top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


GW3         MU3      
  4    F      5   IBI
  4   EQO   CYL      
  9    H      G   W2I
  H         8T2      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvena kuća za arhitektu

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Arhitekta Martin Boleš na svom starom porodičnom imanju sagradio je kuću koja je idealni sublimat njegovih arhitektonskih uverenja. „DomT” je objekat namenjen njegovoj mladoj četvoročlanoj porodici, koja je ranije živela u stanu, a sada je zaželela više prostora i privatnosti. Nalazi se u gradu Stara Lubovna na severu Slovačke, a samo neposredno okruženje predstavlja mešavinu ekliptičnih arhitektonskih stilova poput porodičnih kuća iz 60-ih, socijalnih stanova iz 80-ih i nedavno izgrađenih obrazovnih objekata. S obzirom da je Boleš na ovom imanju proveo detinjstvo, izgradnja kuće predstavljala je dodatnu prednost zbog identifikacije sa poznatim okruženjem sa kojim je duboko i lično povezan. Tri stare breze, koje je zasadio još vlasnikov otac, čuvana su tokom izgradnje kao dragoceno sećanje na prošlost, a takođe deluju i kao zahvalna prepreka prema komšijama.

Drvo je odabrano kao glavni građevinski materijal i materijal za oblaganje. U slovačkoj tradicionalnoj ruralnoj arhitekturi postoji graditeljska forma „stodola”, koja je nekada služila kao štala, ali gubljenjem te funkcije nije prestala da postoji te se i danas sreće po dvorištima i baštama. Po pravilu, to je drvena građevina manjeg gabarita, sa dvoslivnim krovom. Upravo je ona poslužila kao inspiracija Bolešovom projektu - stilizovani oblik štale izvučen je duž severnog dela placa, prelomljen u sredini kako bi se maksimizovali solarni uslovi, i pokriven jednostavnim dvoslivnim krovom od lima. No, objekat je u celini savremenog stilskog izraza, kako zbog materijalizacije i opšteg principa stilizacije, tako i zbog minimalističkog enterijera.

Arhitekta Martin Boleš na svom starom porodičnom imanju sagradio je kuću koja je idealni sublimat njegovih arhitektonskih uverenja.

Zastakljena fasada briše granicu između enterijera i eksterijera i omogućava snažnu vezu sa baštom. Glavno uporište te veze jeste činjenica da se radi o prizemnoj kući. Jedno od postojećih stabala krušaka daje hlad drvenoj terasi, koja neprekidno meša unutrašnji prostor sa spoljnim. U konstruktivnom smislu to je kombinacija lagane drvene konstrukcije, centralno postavljenih nosivih betonskih zidova i čeličnih stubova iza staklene fasade. 

 

Po pitanju upotrebe drveta, kuća predstavlja bogatu zbirku uzoraka. Spoljašnjost kuće je presvučena neobrađenim sibirskim arišem, koji je vremenom postepeno menjao boju od zlatne u srebrno-sivu. Smreka, koja je inače tradicionalni lokalni materijal, široko je iskorišćena u enterijeru i pruža osećaj topline, udobnosti i blagostanja. Korišćena je i za pod, okvire prozora, vrata, ugradnu kuhinju i ormar dužine 14 m koji se neprekinuto proteže od centra kuće do spavaće sobe roditelja. Kolekcija prirodnih materijala, posebno drveta, koristi se kao kontrast postojećim betonskim zidovima. Dnevni boravak je otvorenog tipa i fluidno kombinuje kuhinju, dnevnu sobu i centralno postavljeni trpezarijski sto. Peć u dnevnoj sobi funkcioniše kao dodatni izvor toplote i grejanja. Ostale funkcije u domu, kao što su kupatila, tehničke prostorije i ostava, delovi kuhinje, biblioteke, dimnjaka i strukturni zidovi za skrivanje stepeništa, vizuelno su odvojene od spoljnih zidova, tako da je centralni životni prostor optički veći i omogućava veću slobodu unutrašnjih ruta i organizacije. 

Kuća poseduje i delimično potkrovlje, i to iznad krajnjih bočnih jedinica. Naime, ispod krova su postavljene dve dodatne drvene sobe koje se koriste za lične potrebe: slušanje muzike, opuštanje, rad ili igranje sa decom. Obe sobe imaju krovne prozore sa kojih se pruža pogled na spoljni svet, dok unutrašnji prozori pružaju pogled na centralni prostor kuće. Poseban otvor na krovu (koji je povezan sa dečjom sobom) usmeren je na pogled na istorijski zamak, važan i trajan simbol grada. 

Energetska efikasnost i održivost igrali su važnu ulogu u razvoju koncepta dizajna. Izolacija debljine 45 cm, koja se koristi za spoljne zidove, nudi dovoljnu zaštitu protiv zime. Klimatski uslovi za srednju Evropu, posebno ovaj deo Slovačke, odlikuju se velikim razlikama u temperaturi – s tim u vezi monumentalni otvori okrenuti ka jugu pomažu u prirodnom zagrevanju unutrašnjosti, i održavaju nisku potrošnju energije tokom zime. Zidovi od betonskih blokova, izloženi sunčevoj svetlosti, koriste prednost pasivnog solarnog dobitka za skladištenje viška energije. Sama drvena fasada, prirodno ventilirani krov, postojeće drveće i dodatni paravani pomažu da se kuća tokom leta ne pregreje. Uvedena je i unakrsna ventilacija da bi bilo ugodno tokom izuzetno toplih dana.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021.