Čudesni svet stolica - Alvar Alto - Paimio stolica

Renesansa drveta kao materijala kroz razvoj nove tehnologije

Paimio stolica predstavlja prekretnicu savremenog pogleda na drvo kao materijala za izradu nameštaja organskih formi. Dok su drugi autori realizaciju sličnih ideja pronalazili u metalu, Alvar Alto je rešenje video u korišćenju tradicionalnog materijala i savremenoj tehnologiji.

Alvar Alto se nakon studija arhitekture vrlo brzo pozicionirao u struci, u početku u Finskoj, a ubrzo i u Evropi i SAD-u. U cilju opremanja svojih arhitektonskih zdanja bavio se dizajniranjem nameštaja, rasvete i malih kućnih predmeta, zahvaljujući čijem ogromnom uspehu je postao popularan ne samo kao arhitekta, već i dizajner. Većinu svojih dela, nastalih u periodu 1924-49 godine radio je u saradnji sa suprugom Aino.

 Alvar Alto (1898-1976) uživao je izuzetno bogatu i raznovrsnu karijeru arhitekte i dizajnera, kako kod kuće u Finskoj, tako i u inostranstvu. U radu mu je pomagala supruga Aino i zajedno su dali neka od najikoničnijih rešenja Modernog pokreta, bazirana na holističkom principu u čijem središtu su bile potrebe čoveka.

Svoje prve eksperimente sa lameliranim drvetom i izradom otpresaka, započeo je sa proizvođačem nameštaja Otom Kohonenom kasnih 1920-tih, upravo na kraju decenije koju je obeležila popularnost Bauhaus škole i nameštaja čija je konstrukcija bila prevashodno izrađena od čeličnih cevi. Alto nije bio zadovoljan komadima od čelika jer je verovao da drvo kao materijal ima niz prednosti u odnosu na metal: slabije provodi toplotu, nema neprijatan odsjaj, apsorbuje zvuk itd. Prvi je prepoznao strukturni potencijal lameliranog drveta koje istovremeno omogućava čvrstoću, elastičnost i lepotu izrađenog nameštaja.

Do ranih 1930-tih najveći deo tehnoloških problema je bio rešen i počelo se sa razvojem konkretnih komada. Alto je obraćao posebnu pažnju da se održi što je moguće niža cena proizvoda, a ujedno razviju funkcionalne i originalno oblikovane konstrukcije. 

Crtež Modela br. 41 (Paimio stolica) i Modela br. 31 zaveden u Finskom zavodu za patente pod brojem 3378, 8. jula 1935. godine.

Od svih Altovih komada nameštaja, Paimio stolica je postala njegovo najprepoznatljivije delo, kako po svojoj genijalnoj konstrukciji i upotrebi materijala tako i po harmoničnoj proporciji. Povod za razvijanje njenog inovativnog dizajna je bila činjenica da je 1929. godine Alto pobedio na dizajnerskom konkursu za projektovanje novog sanatojuma za lečenje tuberkuloze u Paimiu u jugozapadnoj Finskoj, građevini koja mu je donela međunarodnu reputaciju. 

Kako su demokratizacija dizajna i humanizam u arhitekturi bili ciljevi kojima je uvek težio u svom stvaralaštvu, Alto je posebnu pažnju posvetio svim detaljima sanatorijuma koji bi mogli doprineti bržem ozdravljenju pacijenata. Naime, do otkrića antibiotika, najbolje lečenje od tuberkuloze su predstavljali vazduh, sunce, dobra higijena i odmor. Tako je sam objekat osmišljen da ima četiri krila kako bi svetlost dopirala do svake prostorije u što većoj količini, da veštačko osvetljenje ima što manje odsjaja, da zidovi budu dobro izolovani, da se smanji svaka buka koja se može proizvesti u bolesničkoj sobi (mek pod i lavabo sa posebno izraženim nagibom za slivanje vode), a izabrana je i diskretna i umirujuća paleta boja. On je sa istom idejom dizajnirao i sav nameštaj za opremanje sanatorijuma, prezentujući ga klijentu u martu 1932. godine. U aprilu iste godine je na Nordijskom kućnom sajmu u Helsinkiju prvi put predstavio svoja tri nova modela nameštaja, od kojih je jedan bio Paimio stolica, poznata i kao Model br. 41. 

Demonstracija fleksibilnosti Paimio stolice pokazana na fotografiji sa dvostrukom ekspozicijom 1930. godine.

Paimio stolica je odmah osvojila stručnu javnost delikatnošću svoje siluete, nastale upravo kao rezultat uslovljenosti materijala i funkcije. Njena organska forma je bila u potpunosti izrađena od drveta, a zakrivljena školjka stolice pričvršćena samo u četiri tačke tako da se uvijala pod težinom osobe i pružala zapanjujući stepen elastičnosti. Alto je smatrao da ovaj efekat omogućava lakše disanje tuberkuloznim pacijentima i nije mogao ni pretpostaviti koliku popularnost će steći među zdravim korisnicima. 

Talasasta forma dva okvira Paimio stolice je postignuta slepljivanjem furnira i njihovim presovanjem u kalupu. Okviri su izrađeni od jednog otpreska koji se zatim deli na pola, kako bi stolica tokom vremena ostala savršeno uravnotežena. Tekstura furnira je tako složena da se spoj ne može lako prepoznati što doprinosilo njihovom skladnom i salivenom izgledu. Mesta spajanja školjke sa okvirom su ujedno pozicije gde se nalaze treći elementi stolice koji je dodatno ukrućuju. Broj ovih vezača je varirao u razvojnim fazama dok se nije pronašla mera koja ujedno omogućava stabilnost konstrukcije, a istovremeno ne narušava fluidnost i lakoću njene forme. 

Ubrzo po otvaranju sanatorijuma 1933. godine, prepoznat je potencijal Paimio stolice kao komada nameštaja pogodnog za opremanje prostora različitih namena. Između ostalog, tvrdo sedište se pokazalo kao vrlina pri korišćenu stolice za čitanje, jer je onoga koji sedi istovremeno držala u budnom stanju i pružala dovoljnu udobnost. Alto je u početku koristio drvo bukve za izradu stolice, ali je 1934. godine prešao na brezu, imajući u vidu da je ta vrsta lokalno zastupljena.

Paimio sanatorijum za lečenje od tuberkuloze u zapadnoj Finskoj, arhitektonsko delo koje je Altu donelo međunarodnu reputaciju.

Prostorija u Paimio sanatorijumu gde se nalaze stolice br. 41 namenjene za relaksiranje pacijenata.

Sa kolikom pažnjom je Alto mislio na sve detalje u sanatorijumu pokazuje i dizajn lavaboa za bolesničke sobe. Unutrašnja forma ublažava zvuk pri pranju ruku, kako bi se doprinelo stvaranju uslova za maksimalno relaksiranje i oporavak pacijenata.

Međunarodni uspeh Altovog nameštaja usledio je odmah nakon lansiranja kolekcije u Londonu 1933. godine, a naredne promocije na Milanskom trijenalu 1936. godine i u Muzeju moderne umetnosti MOMA u Njujorku 1938. godine, samo su proširile njegovu popularnost. 

 
Paimio stolica se sastoji samo iz tri različita elementa: dva bočna okvira koji istovremeno čine prednje noge, rukonaslone i zadnje noge, jedinstvene školjke za sedište i leđni naslon, kao i tri poprečna vezača.

 
Levo: Radi podizanja udobnosti prilikom sedenja može se koristiti jastuk za glavu. Četiri horizontalna proseka na otpresku za sedište i naslon imaju za cilj povećanje trenja između jastuka i školjke i omogućavaju njegovo lakše pozicioniranje. 
Desno: Oblik otpreska, kao i način i mesto pričvršćenja omogućavaju fleksibilnost prilikom sedenja u Paimio stolici.

 
Detalj spoja školjke i okvira u gornjoj i u donjoj​ tački

Kako bi zadovoljili veliku potražnju za dizajniranim komadima, Alvar Aalto i njegova supruga Aino, sa prijateljima Maire Gulihsen i Nils-Gustavom Halom, osnovali su kompaniju Artek 1935. godine. Za ime su izabrali kovanicu nastalu od reči umetnost i tehnologija, kako bi naglasili važnost tehničke stručnosti za razvoj proizvoda visoke likovnosti. Kompanija je kasnije pored Altovih proizvoda uspešno razvijala i nameštaj drugih finskih dizajnera. Od 2013. godine je u vlasništvu švajcarske kompanije Vitra koja i danas proizvodi Paimio stolice, kao i veći deo Artekovog asortimana. 

Izrada otpreska za okvire Paimio stolice tehnologijom koju je Alto razvijao sa Otom Kohonenom, a kasnije koristio u svojoj kompaniji Artek. 

Paimio stolica predstavlja oličenje Altovog umetničkog opusa, zbog svoje svevremene forme sazdane u savršenom spoju estetike i funkcije. Istovremeno, ona je i divan primer demokratičnog dizajna, koji omogućava širim slojevima društva da uživaju u visoko estetizovanom predmetu.

Stolica B 35 Marsela Brojera izrađena od čeličnih cevi koja po svemu odražava glavni tok autora Modernog pokreta i čija forma je inspirisala Alta za ravoj Paimio stolice.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 69, januar 2021.