Drvo u total dizajnu - Dukley Beach Loung u Budvi
Na primeru plažnog restorana „Dukley Beach Lounge“ na poluostrvu Zavala u Budvi susrećemo se sa upotrebom drveta u materijalizaciji gotovo celokupnog prostora. S obzirom na namenu prostora, neposrednu blizinu mora, prisustvo vlage iz atmosfere tokom cele godine, jedina vrsta drveta koja je mogla funkcionalno i estetski da zadovolji sve ove uslove bilo je drvo kumaru. Ovaj materijal je tako primenjen na podu, zidovima, tavanici, i njemu je bio prilagođen izbor ostalih materijala i svi detalji enterijera.
Kumaru (cumaru) je vrlo tvrdo i otporno drvo brazilskog porekla. Boja mu je crvenkasto-smeđa do ružičasto-smeđa i 120% ima veću gustinu od hrasta. Na otvorenom postane ravnomerno svetlosmeđe boje, a pod uticajem padavina u spoljašnjem prostoru ravnomerno dobije sivi ton. Ovo drvo i teško gori, pa je zato prikladno za stambene objekte, kao i za javne prostore. Kumaru raste u Srednjoj i Južnoj Americi, i dostiže visinu do 55 m i prečnik do 170 cm. Vek njegovog trajanja je i preko 35 godina bez održavanja, čak i u direktnom dodiru sa zemljom. Održavanje kumaru drveta je vrlo jednostavno, jer je drvo prirodno postojano i otporno (na sunce, kišu, led), i ne zahteva nikakvu dodatnu hemijsku zaštitu. U enterijeru ili eksterijeru primenjuje se u formi letvi ili greda, koje mogu biti fino ili grubo rebraste – nutovane.
Restoran Dukley koncipiran je kao luksuzni plažni ugostiteljski prostor koji je smešten tik uz obalu Budvanske rivijere. Od nekadašnjeg prostora koji je trebalo da bude parking, investitor je zahtevao elitni objekat koji će biti u prisnom dosluhu sa prirodom, minimalističke koncepcije i sa najboljim mogućim iskorišćenjem lokacije. Autor, beogradski arhitekta Đorđe Gec, na čelu biroa Fluid arhitektura, dao je na ove zahteve odgovor koji je krajnje specifičan, ali je u isto vreme suština njegove arhitektonske vizije. Fluidan, tečan prostor restorana briše granice između enterijera i eksterijera, prostor se vizuelno čini mnogo veći i kompleksniji no što u realnosti zapravo jeste, a potcrtane su i karakteristike kakve su metamofrobilnost i adaptibilnost prostora, kao i pokretljivost fasade. Arhitektonski koncept baziran je na povećanju prostora uz pomoć uvođenja isturene konzolne terase, koja je u takvom perspektivnom odnosu sa ostatkom konsktrukcije da se iz daljine, sa mora, čini da prostor ne izlazi iz dominantne vertikalne ravni kompleksa. Staklena klizna fasada omogućava da se prostor restorana zaštiti od loših klimatskih prilika. Konstrukcija objekta zasnovana je na pocinkovanom limu (koji odoleva vlazi i procesu rđanja), a nameštaj je pažljivo birane aluminijumske konstrukcije.
Materijalizacija drvenih kumaru partija urađena je shodno principu što veće funkcionalnosti. Tako je pod onog dela restorana koji je pod otvorenim nebom od letvi koje međusobno poseduju mali razmak, i koje zbog opasnosti od klizanja nisu glatke već nazubljene površine. Ostatak poda je u kumaru drvetu složenom kao brodski pod. Ovakav decking (paluba) koncept daje posetiocima osećaj kao da su na brodu. Identičan princip primenjen je i iznad, na tavanicama.
Dizajn objekta rađen je u total maniru, što znači da su eksterijer i enterijer tretirani jedinstveno, i obrađeni identičnim principima modelovanja. Takav jedinstven, total tretman omogućile su upravo tehničke i tehnološke karakteristike kumaru drveta. Opšta stilska odlika restorana podrazumeva minimalističke i hi-tech izraze, uz pomoć kojih je prostor lako saglediv, vizuelno nezasićen, vazdušast, lagan, pravih i jasnih linija, krupnih oblikovnih poteza, a opet, zahvaljujući primeni drveta kao glavnog materijala, pun je topline, naracije i živosti. Modernizam kao nedvosmislen i jedini put umetničkog kretanja autora provejava u svakom kutku prostora.
Izvor: Časopis DRVOtehnika, broj 44, oktobar 2014
