Trendovi u drvenim podovima za 2017. godinu

Industrija drvenih podova je, moglo bi se reći, u osnovi vrlo konzervativna i relativno sporo se menja, ne samo kada je o tehnologiji izrade reč, već i u pogledu izgleda i dizajna drvenih podova. Prve dve decenije ovog milenijuma donele su ipak mnoštvo inovacija i ustoličile neka nova dizajnerska rešenja za enterijer koja u načelu i dalje opstaju, ali i tehnološka rešenja koja su izmenila način poslovanja. Međutim, svaka nova sezona donese i neku novinu i dašak svežine. Borba za sve zahtevnije kupce i investitore na tržištu je svake godine sve žešća i intenzivnija, a najveći svetski sajam podova i podnih obloga na svetu koji se svakog januara održava u Hanoveru je idealna prilika da se svi noviteti prikažu, kao i da proizvođači međusobno odmere snage.
Patentiranje višeslojnih gotovih parketa, a kasnije i različitih spojeva koji su omogućili suvomontažno ili „plivajuće“ polaganje (npr. „klik“, „3G“ i sl.) drvenih podova, uistinu je bilo revolucionarno za industriju podova. Suvomontažni spoj je doprineo popularnosti i laminatnih podova. Ove godine su hit parketi za koje proizvođači tvrde da se toliko lako montiraju i demontiraju zahvaljujući izvrsnom i sigurnom spoju da se mogu nositi iz stana u stan prilikom svake selidbe.
Završno obrađeni parketi, nezavisno od toga da li su bili masivni, dvoslojni ili višeslojni, značajno su ubrzali proces polaganja parketa. Sistem suvomontažnog polaganja je ovaj proces dodatno ubrzao, pa se mogu koristiti doslovno neposredno nakon ugradnje.

Kada je o strukturi reč, dvoslojni parketi su promovisali drvo kao materijal koji može biti pogodan i za polaganje na podno grejanje, dok su troslojni ponudili neverovatnu stabilnost. Upravo ova stabilnost koja se duguje višeslojnosti odnosno, unakrsno lepljenim slojevima koji sprečavaju širenje i utezanje drveta, omogućila je dizajnerima da se razmašu i uvedu velike formate u enterijere. Veliki formati drvenih podova su više od decenije apsolutni trend svuda u svetu. Dizajneri i korisnici ih vole jer vizuelno povećavaju prostor, dajući mu čak i notu monumentalnosti. Osnovni ton može biti sasvim rustičan ili ultra-moderan u zavisnosti od selekcije drveta ili njegove boje. Ono što se moglo videti na sajmu u Hanoveru jesu kombinacije jakih kolorističkih kontrasta. Isto tako, dominantan je trend ka ekstremno tamnim ili ekstremno svetlim površinama koje se postižu bilo bajcovanjem bilo termičkom obradom drveta, odnosno njegovim beljenjem ili odabirom prirodno svetlih vrsta drveta.
Razvoj ekološke svesti potrošača, ali i proizvođača, doprineo je činjenici da hrast kao najomiljenija sirovina za izradu drvenih podova počne lagano da gubi primat budući da ga je sve teže dobiti jer su njegovi resursi, premda obnovljivi, ipak ograničeni, te su na scenu stupile brojne egzote iz sertifikovanih i proverenih izvora. U skorijoj budućnosti se očekuje sve veća upotreba egzotičnih vrsta drveta što zbog širokog dijapazona boja, to i zbog dobavljivosti.
Možda najveće ovogodišnje iznenađenje jeste dominacija sloga „riblja kost“, koji je istovremeno i potpuno klasičan, ali i sasvim moderan, u zavisnosti od primene. Pomerivši se ka velikim formatima, ali i neuobičajeno jakim kontrastima, tradicionalni slog „riblja kost“ u novom ruhu  doneo je, pomalo paradoksalno, potrebno osveženje na blago uspavanu dizajnersku scenu u ovoj industriji. To naročito važi za nešto luksuzniju verziju ovog sloga poznatiju kao „francuska riblja kost“ kod koje se lamele ne slažu pod uglom od 90⁰, nego pod nekim manjim, obično 60⁰ ili 45⁰. Ovaj slog se smatra jednim od najelegantnijih i najdecentnijih.

Prethodne dve godine najveću pažnju su izazivali prirodno zakrivljeni parketi, odnosno parketi sečeni tako da prate prirodnu strukturu drveta stvarajući uistinu jedinstven i neponovljiv izgled u svakoj pojedinoj prostoriji. Naime, ovi parketi se na osnovu dostavljenog tlocrta, već u proizvodnji softverski prilagođavaju željama i potrebama klijenta, odnosno specifičnostima i zahtevima samog prostora. Danas se u svim sferama potrošačkog društva ide ka sve većoj okrenutosti pojedincima i maksimalnoj mogućnosti individualizacije proizvoda, svejedno o čemu je reč. U tom smislu, upravo prirodno zakrivljeni parketi nude najveći stepen prilagođenosti korisniku, bar kad je o industriji podova reč.
Parketi sa intarzijama i floralnom i geometrijskom ornamentikom su i dalje popularni kod proizvođača čija su ciljna grupa kupci sa dubljim džepom. Obično je reč o kombinaciji hrasta sa dve ili više vrste drveta. Na ovogodišnjem Domotexu, kod ovih parketa promovisana je krajnje nesvakidašnja upotreba metala, prevashodno mesinga kao dekorativnog elementa.

Pomenuto je već da savremeni kupci imaju visoko razvijenu ekološku svest, kao i snažnu potrebu za što prirodnijim, a samim tim i što bezbednijim proizvodima. Stoga se i drveni podovi kreću ka što prirodnijem izgledu i prirodnijim načinima obrade. Ovde svakako vredi spomenuti termičku obradu drveta koja je značajno doprinela prodoru tamnih nijansi podova u enterijer jer se tamna boja dobija bez ikakvih hemijskih dodataka, jednostavnim izlaganjem visokoj temperaturi, istina u strogo kontrolisanim uslovima. Ovaj način obrade menja i mehanička svojstva drveta.

I za kraj vredi pomenuti i načine obrade, kod završno obrađenih podova. Tradicionalno dominantan lak u mat, saten ili u, nešto ređe, visoko sjajnoj izvedbi sve više ustupa mesto površinama koje su zaštićene uljem u natur varijanti ili sa dodatkom pigmenata, odnosno voskiranim površinama.
I da rezimiramo – sve su prilike da će enterijere nastale u 2017. godini krasiti podovi prevashodno velikih formata, u nijansama od prirodno sasvim svetlih tonova drveta do snežno belih pa sve do potpuno tamnih, a kada je o selekciji drveta reč, u fokusu će biti izrazito rustični i podovi napravljeni od drveta sa promenjenom namenom (reclaimed wood). Mada, ne treba zanemariti i značajan deo tržišta koji i dalje preferira čistu, besprekornu selekciju drveta sa sasvim ravnom žicom. Izbor je vrlo širok, ponuda i na našem tržištu veoma bogata i moglo bi se reći da prati najnovije svetske trendove.

Fotografije: http://www.parchettificiotoscano.it/

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, april 2017.