Drvena kuća za pisca
Zanimljiv mali vrtni objekat u Melburnu (Australija) poseduje još zanimljiviju namenu – on je studio za pisanje svog vlasnika, i kao takav osmišljen je potpuno po njegovoj meri. Iako nevelikih dimenzija, ovo delo malog formata nosi snažnu ideju dodira sa prirodom, koja je doslovno shvaćena i iskorišćena kao pokretač i inspiracija. Fasada je spolja prekrivena bršljanom koji, osim što stvara zelenu kamuflažu kuće, čuva objekat od pregrevanja u suptropskoj klimi regiona. Autor projekta je lokalni arhitekta Met Gibson.
Kućica je smeštena u uglu bašte u porodičnom domu pisca, u predgrađu Melburna. Zauzimajući samo 10 kvadratnih metara, mala zgrada nudi svom vlasniku ugodan radni prostor sa pogledom. Koliki je značaj imalo rastinje u samoj ideji i koncepciji pokazuje činjenica da je Gibson angažovao i pejzažnog arhitektu – cilj njihovog timskog rada bio je da se nova struktura oseća kao deo bašte. Odabrali su bostonski bršljan, brzorastuću ali nenametljivu puzavicu. Ispomoć ove biljke u pasivnom hlađenju unutrašnjosti u vrućim danima je nezaobilazna, a kao živa maska ovog studija, ona ga potpuno stapa sa prirodom i zelenim dvorištem. Umesto da bude nametanje u vrtu, ili njegova nužna degradacija, novi objekat je živi deo vrta, jedan novi, viši kvalitet ambijenta.
Studio ima jednostavan, pravougaoni plan sa jednim odsečenim uglom. Radni sto se savija i prati ovaj ugao, kao i susedni zid, stvarajući prostranu radnu površinu unutar studija. Veliki prozor nudi širok pogled na vrt i kuću, dok svetlarnik iznad glave donosi obilje prirodnog svetla. Sedeći unutra za stolom, postoji evidentno uživanje, kao u ušuškanom i bezbrižnom bunkeru koji baca pogled na baštu i kuću dalje. Arhitekta opisuje konstrukciju kao „prilično jednostavno, niskotehnološko rešenje sa skromnim cenama i skromnom izvedbom”. Ispod bršljana nalazi se „mokro odelo“ od Butinola, membrane od sintetičke gume koja je istovremeno vodootporna i prirodno izoluje. Glavni materijal enterijera je šperploča – ona obezbeđuje unutrašnje zidove, podove i plafone, kao i nameštaj, dajući unutrašnjosti jedinstven, topao izgled. Odabrana je obložena šperploča borovog porekla, dobijena iz održive plantaže, kako bi zgrada bila ekološki još prihvatljivija.
Drvene obloge zidova, plafona i podova, kao i drveni nameštaj, stvaraju jedinstvenu atmosferu u enterijeru. Obojena naturalnim bojama, i teksturom koja je lako prepoznatljiva i čitljiva našem genetskom kodu, uz emitovanje topline i osećaja ušuškanosti, ova atmosfera je u direktnoj sprezi sa zelenom živom prirodom iza velikog staklenog platna – prozora. Ovaj prozor čini se, tako, kao uramljena slika prirode na drvenastom zidu kuće, u koju se, poput Alise, može doista i ući, kao u jedan novi i drugačiji svet. Štaviše, priroda preko te staklene zavese kao da vas poziva da je konzumirate, a vaš boravak u okrilju radnog mesta kao da uzvraća poziv njoj.
Zgrada ima dva ulaza: staklena vrata koja je povezuju sa baštom, i vrata sa ogledalom koja vode na zadnju uličicu, omogućavajući lak pristup posetiocima i isporukama. Budući da se sve više ljudi odlučuje za posao od kuće, a ne iz kancelarije, ovakav model radnog prostora predstavlja jedan od mogućih načina za rešavanje ovog problema. Jednostavan i udoban, nenametljiv a sam sebi dovoljan, jeftin a inspirišući, ovakav studio odslikava spoj života i profesije, rada i uživanja. S obzirom da se načini na koji radimo i živimo nastavljaju prilagođavati i menjati u našem okruženju i tehnologiji, tradicionalni pojmovi se dovode u pitanje i pojavljuju se nove mogućnosti, a jedna od njih je upravo ovaj kreativni bunker. Kako bi se uravnotežila prekomerna, mnogoljudna i stalno dostupna radna mesta u poslovnim gigantima na kojima provodimo veliki deo svog modernog života i zapravo najveći deo dana, domišljat i duhovit studio u delu kuće ili dvorišta predstavlja vredno rešenje. U melburnškom slučaju, on predstavlja intiman privatni prostor za samoispoljavanje, intelektualni izraz i punjenje mašte, nadomak porodičnog doma, uz pun emotivni spokoj.
Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 70, april 2021.
