Podovi od drveta u 2021. etika ili estetika

U proleće 2020. godine svet je usled globalne pandemije virusa kovid 19 nakratko sasvim stao. Delovalo je kao da se priroda pobunila protiv svega što joj radimo i rešila da uzvrati udarac. Svedočili smo slikama povratka riba i drugih morskih životinja u nanovo bistre vode venecijanskih kanala, kao i satelitskim snimcima NASA-e iznad Kine, ali i Njujorka ili Los Anđelesa i drugih metropola na kojima se više ne vidi smog, jer su ulice tih istih gradova bile sasvim puste. 
Pandemija nas je naterala da menjamo pristup poslovanju, školovanju, nabavci, zabavi... životu – u najužem i najširem smislu. Naterala nas je i da usporimo, čak i da zastanemo, te da se zapitamo o mnogo čemu. Šta nam je važno? Šta nije? Šta bih sad drugačije, da mogu?

Prostor u kome živimo nam je (p)ostao ne samo dom, već i kancelarija, učionica, vrtić, teretana, igraonica... Odjednom je morao biti multifunkcionalan, bez ikakve pripreme. Oni koji su imali dvorište i okućnice su smatrani pravim srećnicima, a oni sa vikendicama u prirodi da i ne govorimo. Verovatno nam dvorišta nikada nisu bila uređenija i doteranija, upravo iz te okrenutosti na sebe i svoje i potrebe da se bar malo ulepša i uredi prostor, zatvoreni i otvoreni, u kome sada i živimo i radimo i provodimo najveći deo vremena (a u poslednjih godinu dana često i sve vreme).
I industrija drvenih podova je nesumnjivo pretrpela veliki udarac, kao i ostatak svetske ekonomije. Godina pred nama je takođe neizvesna. Primera radi, za sve koji se bave podovima mesec januar je tradicionalno bio rezervisan za „hodočašće“ na Domotex u Hanoveru da bi se otkrile najvažnije novine u ovom važnom segmentu enterijera, ali je on prebačen u virtuelnu sferu i odložen za maj. Videćemo da li će biti manje uticajan, ali će svakako otvoriti neke važne teme.
Ono što je u neku ruku sreća jeste činjenica da se trendovi u industriji podova sporije menjaju, naročito kada je reč o drvenim podovima, u poređenju sa, recimo, mobilijarom. Zašto? Razlog je veoma jednostavan – prevelika su i prekomplikovana investicija da bi se menjali svakih godinu ili dve. Uz zidove, oni daju dominantan ton u enterijeru. Mogu biti diskretna podloga za razigranu maštu koja će svoj put naći u nameštaju i dekoraciji ili mogu biti zvezda u enterijeru koju će svi ostali elementi pratiti. Šta će od ovo dvoje biti, zavisi i od faktora koji nisu čisto estetske prirode.

Jedna od vrlo važnih faktora je lakoća održavanja. Koncept sporijeg tempa života koji je uključivao rad od 7 do 3 je gotovo zamro sa odlaskom naših roditelja u zaslužene penzije. Mi smo generacija koja je (ili bar misli da jeste!) vrlo zauzeta. Ritam života se veoma ubrzao, nove tehnologije zahtevaju obavljanje poslova sad i odmah, traže se brza i instant rešenja za sve. Obaveza je mnoštvo, treba sve to stići i postići, hoćemo da stvari budu što lakše za obaviti, a imamo i život koji treba živeti punim plućima. Da li, u tom slučaju, želimo da potrošimo nekoliko sati dnevno na glancanje poda da bi izgledao besprekorno? Čisto sumnjam. Stoga prilikom odabira poda poslednjih nekoliko sezona, a nesumnjivo i ove, prednost imaju mat i satenske površine u odnosu na sjajne na kojima se vidi svako zrnce prašine, svako udubljenje i svaka ogrebotina. Divno izgledaju, ali su noćna mora za čišćenje. Matirane površine mogu biti lakirane, uljene ili voskirane, u zavisnosti od sklonosti vlasnika prostora i njegove namene. Za sjajne površine se uglavnom odlučuju oni sa dubljim džepom koji mogu da plate pomoć u održavanju ili oni koji u kući nemaju malu decu i kućne ljubimce. 

Pored mat završne obrade, dodatnu vrednost parketima daju i ručno hoblovanje, patiniranje ili četkanje, koji takođe ostaju u trendu, ne samo u pogledu održavanja već i estetike. 
Ipak, u naslovu je etika prva ključna reč u ovom pregledu. Možda ranije nije bilo tako, ali sada se sve više zanimamo i iz kakvih nam šuma stiže drvo koje ćemo položiti u svoj dom? Da li su održive? Vodi li se računa o ekološkim aspektima prilikom seče? (Kao negativan primer ovde se može navesti devastacija šuma u Nacionalnom parku Fruška gora pod okriljem „planske seče drveta“. Uprkos brojnim upozorenjima planinara i raznih udruženja i javnih apela u medijima, nadležni ćute.)

No, da se vratimo podovima. Želimo da znamo šta ćemo uneti u svoj dom i da li je to zdravo, kakva se hemija koristi za obradu drveta koje će biti podloga za sve naše aktivnosti u domu... Shodno ovome, izbegavaju se lakovi u kojima ima štetnih materija, sve se više koriste prirodna, a sve manje sintetička ulja. Ekologija je sve važniji aspekt u svim oblastima života, pa i u ovom. Mora biti jer drugu planetu nemamo. 
Drvo je najprirodniji mogući materijal, sasvim biorazgradiv i 100% upotrebljiv. Baš zato ne treba zanemariti ni reciklirane podove niti podove od ponovo upotrebljenog drveta. Imaju nesumnjivi šarm i visoku estetsku vrednost, a čuvaju planetu.
Tako stižemo i do druge ključne reči – estetike. Stari Latini su govorili da o ukusima ne treba raspravljati. Stoga je raspon boja veoma širok – od sasvim tamnih podova, takoreći crnih, preko svih nijansi sive do sasvim svetlih – snežno belih. Ipak, jedno im je zajedničko – biraju se hladnije nijanse iz kojih su skoro sasvim proterani crvenkasti, topli tonovi. Ceo enterijer se namerno vizuelno „hladi“ uz tek po koje tople akcente i tu podovi ne zaostaju. 
Prednost i dalje imaju veliki formati, naročito kada je reč o višeslojnim parketima, ali i kad je reč o masivnim parketima. Lamele su široke, birane da privuku pažnju i ostave utisak.  U zavisnosti od ličnih preferenci korisnika prostora, mogu biti veoma rustične ili sasvim mirne selekcije bez i najmanjeg čvora. Prirodnost je na ceni, a ona se može istaći na više načina – bojom, završnom obradom i posebnim doradama. Na primer, četkanjem će se istaći upravo prirodna tekstura drveta, a uljenjem dodatno potcrtati. 

Klasična riblja kost i „ševron“ ili mađarska riblja kost, kada je reč o slogovima, polako se povlače i ustupaju prostor paralelnom slogu koji omogućava i različitu širinu lamela za one koji žele dodatnu dinamiku na svom podu. Kod velikih formata paralelni slog je i jedini mogući. Kod dvoslojnih parketa, koji su i dalje najbolji izbor za podno grejanje, ostaju nešto manji formati zbog specifične konstrukcije i tehničkih zahteva.
Neka od pitanja na koja smo se osvrnuli u ovom pregledu, postaviće i Domotex i ponuditi podovima novi izazov – pokrij novu podlogu! Tako se drveni podovi sad uspinju na zidove i plafone i prelaze na nameštaj. Budućnost uređenja enterijera je – zabavna.
Ako pogledamo pažljivo, videćemo da dilema iz naslova to zapravo i ne mora biti. Drveni podovi definitivno mogu pomiriti etiku i estetiku. Uz drvo iz obnovljivih izvora, obrađeno na ekološki prihvatljiv način, unosimo u svoj prostor sasvim prirodni materijal koji će ga neosporno ulepšati i oplemeniti.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 70, april 2021.