voze okrajčenu građu ili neokrajčenu dasku u svoje zemlje na sušenje i dalju doradu gde zapošljavaju svoje ljude i plaćaju porez svojoj državi... A mi smo tehnološki opremljeni i naši radnici su osposobljeni, pa bi ovde mogli da završe još desetak složenih i skupljih, finalnih operacija. Mogli bi da rade i zarade, a ne ovako, država ih gura u bedu... Dakle, strance stimulišemo subvencijama deset hiljada evra po zaposlenom i još prioritetom prilikom snabdevanja sirovinom... Zemlje u okruženju su zaštitile svoju sirovinu i svoje privrednike, a glas drvoprerađivača se uvažava. Mi nemamo institucionalnu zaštitu, niti našu asocijaciju koja bi štitila domaće privrednike i privredu...
Izneli smo, dakle, stavove nekolicine privrednika koji su nas zamolili da ostanu anaonimni i mi to poštujemo, jer dobro nam je poznata ona narodna: Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju...
Dobro je što je u Vrnjačkoj Banji održana Prva konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije. Dobro je što su drvorperađivači i šumari otvoreno razgovarali i što je taj razgovor bio javan, jer samo otvoren dijalog vodi do rešenja problema. Ali od svega je najvažnije što je najkompetentnija institucija u ovoj oblasti, beogradski Šumarski fakultet preuzeo aktivnu ulogu u sektoru baziranom na šumi i drvetu, što bi moglo biti garancija promocije i daljeg razvoja ovog sektora. Prva Konferencija se bavila dijagnostikom i utvrđivanjem stanja, a narednu bi trebalo usmeriti na razvojne modele koji su potrebni za prevladavanje postojećih ograničenja.
Zapostavljena velika razvojna šansa
U nekoliko navrata na Prvoj konferenciji – Drvna industrija i šumarstvo Srbije u Vrnjačkoj Banji je spomenuto da je otvorenost naših šuma nedovoljna, pa je prilika da kažemo da bi naši drvoprerađivači i drugi korisnici drvnih sortimenata mogli na raspolaganju imati skoro 40% više drveta nego danas, samo kada bi se, uz odgovarajuću strategiju i investiranje, otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih 5 metara šumskog puta po hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećala na samo 10 metara puta po hektaru.
Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost šuma ulagalo prosečno oko 21 milion evra godišnje, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavale dobit, a za trideset godina, uz orvorenost šuma od 10 m/ha, direktna dobit samo u šumarstvu bi godišnje mogla biti veća za 56 miliona evra. Ovo su samo kratke naznake Programa otvaranja šuma, koji je pre nekoliko godina kroz naš časopis prezentovao dipl. ing. Gojko Janjatović.
Gospodin Rašo Milić, danas penzioner, a do pre nekoliko godina sekretar Odbora za šumarstvo i preradu drveta u PKS, je često govorio kako se preradom trupca u rezanu građu, njegova vrednost duplira, a finalizacijom u nameštaj, vrednost trupca se uveća sedam puta. A profesor dr Zdravko Popović je još pre desetak godina tvrdio da bi bruto godišnji proizvod drvne industrije u Srbiji mogao biti oko milijardu evra, što znači da bi se vrednost sirovine, prema tadašnjim uslovima, mogla uvećati za neverovatnih dvanaest puta… Kolike bi tek domete drvna industrija Srbije mogla dostići kada bi, uz odgovarajući nivo finalizacije, isporuka drvnih sortimenata bila za više od trećinu veća i po strukturi bolja nego danas, mogli bi, opet, izračunati stručnjaci.
A ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković je izjavila da su javna preduzeća za gazdovanje šumama, preko Fonda za šume, u poslednjih 10 godina u izgradnju šumskih puteva u zemlji, ukupne dužine 1.000 kilometara, uložila oko 8,5 milina evra. Ona je na otvaranju skupa Podrška razvoju planiranja i izgradnje šumske infrastrukture u Srbiji koji je u Beogradu održan pre više od godinu dana, kazala da stanje šumskih saobraćajnica karakteriše nedovoljna gustina mreže šumskih puteva, a posledica takvog stanja su vrlo visoki troškovi transporta drveta i ostalih proizvoda šuma, što se odražava na ekonomičnost proizvodnje i otežano sprovođenje neophodnih mera nege i zaštite šuma.
Ako je za deset godina u šumsku infrastrukturu u Srbiji ukupno uloženo oko 8,5 miliona evra (što je prosečno 0,85 miliona evra godišnje), a prethodno pomenuti Program predviđa da se u narednih 30 godina prosečno godišnje u gradnju šumskih puteva ulaže oko 21 milion evra, onda su u Srbiji ulaganja u šumske puteve 24,7 puta manja od Programom predloženih!
Ukoliko ulaganja u šumske puteve zadrže dosadašnju dinamiku, bez puno detaljisanja smo izračunali da će prosečna otvorenost šuma sa sadašnjih 5 m/ha na 10 m/ha šumskog puta biti dostignuta za 150 godina!
Naš predlog je da drvoprerađivači i šumari zajedno argumentima ubede političare i da nađu načina da sugerišu Vladi Republike Srbije da ozbiljnije razmotri predlog Programa otvaranja šuma Srbije. Bila bi to za preradu drveta i šumarstvo, kao i za našu zemlju u celini, velika razvojna šansa. Da ponovimo: naši drvoprerađivači bi na raspolaganju mogli imati oko 40% više sirovine nego danas, samo kada bi se, uz odgovarajuću strategiju i ulaganja, otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih 5 metara šumskog puta po hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećala na samo 10 metara puta po hektaru... A može se desiti da nam jednog dana otvorenost šuma bude uslov za ulazak u EU...
Kliknite na sliku za prikaz galerije fotografija sa Prve konferencije - Drvna industrija i šumarstvo Srbije
Fotografije: Nemanja Ivanović
SPONZORI Prve konferencije - Drvna industrija i šumarstvo Srbije bili su: NIGOS, POLYTECHNIK, SEENERGY TIMBER, PALFINGER Srbija, Kerečki komerc i SIMPO, kao i portal drvne industrije Srbije WWW.DRVOTEHNIKA.INFO.
