top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


89J         FDK      
A R    Y      5   5FU
E 4   4BA   1TL      
L E    W    X     B9L
J5H         1L9      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drveni pod i vlažan vazduh - problemi u praksi

Piše: prof. dr Nebojša Todorović

Ideja da napišem ovaj članak proistekla je iz višegodišnjeg iskustva u ispitivanju kvaliteta drvenih podova u laboratoriji za svojstva drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Podsticaj su mi dala i brojna veštačenja u sporu između industrije drvenih podova i kupaca odnosno podopolagača i građevinskih inženjera. Na bazi izdatih izveštaja i stručnih analiza u poslednjih nekoliko godina konstatovali smo da su predmet spora bile, u najvećem broju slučaja, deformacije i greške koje su nastale kao posledica reakcije drveta sa okolnim vlažnim vazduhom. 
Temu o uticaju vlažnog vazduha na kvalitet drvenih podova, moramo započeti činjenicom da je drvo higroskopan i anizotropan materijal. Sposobnost primanja i otpuštanja vlage ima za posledicu nastanak deformacija kako kod pojedinačnih elemenata, tako i na celoj podnoj površini. Ovu činjenicu u praksi  često prati nedovoljna saradnja između podopolagača, kupca i proizvođača (ili isporučioca parketa). U njihovom poslovnom odnosu mnogo puta nedostaju „koraci” koji bi umanjili štetu i doveli do njihove razumnije komunikacije. Nedostatak zapisnika o primopredaji, kontroli vlage u cementnoj košuljici, kontroli temperature i vlažnosti vazduha kao i zapisa o vrednostima vlage parketnih elemenata pre ugradnje su samo početak nerazumevanja. Podopolagači i proizvođači vrlo često ne mogu da insistiraju na pravilima struke zbog dinamike građevinskih radova i u najvećem broju slučajeva prihvataju većinu uslova koje postavljaju organizatori i nadzori gradnje. Mnogo puta smo bili svedoci rasprave o tome ko je kriv za nastale deformacije, da li je to razlog vlažne podloge (košuljice), vlage zidova, vlage parketa i sl. Sagledavajući najveći broj ovih problema pokušaću da, na bazi naših istraživanja kao i iskustava do kojih su došle kolege sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu, odgovorim na neka najvažnija pitanja. 


Slika 1: Deformacija na parketnom elementu kao posledica reakcije drveta i vlage 

Vrlo često proizvođači i podopolagači pribegavaju praksi da slepljeni drveni pod treba ostavljati „otvorenim“ (bez lakiranja) neko vreme (najčešće nekoliko dana) kako bi se prilagodio uslovima prostora. Iako glavni i najčešći izvor nepovoljne vlage pri polaganju parketa predstavlja cementna podloga, ne sme se zanemariti ni uticaj vlage iz vazduha. Ovde bih se složio sa prof. Turkulinom sa fakulteta u Zagrebu koji navodi da zbog neprilagođene vlažnosti vazduha često nastaju deformacije parketa u periodu „prilagođavanja“ uslovima sredine. Podopolagači greške otklanjaju brušenjem i/ili zapunjavanjem pre završetka posla, ali ostavljanje parketa „otvorenim“ npr. od 5 do 7 dana može imati posledice kao što su pojave zazora i valovitosti.
Poznavajući drvo kao materijal, pravila struke nalažu da se svi građevinski radovi izvode pre postavljanja podova. Ako to nije moguće ostvariti, a pod se počne deformisati, tada dolazi do rasprava – pa čak i sporova – u kojima podopolagač optužuje investitore da je zbog „naknadnog krečenja“ nastala vlaga koja je dovela do deformacija, a oni pak tvrdi da to nije moguće jer je uticaj tako nastale vlage zanemariv, pogotovo u provetravanim prostorijama. Na kraju tu je i optužba za proizvođača (ili isporučioca) da je vlaga u parketu niska i da je zbog toga došlo do bubrenja i deformacija.
U prilog gore navedenim iskustvima prvo moramo istaći da vrsta drveta utiče na sklonost i brzinu upijanja vlage iz vazduha. Ukoliko parketne elemente od bukve, jasena i hrasta izložimo u prostoriji u kojem dolazi do promene vlage vazduha (sa npr. 50 na 75%) u toku 30 dana, najveću brzinu upijanja i promene vlage će imati bukva, zatim jasen, a najmanju hrast (Dijagram 1). Početna vlažnost parketnih elemenata je bila zanemariva. Kolege sa drvnotehnološkog smera u Zagrebu su u svojoj laboratoriji ispitivali i upijanje vlage za pojedine parketne elemente i utvrdili da jasenovina, pored bukve i hrasta, najbrže i najintenzivnije preuzima vlagu, čak je dostigla i veći sadržaj vode od onog predviđenog prema tablicama. U njihovom eksperimentu hrastovina je, takođe, bila najstabilnija jer je apsorbovala najniži sadržaj vode.

Dijagram 1: Procenat povećanja vlažnosti parketnih elemenata pri povećanju relativne vlage vazduha sa 50 na 75% (temperatura vazduha je bila 21-23°C) (Rapp A. 2005)Drveni pod i vlažan vazduh problemi u praksi

U prilog prikazanim rezultatima važno je istaći da bez obzira na različitost vrste drveta i njihovu reakciju na vlagu vazduha sve one imaju podjednak početni trend upijanja. Zaključak je da su prva četiri dana vrlo kritična za pravilno polaganje parketnih podova, a nakon sedmog dana upijanje i bubrenje su toliki da deformacije postanu nepovratne za sve navedene vrste drveta. Posle sedam dana izlaganja nelakiranog parketa vlažnom vazduhu on će poprimiti sadržaj vode koji će prouzrokovati trajne deformacije. Zaključak je da parketni pod može kompenzovati bubrenje uzrokovano godišnjim oscilacijama sadržaja vode od oko 3%. Svako povećanje vlažnosti za više od ovog procenta će dovesti do trajnih deformacija koje posle isušivanja izazivaju pojavu zazora.
Kod poređenja između lakiranih i nelakiranih površina rezultati testiranja (Turkulin H. 2015)  pokazuju da lakirani elementi dosežu podjednako visoke vrednosti sadržaja vode kao i oni nelakirani pa čak i kao višeslojni podovi. Jedino je laminatni pod poprimio manje vode od ostalih podnih obloga, jer je obostrano obložen nepropusnom folijom, ali je bez obzira na upijanje vode pokazao podjednaku nestabilnost oblika (koritavljenje) kao i većina drugih elemenata. Jedno od pitanja koja dolaze sa „terena“ jeste i da li površinska obrada drveta sprečava navlaživanje parketa? Zna se da lakovi debljih slojeva pružaju bolju vlagozaštitu i da upotreba ulja i voskova predstavlja povećan rizik. Sa druge strane nauka još uvek nije do kraja dala odgovore na fizičke procese kretanja vlage kroz materijale, a proizvođači lakova ne daju podatke o njihovoj paropropusnosti. Dokaz ovoj konstataciji jeste činjenica da se i laminatni podovi (koji su na oba lica obloženi paronepropusnim melaminskim slojem) skloni deformacijama. Dakle, prema rezultatima ispitivanja površinska obrada ne može sprečiti navlaživanje podnih elemenata, nego ga samo delimično usporava. Ukoliko izloženost visokoj vlazi traje duže od tri dana, površinski sloj nema praktično nikakvu vodozaštitnu funkciju. Posle ciklusa sušenja i završnog kondicioniranja svi parketni elementi dobro reaguju na vlagu iz vazduha tako što povrate svoj sadržaj vode na približne početne vrednosti. To znači da su parketni elementi vrlo dobro prilagodljivi vlažnom vazduhu, pa se u upotrebi može računati na to da će izvesne deformacije, nastale vlaženjem prostora, biti kompenzovane posle sušenja i kondicioniranja, ali samo ako upijanje vlage nije bilo veće od 3 %.
Kada govorimo o koritavosti jasno je da ona potiče od različite promene dimenzija sortimenata po procentu promene vlažnosti drveta (Tabela 1). Ovde treba napomenuti da kod gotovih podova mogućnost te deformacije je manja zbog slepljenosti elemenata i zbog potpunog otvrdnjavanja lepka u deformisanom stanju.

 Tabela 1: Promena dimenzija parketnih elemenata u % po 1 % promene vlage drveta (DIN 68100 – Sell 1989)

Svi lakirani elementi, lepljeni na suvu podlogu pokazali bi manje deformacije nego oni kod slobodnog izlaganja. Kod nastanka koritavosti široki elementi i dvoslojni parketi su mnogo nestabilniji jer su im deformacije najveće, a koritavost im u najvećoj meri zaostaje kao trajna deformacija posle stabilizovanja. Interesantan je rezultat eksperimenta (Turkulin H. 2015) da su recimo lakirane parketne daske pokazale puno veće deformacije nego nelakirane. To je zato jer je lakiranje jednog lica dovelo do većeg gradijenta sadržaja vode, pa je koritavost bila veća, a plastično prilagođavanje drveta prouzrokuje i veću zaostalu koritavost. Ova pojava, međutim, ne govori da će brzo lakiranje posle polaganja poda dovesti do većeg rizika koritavljenja. Ona samo govori da ako drvo nejednoliko prima vodu sa lica i naličja i da će se jače iskoritaviti. Za sprečavanje bilo kakvih deformacija bolje je parket postaviti na suvu podlogu, međutim ako se postavlja na vlažnu podlogu lakiranje svakako neće sprečiti ili umanjiti pojavu koritavosti.
Na bazi svega prethodnog možemo izvesti nekoliko važnih zaključaka: 

  • Vlažnost vazduha i cementne podloge su bitni činioci pri polaganju drvenih podova
  • Podaci o kontroli vlage u cementnoj košuljici, kontroli temperature i vlažnosti vazduha tokom isporuke i ugradnje kao i zapisi o vrednostima vlage parketnih elemenata bi morali da se unesu u građevinski dnevnik, jer ukoliko dođe do sudskog spora to je jedini validan dokument.
  • Ostavljanje podova „otvorenim” (ne lakiranim) je veoma rizično jer će drveni podni elementi već nakon 3–7 dana poprimiti takve sadržaje vode da naknadne deformacije ne mogu biti kompenzovane bez pojave grešaka. Površinska obrada neće sprečiti, nego samo usporiti navlaživanje drvenih podova, ukoliko su izloženi neodgovarajućoj vlazi vazduha.
  • Izuzetno je važno upozoriti arhitekte i građevinske radnike na svojstva različitih vrsta podnih elemenata u uslovima promenjive, pogotovo povremeno visoke relativne vlažnosti vazduha (vlažni i hladni prostori, javni prostori, prostori s povremenim vlaženjem – sanitarni prostori i slično). 
  • U prostorima sa podnim grejanjem treba ugrađivati elemente koji su površinski dobro zaštićeni i koji su dimenzionalno stabilniji (npr. radijalne elementi - blistače, uže elemente i višeslojne podove).
  • Svi građevinski naknadni radovi mogu doprineti ranom koritavljenju i naknadnoj pojavi zazora na podu. Ovu činjenicu treba izneti pre svake isporuke i ugradnje.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.