Drvena kuća na reci

Kuća Fenel datira iz 2006. godine i nalazi se u Portlandu (Oregon, SAD). Smeštena je na samoj reci Vilamet. Za projektanta, Roberta Harveja Ošatsa, predstavljala je jedinstveni izazov jer je mesto bilo „na“ reci, za razliku od znatno uobičajenijih kuća „pored“ reke. Projekat je, tako, od početka usredsređen na poeziju talasa i kontura reke – otud niz konusnih krivina u igri masa koje kao da se prelivaju jedna preko druge. 

Kompozicija je razuđena, lirska, i kroz nju je proklamovana ideja da se nikada ne završavaju protok, pogled i međusobni odnosi koji se tiču igre sunca i meseca tokom dana u godini. Zakrivljene lepljene lamperijske grede korišćene su za hvatanje bezvremenog osećaja tekuće vode i vremena koje prolazi. Kako bi se simbolički oblikovao prostor iznutra i predstavio njegov odnos sa rekom, enterijer je gotovo vajan u drvetu, stvarajući svojevrstan organski oblik koji odslikava duhovni i poetski potencijal prostora.

Rezidencija Fenel pripada vodi – da je izgrađena negde drugde, to bi imalo malo smisla, jer je građena sa striktnom svešću plutanja na reci. Bilo da se radi o talasastim oblicima koji izgledaju kao da prate fluide vode, ili zastakljenoj površini fasade koja odbija odraz neba baš kao što čini i voda ispod nje, pojava ove kuće doživljava se gotovo nematerijalno ponajviše zahvaljujući upotrebljenim materijalima – drvetu, bakru i staklu. 

Drvo čuva suverenost forme, ali istovremeno njegova topla i meka, lirska nota rastače istu. Kuća, tako, biva gotovo rastvorena u reci, i toga smo možda najviše svesni dok smo unutra. 

Kuću drže na površini trupci daglazije dugački 24 m, lokanog porekla. Od istog četinara su i snažne laminirane grede, dok su spoljne površine fasada obložene crvenom kedrovinom. 

Unutrašnjost je odevena u kvalitetne završne materijale, ponajviše skupoceno drvo. Ugrađeni ormari i ostave od podova i stepenica su od američke trešnje i brazilske trešnje, što daje poseban ton i toplinu atmosferi.

Od prvog pogleda na nju, zgrada je poetična – njena organska arhitektura antropomorfnih razmera, njen talasasti ritam kompozicije koji stvara formu koja je visoko skulpturalna, i drvena „koža” koja sve to vizuelno potvrđuje. Međutim, jasno je i da je ovo racionalna građevina, sa striktnom funkcijom, jasnim i logičnim planom, sa očiglednim projektantskim razmatranjem njene upotrebne vrednosti. 

Neprikosnovena udobnost, vidljiva kako spolja tako i unutra, počiva na pažljivo odabranim materijalima. Ideja fluidnosti, koja egzistira u spoljašnjem prostoru, duhovito i elegantno preneta je unutra – enterijer, iako prilično ograničen i malen, teče i živi u iznenađujućoj slozi sa eksterijerom. 
Unutrašnji prostori su dizajnirani po pravilima nautičke arhitekture - na način koji donosi sreću putnicima. Krivine se koriste za stvaranje kohezivnih prostora, zidovi su plastični i postaju plafoni, a plafoni se vraćaju u zidove. 

Promene i prelomi u krivinama koriste se za stvaranje prodora i vizura tamo gde je to moguće i estetski prihvatljivo. Sva zakrivljenost primarnih lepljenih laminiranih greda (glulama) izvedena je iz identičnog radijusa koji se različito tumači kroz strukturu. Iako ova jedinstvena formula zakrivljenosti nije na prvi pogled očigledna, ona daje zgradi logičan i kohezivan odnos, posebno kada se posmatra sa zadnjeg dela. 
U kuću se ulazi i kreće stepenicama u veliki otvoreni dnevni prostor sa punim staklenim zidom koji gleda na reku i obalu dalje. Ovaj vas pogled provlači kroz vrata u staklenom zidu, gde uživate u dvorištu na vodi. Iznad, u nivou potkrovlja, smešteni su glavna spavaća soba i radna soba.Dom je ispunjen obiljem prirodne svetlosti. 

Staklo ispunjava praznine u strukturi, čineći zgradu lakom i prozirnom. Duhovito koncipirani prozori omogućavaju prirodnu ventilaciju. Bela unutrašnja partija nadima se i zavrće poput belog jedra. Sa svojim fluidnim oblicima i funkcionalnim sklopom, svojim logičnim i čoveku prikladnim proporcijama, i materijalima koji su vezani za emotivni kontekst čoveka, Fenel je struktura koja egzistira u miru s prirodom, donoseći isto svojim stanarima. Njena koketnost, kapricuoznost i sposobnost da se uklopi u svoje okruženje, predstavljaju presudan faktor koji omogućava stanarima da se spoje sa Naturom, ali se istovremeno osećaju zaštićeni.

Dva osnovna simbola kompozicije ove kuće-broda jesu krug i talas. Prvi je u vezi sa ciklusom vode u prirodi, a drugi sa osnovnim principom njenog delovanja. U plastičnom smislu ovaj princip rezultovao je izostankom uglova i euklidovske geometrije u prostoru, budući da ih i sama Priroda ne sadrži. Arhitekta Robert Harvej Ošats, poznat po svojim drvenim kućama u šumi, sa lakoćom i umećem je preneo svoju strast projektovanja konstrukcija koje vraćaju čoveka prirodi iz šume na reku.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika br 68, oktobar 2020.