top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


716         J2H      
  L    H    2 5   KTA
BKQ   874   D R      
  4    P    J S   H5B
7CR         MD7      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Ničega previše

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, urednik časopisa DRVOtehnika

Jedna mudra stara izreka kaže: Sve što je suvišno, protivno je prirodi! A još u antičko doba, u Delfima, bio je izgrađen hram i svetilište mitološkog boga Apolona, kome se, između ostalog pripisuje da je bio prvi bog lekarskog umeća i veština. Bogu Apolonu se takođe pripisuje razuman, zdrav i umeren način života, a u njegovom hramu je bila ispisana i maksima njegovog načina življenja: Ničega previše! 
Današnji čovek je odavno zaboravio stare mudrosti i pouke, pa sve manje  drži do umerenosti uz tendenciju da u svemu preteruje: od neprirodne i preobilne ishrane, fizičke neaktivnosti i sedećeg načina života do prekomerne upotrebe alkohola, pušenja, tableta i narkotika koji mu upotpunjuju iluziju dobrog načina života.
Uz eksploataciju prirode i drugog čoveka, ljudi bezobzirno eksploatišu i truju sami sebe, svoje organe i svoje mogućnosti. To čine sve dok su zdravi, ili se barem tako osećaju, ne misleći pri tome na posledice. Zato neki analitičari duhovito tvrde da se mnogi ljudi brižljivije odnose prema svom automobilu, mobilnom telefonu ili kompjuteru, nego prema vlastitom organizmu. 
Savremeni čovek je opsednut blagodetima civilizacije i sve više gubi iz vida činjenicu da je civilizacija izmenila samo način njegovog života, ali nije unela ništa novo i ništa bolje u biohemijske i fiziološke karakteristike ljudskog organizma. Čovekov je sazdan za kretanje, a ne za dugotrajno sedenje u automobilu, kafani, pred televizijskim ekranom ili za lenčarenje u mekoj fotelji. Čovek je zanemario ili zaboravio ovu činjenicu, pa usled smanjenih fizičkih napora i nedovoljnog kretanja, ljudi su osetno počeli da gube fizičku i radnu kondiciju. Pored toga, zbog zagađenog vazduha i buke, neprirodne ishrane, stresova, užurbanog života i drugih nepovoljnih uticaja urbane sredine, ljudi su sve manje otporni i sve više obolevaju. 
Kada je reč o savremenom otuđenju čoveka od prirode i neodgovornog ponašanja ljudi i ljudskih zajednica prema prirodi, pa i prema čovekovom biću kao delu prirode, može se sa sigurnošću reći da se ekološki problemi čovečanstva, svode na činjenicu da se privilegije društvenog napretka postepeno, ali sigurno, pretvaraju u pretnju čovečanstvu. Nažalost, sa ovog nivoa društvenih odnosa nije moguće očekivati da će ljudi blagovremeno i trezveno pojmiti ovu životnu činjenicu i učiniti malo napora za perspektivniji život.
U takvoj društvenoj situaciji svet se suočio sa epidemijom neviđenih razmera koja od pojedinca i društvene zajednice zahteva znatna odstupanja od uobičajenih obrazaca ponašanja i funkcionisanja, što kod ljudi izaziva različite reakcije, promene raspoloženja, napetost ili razdražljivost, zabrinutost, često strah i beznađe, a to su jasni pokazatelji da osoba otežano prolazi kroz ono što se dešava u njenom okruženju ili unutar nje same. Ljudi su sve manje otporni i sve lakše obolevaju, potvrdilo se i u proteklih, za svetsko stanovništvo verovatno najtežih i najneizvesnijih godinu dana kada je korona virus zahvatio kompletan ljudski rod. A kako savremeni, otuđen čovek sve manje drži do umerenosti uz tendenciju da u svemu preteruje, onda je sve više u sukobu sa sistemskim merama i preporukama koje bi mogle voditi zaustavljanju epidemije. Veliki je broj onih koji sve vreme ignorišu preporučene mere zaštite i distance, a nama se čini da su mere zaštite prilično labave što uvek daje šansu korona virusu, pogotovo što one koji odlučuju više brinu ekonomija i pad proizvodnje, nego problemi vezani za zdravlje ljudi... Zato je važno u svemu imati meru i nikad ne treba zaboraviti da su blagodeti civilizacije izmenile samo način našeg života, ali ništa novo i ništa bolje nisu uneli u fiziološke i biohemijske karakteristike ljudskog organizma. Zato se privilegije društvenog napretka postepeno, ali sigurno, pretvaraju u pretnju čovečanstvu.


Za sve nas je sada najvažnije da poštujemo preporuke stručnjaka: da često peremo ruke, da držimo odstojanje i obavezno nosimo masku u zatvorenom prostoru.