top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


EU2         96T      
  P    W    S N   YHR
TP2   MNI   5FY      
  M    W    1 5   8L4
I9S         JTQ      
Pretraga  
Novosti

DUBOREZ U KAMENU

30.03.2023.

Velika retrospektivna izložba „VEČITO“, posvećena stogodišnjici rođenja velikana srpske i jugoslovenske arhitekture, Bogdanu Bogdanoviću (1922, Beograd – 2010, Beč), nakon beogradske premijere prošle godine, nastavila je život u Čačku, svečanim otvaranjem 22. februara u tamošnjem Narodnom muzeju, u kome je ona zapravo otvorila i manifestaciju „Čačak – nacionalna prestonica kulture 2023“. Čačak kao grad poseduje jedno od kapitalnih dela ovog srpskog graditelja: Spomen-park borbe i pobede, te je ovom memorijalu posvećeno posebno mesto i nova, dodatna postavka u okviru izložbe. 
Tokom trajanja izložbe organizovani su stručno vođeni obilasci, kao i serija dečjih radionica na temu simbola i crteža. U danu svečanog zatvaranja izložbe, 31. marta, kao vid sumiranja utisaka i stavova, organizovan je jednodnevni stručno-naučni simpozijum na temu Spomen-parka borbe i pobede u Čačku.  
Serija predavanja i radionica tematski se odnosila na istorijat, zaštitu i valorizaciju prostorno-umetničkih vrednosti kompleksa. 
Čačansko izdanje izložbe „VEČITO“ realizovano je kroz saradnju sa lokalnim stručnjacima i institucijama nauke i kulture, u okviru Programa nacionalne prestonice kulture, i nadovezuje se na jubilej 50 godina od nastanka idejnog rešenja projekta Spomen-parka borbe i pobede (1973). 


Detalj sa svečanog otvaranja izložbe u Narodnom muzeju u Čačku, autorka izložbe mr Mare Janakova Grujić i arh. Snežana Marjanović

Ranije objavljen članak o izložbi VEČITO u Beogradu, možete pročitati ovde.


 

OSTAVKA POSVEĆENA SPOMEN-PARKU BORBE I POBEDE U ČAČKU

Projektna geneza Spomen-parka bila je kompleksan i dugotrajan neimarski čin koji je zahvatio celu osmu deceniju 20. veka. Sa osmišljavanjem projekta Bogdanović je počeo još 1970, a sudeći prema zapisima „Čačanskog glasa“, u februaru 1980. autor „još prepravlja, menja, dopunjava neke detalje“. Interesantno je da je Bogdanović nastavio da crta Mauzolej i nakon njegovog dovršetka i otkrivanja („mitski crtež“).

Izvođački projekat izrađen je 1975. godine od strane „Urbanprojekta“ iz Čačka. Projekat je poštovan delimično, a mnogo više Bogdanović je poštovao „genijus“ terena i trenutnu, spontanu inspiraciju. Kamen temeljac za realizaciju prve faze Bogdanovićevog projekta položen je 1. oktobra 1976. U periodu od 1978. do 1980. godine Lazovića park je kamena tkačnica pod vedrim nebom. Bogdan crta tušem direktno na kamenu, a potom na scenu stupaju temački kamenoresci predvođeni glavnim majstorom, Momirom Džunićem. Od prvobitne zamisli da se teratomorfne predstave pojave samo na zabatima ili kapitelima hrama, broj grifona je narastao na 620, od kojih ne postoje dva ista. Grifoni, kao mitska bića nastala sjedinjavanjem različitih životinja razorne snage (orla, lava, krokodila, nosoroga itd.), bili su veoma inspirativni za rad kamenorezaca, ali i za čačansku javnost. Otkrivanje Memorijalnog parka zbilo se 4. jula 1980. Događaj je okupio čak 40.000 posetilaca. 
Konačno rešenje Spomen parka uključuje mauzolej visine 12 m, sagrađen od jablaničkog granita „gabro“, koji se može posmatrati i kao struktura trostruke kapije, ali je zapravo megaron vrlo složenog prostornog i idejnog značenja. Kroz njegov prostor, kao simbol viševekovnog ratovanja i borbe našeg naroda, u uskim prolazima sagledava se nebo i panorama grada. Osovinom kompleksa tačno u pravcu glavne ulice Kneza Miloša, uspostavljena je neraskidiva veza sa gradom. Glavni spomenik kompleksa, evoluirao od monumentalne kapije, predstavlja redak primer memorijalne arhitekture u koju se može ući, te stoga predstavlja mauzolej. Antiperspektiva u unutrašnjosti spomenika, kao alegorija prodora prema nebu i večnosti, važan je deo scenografije kompleksa u celini, i zajedno sa mitskim zverima stvara lanac osećaja strah-katarza-oslobođenje. 

Autor, kustos i likovni identitet izložbe: mr Mare Janakova Grujić; 
Organizator: Narodni muzej Čačak.