Gde je drvo u enterijeru danas

Vreme kome pripadamo je vreme globalnog življenja i stanovanja. Zahvaljujući modernim tehnologijama sa lakoćom savladavamo ogromne razdaljine putujući kroz realni ili virtuelni prostor za kratko vreme. Za putovanja koja su našim precima trajala mesecima, nama su potrebni sati. Za poruke koje su njima putovale danima, nama danas trebaju sekunde. Za količinu informacija kojom bivamo zatrpani u toku samo jednog dana, našim precima je pre nešto više od sto godina trebao ceo život da ih prikupe. Jasno je da razmena informacija nikada nije bila brža. To se nesumnjivo odrazilo na sve segmente života i poslovanja. Nekada smo kaskali za svetom decenijama čekajući da tehničko-tehnološke novine stignu i do nas. Danas ih neki od naših sjajnih inovatora među prvima u svetu koriste. (Podsetimo, pre izvesnog vremena smo upravo na stranicama ovog časopisa pisali o arhitekti Ireni Kilibardi iz Beograda, koja je među prvima počela da koristi OLED tehnologiju u dizajnu i da je kombinuje sa kompozitnim materijalom korianom. Otad skuplja nagrade na svetskoj sceni.)
Izvesno je, dakle, da novi materijali pokoravaju svet osvojivši najpre naše mikrosvetove – od oblačenja i pripreme hrane preko stanovanja, najšire shvaćenog, pa do poslovanja i putovanja. Pomenimo samo neke: rau-fipro se iz vazduhoplovne industrije i Formule 1 preselio u građevinarstvo i od njega se danas pravi najkvalitetnija stolarija sertifikovana i za pasivne kuće; kerok i granmatriks pružaju ranije neslućena rešenja u kuhinjama i, uopšte, u enterijeru, kao i već pomenuti korian; vlaknaste ploče velike i srednje gustine (HDF i MDF) su našle svoju primenu u podovima i pločastim materijalima za najrazličitije namene; o multifunkcionalnosti PVC-a ne treba trošiti reči; WPC ili drvo-plastični kompozit ubrzano osvaja teritoriju podnih obloga za spoljnu upotrebu. Na sceni su i najrazličitiji drugi kompozitni materijali... Ali se možda baš ovde vredi zapitati – a šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto u savremenom trenutku?

Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgrađena staništa su najverovatnije i bila od drveta, a posle se drvo kombinovalo sa kamenom i u tom dvojstvu je na različite načine pretrajalo u građevinarstvu do sada.
No, da li je drvo danas passé?
Kao i na drugim materijalima, radilo se i na unapređivanju svojstava drveta. Tako smo dobili termički obrađeno drvo kome su promenjena i poboljšana hemijska svojstva i boja zahvaljujući izlaganju visokoj temperaturi, istina, na uštrb nekih mehaničkih svojstava. Zatim je tu i acetilacija, kojom se takođe utiče na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje, a za razliku od termičke obrade, zadržava se i čvrstina i savitljivost. Kako su nanontehnologije već deo svakodnevice i u drugim oblastima, primenjene su i na premaze za zaštitu drveta čime se značajno podigla otpornost na abraziju. Drvo je ono staro, a ipak bolje. Stoga je i dalje poželjno i za izradu drvenih fasada pomoću kojih kuća diše, kao i podnih obloga za spoljnu upotrebu, te vrhunske stolarije.
Pojedini proizvođači pločastih materijala pronašli su, čak, načine da proizvedu prosvetljeno drvo ili drvo koje propušta prirodnu i veštačku svetlost koristeći optička vlakna ili ga suptilno kombinujući sa drugim materijalima, čime mu je data potpuno nova dimenzija u uređenju enterijera. Termička obrada drveta dala je jedan sasvim novi spektar prirodnih, toplih boja enterijerima.
Italijanski i sve popularniji skandinavski dizajneri svoje najbolje i najpopularnije komade nameštaja i dalje izrađuju od masivnog drveta okrećući se kako autohtonim, evropskim, tako i egzotičnim vrstama, neretko u kombinaciji sa prirodnom kožom, ali i drugim prirodnim materijalima.

Da završimo s podovima. Ako ostavimo tradicionalne kamene, mermerne i keramičke obloge po strani, ponuda je bogata i konkurencija prilično velika. Laminati su napravili istinsku revoluciju svojom pojavom, naročito u sferi komercijalnih podova. Danas taj segment sve više preuzimaju luksuzne vinil ploče (LVT) koje su za klasu i više bolje od njih. Tu su i PVC i gumene podne obloge, pa ekološki podovi od reciklirane kože, bambusa, plute... Ipak, i dalje se u najlepše i najekskluzivnije enterijere polažu parketi – od najklasičnijeg, složenog u „riblju kost“ do velikih, monumentalnih formata. Izrađuju se sa različitim završnim obradama – bajcovani, beljeni, dimljeni, crno prani, brušeni, četkani, ručno hoblovani, lakirani, voskirani, uljeni... A sve češće se za podove koristi i drvo kome je promenjena namena, drvo s pričom. Svejedno je da li je reč o dvoslojnim, višeslojnim ili masivnim parketima, oni su i dalje podloga broj jedan koja diže vrednost svakoj nekretnini. Zašto? Zato što nijedna druga podna obloga ne može pružati takvu direktnu vezu sa prirodom kao što je to ona koju ostvarujemo kad bosim stopalom stupimo na četkano drvo i osetimo mu svaki god i svaku ćeliju; zato što nijedna druga podloga nije toliko jedinstvena i neponovljiva, topla na dodir, a opet trajna uprkos neumitnoj konačnosti; i zato što nijedna druga podloga ne stari tako lepo kao drvo. Prirodne promene na drvetu u boji i sitne ogrebotine koje mu daju patinu dodaju mu karakter i dodatnu vrednost. Drvo stari kao lepa žena. Krasi ga svevremena elegancija koja pristaje svakom enterijeru. Istovremeno je i ekološko i obnovljivo, tradicionalno i moderno, konzervativno i inovativno, prefinjeno i sirovo, baš kao i vreme u kome živimo.
I da odgovorimo na pitanje iz naslova ovog teksta: gde je drvo u enterijeru danas? U njegovom centru, tamo gde i treba da bude.

Fotografije: arhiva autora