Pregled stanja i trendova u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u Republici Srbiji u 2023. i izgledi za 2024. godinu

Nakon rekordnih stopa rasta poslovnih prihoda i izvoza u 2022. godini situacija u preradi drveta i proizvodnji nameštaja od drveta u Republici Srbiji se drastično promenila tokom 2023. Pad potražnje na ključnim izvoznim tržištima uzrokovan poremećajima u trgovini proizvodima od drveta na globalnom nivou, odrazio se u značajnoj meri na izvoz nameštaja i proizvoda od drveta iz Srbije. Ovakva situacija je najviše pogodila izvoznike koji su orijentisani na tržišta zemalja EU, Kine i Srednjeg Istoka, dok su preduzeća koja su orijentisana na domaće i tržišta zemalja u okruženju imala nešto blaži pad potražnje i poslovnih aktivnosti. Posebno teška situacija tokom prvih deset meseci 2023. bila je sa izvozom proizvoda od drveta, dok je situacija sa izvozom nameštaja od drveta bila nešto bolja. 

Tempo rasta privrednih aktivnosti u većini zemalja razvijenog sveta značajno je usporen počev od drugog kvartala 2023. godine, uprkos blagim znacima rasta početkom godine zahvaljujući naglom padu cena energenata. Bum renoviranja stanova tokom pandemije COVID-19, zbog mera ograničenja u putovanjima, bio je važan faktor rasta potražnje nameštaja i proizvoda od drveta. Međutim, sa popuštanjem ovih mera taj bum se naglo završio u drugoj polovini 2022. godine. 

Rast kamatnih stopa, inflacije i najave moguće recesije u Evropi i Severnoj Americi u 2023. dodatno su usporile investicije u građevinarstvu, posebno u izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih stambenih objekata. S obzirom da je to jedan od glavnih pokretača potrošnje nameštaja i proizvoda od drveta to se u velikoj meri odrazilo i na njihovu potražnju i cene u ova dva regiona u prvih deset meseci ove godine. To se posebno odnosi na Evropu koja predstavlja drugi po veličini region u svetu po proizvodnji nameštaja, nakon Azije, i glavni centar svetskog trgovinskog prometa nameštajem.

Trend smanjenja uvoza proizvoda od drveta u Kinu nastavljen i u 2023. (drugu godinu za redom). Za prvih deset meseci 2023. vrednost uvoza proizvoda od drveta u Kinu je opala za 3,6 milijardi USD ili 19,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pad vrednosti uvoza zabeležen je u većini kategorija proizvoda od drveta, a najviše kod vrednosti uvoza trupaca 26% ili 1,9 milijardi USD i rezane građe 9,4% odnosno 0,6 milijardi USD. Pad vrednosti uvoza trupaca je rezultat pada količina i cena, dok je pad vrednosti uvoza rezane građe u najvećoj meri rezultat pada cena jer je uvoz rezane građe po količini, za većinu drvnih vrsta, porastao. Izuzetak predstavljaju rezana građa hrasta i bukve čiji je uvoz zabeležio pad i po količini i po vrednosti. 

Imajući u vidu da su zemlje EU i Kina glavni trgovinski partneri Srbije, kada su u pitanju izvoz i uvoz nameštaja i proizvodi od drveta, ovako nepovoljna situacija u ovim regionima odrazila se i na preradu drveta i proizvodnju nameštaja u Republici Srbiji. 

Ukupan izvoz prerade drveta i proizvodnje nameštaja od drveta Republike Srbije u prvih deset meseci 2023. godine iznosio je 598,9 miliona USD¹⁾ što je za 25,7 miliona USD ili 4,1% manje u poređenju sa istim periodom 2022. Izvoz prerade drveta iznosio je 293,6 miliona USD što je za 13,5% ili čak 45,8 miliona USD manje u odnosu na isti period 2022. Izvoz nameštaja od drveta u istom periodu iznosio je 305,3 miliona USD što je predstavljalo rast od 7% ili 20,1 milion USD. 

Grafikon: Učešće pojedinih kategorija proizvoda u vrednosti ukupnog izvoza nameštaja i proizvoda od drveta Republike Srbije u prvih deset meseci 2023. godine

U strukturi ukupnog izvoza nameštaja i proizvoda od drveta, posmatrano po vrednosti, i dalje je visoko učešće poluproizvoda, čak 42% (grafikon 1). 
Zbog visokog učešća poluproizvoda u strukturi ukupnog izvoza nameštaja i proizvoda od drveta ovakva struktura se ne može smatrati zadovoljavajućom. Od 2019. do kraja oktobra 2023. godine iz Srbije je izvezeno 1,23 miliona m³ rezane građe lišćara čijim izvozom je ostvaren devizni priliv od 437,4 miliona USD. Da je samo 1/3 od te količine prerađena u podove i nameštaj od drveta devizni efekat bi bio najmanje 4-6 puta veći. Kapaciteti za takvu preradu u Srbiji postoje jer su pojedini proizvođači podova i nameštaja bili prinuđeni da uvoze rezanu građu za svoje potrebe jer nisu imali mogućnosti da istu nabave od domaćih proizvođača. Situacija se malo promenila tokom 2023. kada je zbog otežanog izvoza porasla ponuda rezane građe lišćara na domaćem tržištu.

Koliko je bila teška situacija sa izvozom proizvoda od drveta, posebno u drugoj polovini 2023. potvrđuju informacije od većine izvoznika kao i podaci o vrednosti izvoza na najznačajnija izvozna tržišta. Od 15 najznačajnijih zemalja u koje se izvoze proizvodi od drveta iz Srbije vrednost izvoza je opala u čak 11 zemalja, dok je u svega 4 zemlje izvoz imao blagi rast. Ako se izuzme Ruska Federacija, najveći pad vrednosti izvoza bio je u Austriju (-22,3%), Kinu (-20,3%), Belgiju (-19,5%), Hrvatsku (-18,9%) i Holandiju (-14,3%). Izvoz je opao i u Bosnu i Hercegovinu, Nemačku, Sloveniju i Ujedinjene Arapske Emirate. S druge strane skroman rast vrednosti izvoza ostvaren je u Francusku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Grčku.

Posmatrano po kategorijama proizvoda od drveta, najveći pad izvoza posmatrano po vrednosti, u prvih deset meseci 2023. imao je izvoz podova od drveta i građevinske stolarije u iznosu od 16,8 miliona USD ili 24,7% u poređenju sa istim periodom 2022. Sledi rezana građa sa padom od 8,9 miliona USD ili 10,01%. Opao je čak i izvoz trupaca za 9,4 miliona USD što se može smatrati dobrim trendom u sferi izvoza proizvoda od drveta u 2023. Pad izvoza trupaca zabeležen je i po količini treću godinu za redom što je znak da mere koje su preduzete u toj oblasti daju rezultate.

Koliko izvoz najkvalitetnijih trupaca pravi probleme domaćim prerađivačima drveta i u nekim zemljama EU pokazuju primeri iz Francuske i Belgije. U Francuskoj je 2022. godine 550 hiljada m3 ili skoro 30% od ukupne proizvodnje trupaca hrasta izvezeno u Kinu. To je u značajnoj meri ograničilo domaću proizvodnju rezane građe. Francuska je bila najveći snabdevač Kine trupcima hrasta u 2022. značajno ispred SAD (300 hiljada m³) i Belgije (75 hiljada m³). Pilane koje se bave preradom trupaca hrasta u Evropi i dalje se suočavaju sa jakom konkurencijom od strane kupaca iz Kine, što rezultira stalnim rastom njihovih cena.

Najteža situacija u sferi proizvoda od drveta u Srbiji je u proizvodnji i izvozu drvnog peleta. Izvoz peleta, za prvih deset meseci 2023. je svega 33 hiljade tona, a uvoz 52 hiljade tona. S duge strane potražnja peleta na domaćem tržištu je slaba, zbog zaliha koje su ostale kod potrošača usled blage zime u prethodnoj grejnoj sezoni. Izvoz je usporen jer je i u Evropi potražnja za peletom 2023. bila slaba zbog ogromnih količina peleta koje su uvezene u drugoj polovini 2022. koje su ostale neprodate zbog blage zime. Zbog toga su mnogi proizvođači peleta u Srbiji odlučili da trenutno prekinu ili drastično smanje proizvodnju jer su opterećeni velikim zalihama.  

Kod nameštaja od drveta najveći rast izvoza u prvih deset meseci 2023. ostvaren je u kategoriji tapaciranog i netapaciranog nameštaja za sedenje i kuhinjskog nameštaja. Izvoz tapaciranog nameštaja za sedenje iznosio je 97 miliona USD što je za 26,5 miliona USD više u odnosu na isti period prethodne godine. Ova kategorija nameštaja ostvarila je i najveću stopu rasta izvoza u iznosu od 37,6%. Ovako visoka stopa rasta u najvećoj meri je rezultat rasta izvoza u Italiju čija je vrednost dostigla 34 miliona USD što je 2,7 puta više u odnosu na isti period 2022. Vrednost izvoza ove kategorije nameštaja porasla je i u Veliku Britaniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Holandiju, Belgiju i Švajcarsku. 

I kod netapaciranog nameštaja za sedenje ostvaren je rast izvoza. U prvih deset meseci 2023. vrednost izvoza je iznosila 7,6 miliona USD što je za 1,5 miliona ili 24,3% više u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći rast izvoza stolica od drveta ostvaren je u Belgiju i Francusku.

Vrednost izvoza kuhinjskog nameštaja iznosila je 13,3 miliona USD što je predstavljalo rast od 5,5% u odnosu na prvih deset meseci 2022. Za razliku od kuhinjskog i nameštaja za sedenje, izvoz većine ostalih kategorija nameštaja je bio u blagom padu. 

I pored svih problema sa kojima su se susretali proizvođači i izvoznici u prvih deset meseci 2023. ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nameštaja i proizvoda od drveta Republike Srbije u vrednosti od 203,2 miliona USD. Suficit kod nameštaja od drveta iznosio je  233,2 miliona USD, dok je prerada drveta imala deficit od skoro 30 miliona USD. 

Nameštaj SIMPO

Kada je u pitanju uvoz, kod proizvoda od drveta on je iznosio 323,5 miliona USD i bio je manji za 42,2 miliona USD u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Sve najznačajnije kategorije proizvoda od drveta imale su pad uvoza, a najviše rezana građa (14,7 miliona USD), ploče vlaknatice (8,7 miliona USD), ploče iverice (7,2 miliona USD) i furnir i furnirske ploče (4,1 milion USD). Pad uvoza ploča na bazi drveta odražava nešto slabiju potražnju za pločastim nameštajem na domaćem tržištu ali i u izvozu u poređenju sa 2022. godinom.  

U kategoriji nameštaj od drveta uvoz je iznosio 72,1 milion USD. Tapacirani i netapacirani nameštaj su dve kategorije koje su imale rast uvoza u iznosu od 1,2 miliona USD. Rast uvoza je zabeležen i kod kancelarijskog nameštaja u iznosu od 0,3 miliona USD. Ostale kategorije nameštaja imale pad vrednosti uvoza.

Izgledi za 2024. godinu u kontekstu globalnih tržišnih kretanja i novih EU direktiva

U izgledima za 2024. pošlo se od procena investicija u sektoru građevinarstva i stambene izgradnje u Evropi i Severnoj Americi. Razlog je značaj ovog sektora za potrošnju nameštaja i proizvoda od drveta. Sektor građevinarstva u ova dva regiona, Kini i Japanu glavni je pokretač globalne trgovine nameštajem i proizvodima od drveta. Prognoze Euroconstructa za 2024. pokazuju nastavak pada investicija u Evropi u izgradnju stambenih objekata za 2,7%, a u renoviranje stanova za 3,6%. U drugim sektorima građevinarstva predviđen je rast investicija od 1,4% do 2,9%. Početak oporavka sektora stambene izgradnje u Evropi predviđa se tek u 2025. U Severnoj Americi se očekuje blagi rast u sektoru prodaje i izgradnje kuća tokom 2024. I Vlada Kine je najavila podršku sektoru stambene izgradnje i opremanju objekata. Zbog toga su realna očekivanja da će potrošnja drveta i proizvoda od drveta imati rast u Severnoj Americi i Kini dok će u Evropi ona u velikoj meri zavisiti od kretanja u sferi kamatnih stopa. 

Ovakva očekivanja su značajna za izvoz nameštaja i proizvoda od drveta iz Srbije na ova tržišta. Blagi optimizam rasta potrošnje ključnih proizvoda od drveta u Kini i Evropi pomalo kvare donete direktive Evropske Komisije kojima se uspostavljaju okviri za dostizanje cilja o klimatski neutralnoj Evropi do 2050. Najvažnija direktiva koja se odnosi na sve proizvode od drveta je EUDR direktiva (European Union Deforestation-Free Supply Chain Regulation). Direktiva je stupila na snagu 29. juna 2023. sa početkom primene od 30. decembra 2024. Ovom direktivom uspostavlja se nadzor nad kompletnim lancem snabdevanja drvetom i proizvodima od drveta koji se stavljaju u promet na tržištu Evropske unije. Jedan od važnih dokumenata koji će izvoznici iz Srbije morati da prilažu uz robu koju izvoze na tržište EU jeste dokument o geolokaciji/geolokacijama na kojima je posečeno drvo od kojeg su proizvedeni proizvodi koji se izvoze na ovo tržište.

EUDR je svakako ambiciozan projekat i zahtevaće značajne resurse i saradnju svih strana uključenih u plasman proizvoda od drveta na tržište EU. Verovatno će imati dodatne finansijske posledice po proizvođače, trgovce i potrošače. 

Kanada je već izrazila svoje nezadovoljstvo zahtevima za dostavljanje izjava/potvrda o geolokacijama, dok su Indonezija i Malezija već formirale zajednički tim za sprovođenje EUDR-a.  Proizvođači i izvoznici iz Srbije bi trebali na vreme da pokrenu inicijativu za razgovore i da zajedno sa predstavnicima šumarstva razmotre sve aspekte primene EUDR, a posebno dobijanje potvrde o geolokaciji za posečeno drvo. 

U moru drugih izazova koji će pratiti proizvođače nameštaja i proizvoda od drveta iz Srbije u 2024. to će biti jedan od važnijih izazova jer bez potpune dokumentacije koju predviđa EUDR neće biti moguće izvoziti nameštaj i proizvode od drveta na tržište EU, već od 30. decembra 2024. Iako je odredba o geolokaciji izazvala brojne reakcije izvan EU, a u manjoj meri i unutar EU, Evropska Komisija je, za sada, odlučna u sprovođenju donete direktive.  

Kriza u Sueckom kanalu koja je dodatno eskalirala početkom decembra 2023. godine i najave brodara da će zaobilaziti ovaj plovni put u transportu robe prema Dalekom Istoku dodatni su problem za sve izvoznike proizvoda od drveta iz Srbije. Najavljen je rast cena transporta što će se odraziti i na cene proizvoda od drveta.

Kako dalje?

I pored relativno zadovoljavajućeg stanja u izvozu nameštaja za sedenje jedan od tri najveća proizvođača drvenih stolica u Srbiji, sa proizvodnom od oko 1,5 miliona komada na godišnjem nivou, doneo je odluku da, posle 22 godine rada, prekine proizvodnju stolica. To će se desiti od marta 2024. Razlog je neprofitabilnost proizvodnje izazvana stalnim rastom cena sirovina, energije, niskim koeficijentom obrta, problema sa nedostatkom radne snage ali i nemogućnošću da bude cenovno konkurentan stolicama iz Kine na ključnim tržištima zemalja Evropske unije, u koje izvozi svoje proizvode. Ovaj proizvođač je već preusmerio deo svoje proizvodnje na proizvodnju tapaciranog nameštaja čiji su inputi značajno jeftiniji, a koeficijent obrta značajno veći u poređenju sa proizvodnjom stolica. 

Nameštaj KOLAREVIĆ

I drugi proizvođači stolica u Srbiji se susreću sa brojnim problemima koji su eskalirali u poslednje tri godine do te mere da neki od njih traže alternative. Problemi su prisutni i kod drugih proizvođača nameštaja od masivnog drveta, posebno kod onih koji rade lon (lohn) poslove. Zbog niske profitne margine neki od njih su bili prinuđeni da nakon isteka ugovora prekinu sa takvim poslovima, a drugi održavaju nivo proizvodnje koji je potreban da se ispoštuju postojeći ugovori sa inostranim trgovcima do njihovog isteka. Tri velika proizvođača nameštaja od masivnog drveta su odlučila da se preorijentišu na druge proizvode. To nije dobra vest za srpsku industriju nameštaja.  
I u proizvodnji podova od drveta je teško stanje u poređenju sa periodom pre pandemije COVID-19. Najveći proizvođač podova od drveta je prepolovio svoju proizvodnju, prvenstveno zbog nedostatka sirovine. Jedan od najvećih proizvođača brodskih podova od plemenitih lišćara je prekinuo proizvodnju pre dve godine i fabriku sa opremom iznajmio jednom inostranom preduzeću. Umesto gotovih podova u fabrici se sada proizvodi samo gazeći sloj za višeslojne podove i kao poluproizvod se izvozi iz Srbije. 

U okolnostima stalnog rasta ulaznih elemenata proizvodnje, nedostatka radne snage, tržišnih neizvesnosti koje sa sobom donose tekuća globalna kretanja, izražene konkurencije ali i novih direktiva koje su donete u EU i koje sa sobom donose nova pravila u izvozu proizvoda od drveta na ovo tržište, sve veći broj proizvođača traži načine kako da se prilagode novonastalim uslovima. Proces restrukturiranja proizvodnje nameštaja od masivnog drveta u Srbiji je definitivno počeo. Taj proces ubrzavaju kretanja na tržištima na koja se nameštaj izvozi i potrebe preduzeća za što bržim prilagođavanjem trendovima u svim sferama poslovanja. U nedostatku strategije razvoja i odgovarajuće institucionalne podrške proces restrukturiranja može biti poguban za mnoga preduzeća. Iako se čini da su trenutna razmišljanja i pogledi vlasnika preduzeća usmereni u dobrom pravcu, to može da se promeni za kratko vreme jer su turbulencije na globalnom, a i mnogim regionalnim tržištima, čini se potpuno nekontrolisane i ne zna se u kom pravcu će se dalje odvijati. 

Neizvesnost je nikad veća. Rizik od propadanja domaćih preduzeća takođe nikad veći. A preduzeća i grana u celosti su i dalje prepušteni sami sebi bez sistemske podrške od strane države. Partnerstvo sa državom i strukom u rešavanju problema čini se nikad nije bilo potrebnije. Zbog toga mnogi proizvođači apeluju na državu i struku da se uključe u ove procese kako bi se sačuvala domaća preduzeća, a time i ova industrijska grana. Vremena je malo, a problema mnogo. U takvim okolnostima znanje, mudrost, vizionarstvo i prevazilaženje ličnih sujeta nikad potrebnije. Zbog toga je preko potrebno da se u što kraćem roku napraviti prvi korak, hitno donošenje Akcionog plana institucionalne podrške preradi drveta i proizvodnji nameštaja Srbije. Bez uspostavljanja ovakve vrste partnerstva postoji ozbiljan rizik da srpska industrija nameštaja od masivnog drveta postane grana propuštenih šansi. U ovako turbulentnom vremenu, možda i zauvek!

¹⁾ Izvor podataka za ovaj članak je Centar za trgovinu drvetom Šumarskog fakulteta u Beogradu. Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni nameštaja i proizvoda od drveta u prvih deset meseci 2023. godine su preliminarni i postoji mogućnost pojave određenih razlika u odnosu na konačne podatke koji će biti objavljeni tek u drugoj polovini februara 2024. godine. Međutim, imajući u vidu relevantnost izvora ne očekuje se da razlike budu tako velike da bi mogle da promene izvedene ocene.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 81, januar 2024.