Renesansa industrije drvenih igračaka

Toy-land

Muzejski artefakti pokazuju da je čovek postao Homo ludens (biće koje se igra) vrlo rano. Ili vrlo davno, zavisi kako ko broji. Sačuvani arheološki nalazi iz praistorijskog perioda pokazuju da su prve igračke izvesno bile od drveta i da su to najverovatnije bile zvečke, potom i stilizovani predmeti iz najbliže okoline – drveni mačevi, koplja, figurice životinja i raznih bića, upotrebni predmeti raznih vrsta... 

Igračka je objekat namenjen igri, posebno dizajniran da nečemu nauči dete ili da ga zabavi, a ako se igra sa nekim – da ga poveže sa drugim osobama i da stvori emotivnu vezu. I odrasli se mogu igrati, povezivati se kroz igru ili je koristiti u terapeutske svrhe. Igračke su, dakle, medijum koji omogućava da se obogate prevashodno detetove kognitivne, socijalne i lingvističke veštine kroz zabavu u skoro svim društvima na svetu. Psiholozi tvrde da su najbolje igračke one koje ne rade ništa jer onda mašta mora da radi 100%. Značajni filozofi tvrde da je slobodna igra osnov kulture i civilizacije, dok naš ugledni profesor Ratko Božović ide toliko daleko da piše: „Kad zgasne igre, zgasnuo je i život“. Eto kolika je važnost igre.

Foto: Pinterest.com

Ne mora se biti naročito poslovno pronicljiv niti mudar da se zaključi da je proizvodnja i prodaja robe za decu obećavajuća vrsta preduzetničke aktivnosti. Ovu tvrdnju potkrepljuje ogroman broj proizvoda na policama trgovina, kako velikih trgovačkih lanaca, tako i sasvim malih, lokalnih. I uprkos obilju proizvoda za decu i zaista velikoj ponudi, potrošači se ipak radije okreću visokokvalitetnim proizvodima, proverenim i sigurnim, bez obzira na neretko višu cenu. Zašto? Zato što zdravlje deteta zavisi upravo od kvaliteta tih proizvoda. To apsolutno važi i za igračke koje čine važan segment ovog tržišta.

Ogroman udeo na tržištu igračaka čine plastične igračke, a one, prema podacima magazina „Green Child“, mogu sadržati različite štetne materije kao što su: ftalati (supstance koje proizvođači stavljaju da bi plastika bila mekša i savitljivija, a mogu dovesti do endokrinih poremećaja i podsticati rast karcinoma), kadmijum (plastični stabilizator koji je kancerogen i utiče na normalan razvoj mozga i rad bubrega) i olovo (koje se koristi da učini igračke trajnijim, a utiče na nervni sistem i gubitak sluha, kao i sindrom poremećaja pažnje i smanjenje koeficijenta inteligencije). Stoga se roditelji sve češće okreću drvenim igračkama pa je i kod nas primetan trend rasta prodaje drvenih igračaka. 

Foto: joom.com

Drvo je možda najplemenitiji materijal s kojim dete dolazi u dodir. Dodirujući drvo, dete se povezuje s prirodom. Igračke od drveta nemaju opasne ivice i praktično su neuništive (dete će mnogo teže polomiti drvene kocke ili drveni autić), te će duže trajati. Drvo je nesumnjivo ekološki materijal za razliku od plastike, o čijoj štetnosti za okolinu ne moramo posebno trošiti reči.

Foto: pino-toys.rs​

Drvene igračke su često ili sasvim jednostavnog ili sasvim neobičnog i originalnog dizajna. Neretko imaju pomalo „retro“ izgled što roditelje vraća u detinjstvo i daje im pomalo sentimentalnu notu za celu porodicu.

Rast u segmentu proizvodnje i prodaje drvenih igračaka u svetu dogodio se devedesetih godina prošlog veka, a sa porastom ekološke svesti i raznim pokretima za povratak prirodi i prirodnim materijalima poslednjih godina dobija sve više na zamahu te zauzima oko 30% trenutnog svetskog tržišta. Kod nas je pre desetak godina bio relativno slab izbor drvenih igračaka, ali sada i veliki i mali dobavljači šire svoj portfolio proizvodima iz ove niše na tržištu. Ono što posebno raduje jeste činjenica da je sve više malih, porodičnih preduzetnika koji se okreću proizvodnji drvenih igračaka kod nas kako se može videti na sajtu Agencije za privredne registre.

Tržište drvenih igračaka može se sagledavati iz nekoliko segmenata. 
Po uzrastu: 0-12 meseci, 1-3 godine, 3-5 godina, 5-12 godina i 12 i više godina.
Uzrast od 1 do 3 godine ima najveći udeo na tržištu. U ovoj ranoj fazi emocionalnog i mentalnog razvoja deteta, edukativne i numeričke igračke su najtraženije. 

Po tipu proizvoda: setovi za konstrukcije (tzv. „kocke“), lutke, minijature, vozila, kolekcionarske igračke, igračke za fizičku aktivnost, slagalice i druge mozgalice i društvene igre. Ako tržište posmatramo u ovom segmentu, definitivno su najpopularniji setovi za konstrukcije ili „kocke“ i, po svim predviđanjima, tako će ostati i dalje. Ovakve igračke dugo drže dečju pažnju, zahtevnije su za igru, stimulišu kreativnost i logičko razmišljanje. Konstruktivni setovi čine skoro polovinu proizvedenih igračaka od drveta.

Bilo bi zanimljivo istražiti i videti ko su kod nas ključni igrači u ovom segmentu. Deluje da se Pino Toys izdvaja od domaćih proizvođača. U ponudi svih značajnijih prodavaca i distributera igračaka mogu se naći i drvene igračke, ali ako se pažljivije pogleda, uglavnom su to igračke iz uvoza. U poređenju sa plastičnim igračkama, koje su najvećim delom iz Kine, drvene igračke dolaze i iz evropskih zemalja. 
Ipak, raduje sve veća ponuda malih domaćih proizvođača koji svoje drvene igračke nude i kroz druge kanale prodaje, poput knjižara i papirnica, te kroz prodaju preko društvenih mreža i onlajn trgovinu, ali i kroz razne „organik“ i „ekološke“ prodavnice.

Uprkos višoj ceni u poređenju sa plastičnim igračkama, koja u startu dolazi od više cene drveta kao sirovine, ali ručne izrade ili dorade, drvene igračke ponovo pronalaze svoje mesto i čvrsto verujemo da će se trend potražnje za njima nastaviti i u godinama pred nama te da će možda i domaća industrija drvenih igračaka ozbiljnije živnuti.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.