Primena veštačke inteligencije u drvnoj industriji i uređenju enterijera

Pre samo deset godina su filmovi u kojima je kao tema korišćena veštačka inteligencija smatrani naučnom fantastikom. Danas je veštačka inteligencija ušla u sve pore života – od korišćenja Chat GPT za domaće zadatke za školu, preko upotrebe automatskih čet botova u različitim korisničkim podrškama u onlajn poslovanju, do upotrebe vrlo skupih i vrlo sofisticiranih alata u različitim industrijama, privredi, medicini, nauci…

Jedna od jednostavnijih definicija kaže da “veštačka inteligencija (artificial intelligence - AI) predstavlja korišćenje velike količine podataka na osnovu kojih se ‘treniraju’ algoritmi koji kasnije samostalno donose odluke” uz dodatak da “sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu delovati u virtuelnom svetu (virtuelni asistenti, softveri za analizu fotografija, internet pretraživači, sistemi za prepoznavanje govora i lica) ili mogu biti ugrađeni u uređaje – hardver (napredni roboti, autonomna vozila, dronovi i slično).”

Činjenica je da se nalazimo u nekoj vrsti revolucije veštačke inteligencije koja transformiše način poslovanja širom sveta. Napredak u mašinskom učenju i neuronskim mrežama omogućio je da se sistemi veštačke inteligencije izjednače sa mogućnostima ljudi, pa čak i da ih prevaziđu u mnogim domenima.  

Na koji način veštačka inteligencija utiče na drvnu industriju?

U šumarstvu, na primer, veštačka inteligencija može analizirati satelitske snimke kako bi pratila rast drveća i identifikovala oblasti na kojima je potrebna sadnja. Tokom seče stabala, automatizacija i veštačka inteligencija mogu značajno unaprediti efikasnost i preciznost. Otpad se može svesti na najmanju moguću meru korišćenjem posebnih skenera i vizuelizatora.

U pilanama se takođe može koristiti veštačka inteligencija kako bi se proces sečenja drveta i primarne obrade učinio što optimalnijim. Veštačka inteligencija takođe može pomoći u otkrivanju nesavršenosti i oštećenja u drvetu, kao i čvorova i drugih skrivenih mana, odnosno omogućiti da se oštećeni deo iseče uz minimalne gubitke. 

U obradi drveta sistemi veštačke inteligencije i inteligentni roboti mogu preuzeti na sebe opasne i teške poslove kako bi se unapredila bezbednost na radu, te mogu nadzirati opremu i doprinosti blagovremenom upozoravanju na moguće kvarove i održavanje. Svakako treba pomenuti i inovativne pristupe i obrasce, a automatizovane mašine sve više preuzimaju fizički zahtevne poslove. Radnici čije su poslove preuzeli roboti, mogu se prekvalifikovati za naprednije poslove i zadatke. Možda je najveći doprinos veštačke inteligencije u znatno lakšem prilagođavanju individualnim potrebama korisnika i njihovih klijenata korišćenjem CAD/CAM programa. Veštačka inteligencija može ponuditi brojne neinvazivne i nerazarajuće analize.

Na tržištu je već mnoštvo alata koji na bazi veštačke inteligencije pojednostavljuju rad. Evo nekih najpopularnijih: Wood Selector AI Guide (služi za odabir najbolje vrste drveta i najboljeg komada drveta za konkretne zadatke; koriste ga i početnici  za “uradi sam projekte” i iskusni profesionalci.), Wood Moisture Control AI Tool (složeni alat za kontrolu vlage u drvetu), Woodworking Safety AI Tool (obezbeđuje visoku bezbednost pri radu sa drvetom), Wood Waste Management AI Tool (upravljanje otpadom pri obradi drveta) itd.

Algoritmi koje razvija veštačka inteligencija kroz različite aplikacije nesumnjivo mogu dati značajan doprinos u različitim upravljačkim procesima, praćenju zaliha u realnom vremenu, predviđanju prodaje i organizovanju logistike. Krajnji rezultat, u najboljem slučaju, može biti efikasna, inovativna i održiva drvna industrija.

Veštačka inteligencija u uređenju enterijera

Brojne su blagodeti veštačke inteligencije, naročito kada je reč o obradi ogromne količine podataka odjednom ili kod veoma opasnih i fizički zahtevnih poslova, ali šta se dešava kada sa analitičkog i fizičkog pređemo u domen kreativnog? Doprinos veštačke inteligencije može biti ogroman, a možda može i sasvim isključiti ljudski doprinos. Činjenica je da su različiti softveri u velikoj meri promenili i olakšali rad u domenu projektovanja i dizajniranja, ali su svi alati bili manje-više okrenuti tehničkim aspektima profesije (na kraju krajeva, skoro više niko ne crta projekte). Neki od popularnijih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji su SolidWorks, SketchList 3D, Polyboard, Pro100, Smart Draw, Autodesk’s Generative Design Tool, Dabarti’s AI-powerd material generation tool… 
Upotreba veštačke inteligencije, pak, donosi ogromne i možda korenite promene u sferi kreativnog koje je oduvek bilo izrazito ljudski domen. Chat GPT uveliko piše tekstove sa različitim sadržajem i različitim namenama (možda će sutra zameniti i autorku ovih redova, ko zna?), drugi algoritmi kreiraju muziku i različite vizuale (ne znam možemo li govoriti o kompjuterski generisanoj fotografiji kao fotografiji, ako je ona izvorno “svetlopis”, trag zabeležen svetlom?), a veštačka inteligencija sad već kreira nameštaj i uređuje enterijer. 

Veštačka inteligencija omogućava dizajnerima da uz odgovarajuće inpute stvaraju inovativnije i personalizovanije komade više nego ikad, jer mogu da se poigravaju nezamislivim brojem varijacija u neshvatljivo kratkom vremenu, ne samo u pogledu dizajna već i materijala, nabavke resursa, izvedbe, palete boja itd.

Ikeini istraživači su nedavno predstavili svoje retro-futurističke VI dizajne kreirane uz pomoć alata Space10. Njihov stav je da se u ovom trenutku veštačka inteligencija najbolje opisuje “kao partner u brejnstormingu, pre nego zamena za dizajnera” i da dizajneri moraju da preuzmu  više “kuratorsku ulogu” kako bi konačni rezultat ipak bio suvisao i upotrebljiv.

Veštačka inteligencija predviđa trendove analizirajući ogromne količine korisničkih podataka kao što su kupovine, navike, sviđanja na društvenim mrežama, prikazi… Na osnovu sličnih podataka može i da ponudi sasvim nove dizajne i koncepte i tu stižemo do nekih važnih etičkih dilema.

Čije je delo koje je kreirala veštačka inteligencija?

Naša zakonska regulativa kaže da nosilac autorskih prava može biti samo fizičko lice (izuzev u filmskoj industriji gde može biti i pravno). “Dodatna prepreka za prepoznavanje AI kao autora je da, prema Zakonu o autorskim srodnim pravima, delo mora biti duhovna tvorevina autora, što je nespojivo sa prirodom AI kao računarskog programa jer je duhovnost isključiva karakteristika ljudskog roda.” Pitanje je kompleksno jer se može postaviti i ovako: da li je, na primer, vlasnik autorskih prava tako nastalog dela programer koji je kreirao algoritam ili osoba koja je davala inpute za nastanak dela? Može li veštačka inteligencija jednom stvoreno delo nastaviti da koristi, prerađuje i stvara iznova?

Očekuje se da se u skoroj budućnosti veštačka inteligencija razvija sve bržim tempom i da će proizvoditi sve sofisticiranije i originalnije rezultate koji će predstavljati izazov za postojeće zakone o autorskim pravima. Neizbežno je, dakle, da će morati da se nađu rešenja ne samo kod nas nego i u svetu na ova pitanja. 

Druge etičke dileme vezane su za gubitak velikog broja radnih mesta prelaskom na automatizaciju čime, prema nekim istraživanjima, u dvostruko većem broju mogu biti pogođene žene. Za sada poslove čuva činjenica da su kvalitetni softveri zasnovani na veštačkoj inteligenciji i dalje veoma skupi za većinu, ali uskoro možda neće biti tako. Ostaje mogućnost da se radnici prekvalifikuju za naprednija i zahtevnija radna mesta.

Postoji i realna opasnost od dezinformacija velikih razmera jer trenutni modeli veštačke inteligencije koriste deduktivno zaključivanje umesto pamćenja pa mogu suvereno iznositi netačne podatke kao činjenice. Radi se na tome da se unapredi rasuđivanje. Isto tako, veštačka inteligencija se može zloupotrebiti na različite načine, pa i za masovne sajber napade.

Pitanje je hoće li veštačka inteligencija moći da piše poeziju ili da bude duhovita? Humor se ipak smatra najspecifičnijim izrazom ljudskog duha. Pojedini stručnjaci navode da je, uprkos činjenici da obrađuje nezamislive količine podataka u veoma kratkom vremenu i rešava matematičke i druge probleme, „veštačka inteligencija zapravo je veoma glupa” jer ne može da savlada motoriku jednog jednogodišnjaka. Videćemo u skoroj budućnosti kako će teći razvoj veštačke inteligencije i uticati na ljudska bića čija je evolucija znatno sporija.

Isto tako, ostaje i nada da, kao u već pomenutoj filmskoj industriji veštačka inteligencija neće postati superiornija od svojih tvoraca, da neće dobiti svest i da se neće pobuniti protiv ljudskih bića, jer na kraju, to su ipak modeli koji rade samo kad im se daju instrukcije…