Acetilovanje drveta
Drvo je prirodan, obnovljiv i potpuno ekološki prihvatljiv material, koji se nalazi u funkciji zadovoljenja potreba čoveka od davnina. Kako se čovečanstvo svakodnevno razvija, menjaju se i njegove potrebe i zahtevi što se tiče enterijera, eksterijera, građevine i ostalih polja u kojima drvo ima važnu i široku primenu. Drvo se danas takmiči sa novim materijalima koji karakteristikama uzimaju primat u nekim oblastima. Kao takmičari u moru raznih materijala, masivno drvo i kompozitni materijali na bazi drveta pariraju veštačkim materijalima, zahvaljujući razvoju različitih metoda modifikacija drveta koje poboljšavaju njihova fizička i mehaničkih svojstva.
,,Titan wood” je komercijalni proizvod hemijske modifikacije drveta, tačnije modifikacije drveta anhidridom sirćetne kiseline – acetilovanje. Od svih postupaka hemijske modifikacije drveta acetilovanje je najčešće istraživan (Richter, 2005). Otkriveno je početkom 20. veka, ali širu praktičnu primenu ograničavali su visoki troškovi postupka.
Karakteristike acetilovaneog drveta
Acetilovano drvo je daleko manje podložno utezanju i bubrenju usled promene uslova u kojima se drvo nalazi (pre svega vlažnosti vazduha i temperature). Razlog za ovo je jednostavno objašnjen: ćelijski zid je sada popunjen hemijski vezanim acetilnim grupama koje zauzimaju mesta u ćelijskom zidu. Posledica toga je da je drvo već u nabubrenom stanju, veličina napojenosti zavisi od stepena modifikacije, tako da ostaje malo mesta za bubrenje kada se takvo drvo potopi u vodu.
S leva na desno: Netretirani uzorak, tretirani uzorak (pre potapanja u vodu), tretirani uzorak i netretirani uzorak (posle potapanja u vodi)
Kada se drvo nalazi u uslovima određene vlažnosti vazduha i temperature posle nekog vremena ono dostiže konstantan sadržaj vlage, poznat kao ravnotežna vlažnost (EMC). Acetilovanjem se postiže smanjenje ravnotežne vlažnosti u odnosu na netretiran uzorak, na istoj relativnoj vlažnosti.
Više od 50 godina postoji rasprava zbog čega je acetilovano drvo zaštićeno od napada mikroorganizama. Najcenjenija tvrdnja je da enzimi koje proizvode gljive ne mogu da prodru u zid ćelije. Postoji istraživanje koje pokušava preciznije da objasni mehanizam zaštite od gljiva. Zaključak ove studije je da smanjenje vlaznosti u zidu ćelije usled prisustva acetilnih grupa ustvari uzrok otpornosti na truljenje. Zid ćelije je jednostavno previše suv.
U “weathering” testu (drvo izloženo delovanju spoljašnjih faktora) netretirani uzorci su stavljeni u iste uslove kao i tretirani, i kao u većini slučajeva, acetilovano drvo je pokazalo bolja svojstva, u ovom slučaju pri UV zračenju. Nekim delom acetilovano drvo je stabilnije usled veće otpornosti na pucanje, pri izloženosti spoljnim uslovima.
Acetilovanje drveta daje rezultate u smanjenju ravnotežne vlažnosti na datoj relativnoj vlažnosti, a drvo za uzvrat postiže povećanje zatezne čvrstoće iz toga možemo zaključiti da acetilovanje drveta povoljno utiče i na neka mehanička svojstva drveta.
Gotovo svi tretmani zaštite drveta koriste otrovne supstance koje se impregniraju u ćelijske zidove drveta. Za razliku od njih, acetilovanje je potpuno netoksično. Najpopularniji netoksični proces za zaštitu danas u upotrebi je termička modifikacija koja, međutim, izaziva diskoloraciju i slabi drvo, što ga čini nepogodnim za mnoge upotrebe, dok se kod acetilovanja to ne dešava. Acetilovano drvo bi moglo da se koristi kao sirovina za iverice, MDF ili drugi proizvodi od rekonstruisanog drveta kako bi im se povećala dimenziona stabilnost.
Acetilovano drvo se zahvaljujući svojim svojstvima najčešće koristi za:
- Oblaganje podova terasa i oko bazena
- Zidne obloge
- Prozore
- Spoljna vrata
- Roletne i nadstrešnice
- Za oblaganje pontonskih mostova u marinama
- Zvučne barijere na putevima i
- Ostale proizvode od drveta namenjene za spoljnu upotrebu.
Pripremila: Miljana Ristović
