top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


NA8         DUO      
6 J    7    L     K66
61O   GMY   DEQ      
G W    G      8   DT8
L9T         I5D      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Neophodna je veća promocija struke i drveta kao materijala

Piše: dr Nebojša Todorović

Prof. dr Nebojša Todorović, šef Odseka za Tehnologije drveta na Šumarskom fakultetuŠumarski fakultet Univerziteta u Beogradu će naredne godine obeležiti 100 godina postojanja, a od 1956. godine, na ovoj visokoškolskoj ustanovi, uz ŠUMARSKI, osnovan je i DRVNO-INDUSTRIJSKI odsek. Tokom daljeg razvoja menjali su se nazivi i broj studijskih odseka, tako da danas Šumarski fakultet čine četiri odseka, među kojima je i Odsek za Tehnologije drveta, čiji je šef prof. dr Nebojša Todorović, koga smo zamolili da za naše čitaoce predstavi ovaj odsek koji se više od šest decenija, jedini u našoj zemlji, bavi osposobljavanjem visokoobrazovanih kadrova za potrebe drvne industrije i industrije nameštaja. Uvereni smo da će njegove ocene i stavovi interesovati naše čitaoce.

Gospodine Todoroviću, uz zahvalnost za vreme odvojeno za razgovor, molim Vas da nam kažete šta je sve uticalo na dinamičnost promena na Odseku za Tehnologije drveta?

– Način razvoja odseka za Tehnologije drveta u proteklih šezdeset godina jasno pokazuje pokretljivost i prilagodljivost odseka koja je bila uslovljena praćenjem potreba drvne industrije, s jedne, i trendova u nauci sa druge strane. Treba istaći da je dinamičnost promena na odseku u značajnoj meri uticala i na pokretanje promena generalno kako u drvoprerađivačkoj tako i u šumarskoj struci. Od 1956. godine odsek je menjao svoje ime u odsek za drvnu industriju, odsek za preradu drveta, odsek za obradu drveta i odsek za tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta. Početkom ove godine na predlog Komisije za akreditaciju, Nastavno-naučno veće fakulteta je usvojilo nov naziv odseka – Odsek za Tehnologije drveta. Smatramo da novopredloženi naziv u potpunosti odražava stvarno stanje za koje se školuju inženjeri na našem odseku prvenstveno u pogledu poslova kojima se oni bave u praksi.

Molim Vas da nam ukratko kažete šta je primarni cilj Odseka za Tehnologije drveta i sa koliko sigurnosti se, po završetku studija, diplomirani inženjeri sa tog odeska mogu uključiti u rad kompanija koje se bave preradom drveta i proizvodnjom nameštaja? 

– Naš osnovni cilj je obrazovanje i obezbeđivanje kvalitetnih stručnjaka za potrebe preduzeća iz drvne i industrije nameštaja za obavljanje najsloženijih poslova iz oblasti tehnologija drveta. I ove godine ćemo, uzimajući to kao kao jednu od naših obaveza, ući u treći ciklus akreditacije prema uputstvima Nacionalnog tela za akreditaciju visokoobrazovnih ustanova. Na ovaj način želimo da nastavimo kontinuirani razvoj novih i unapređenje postojećih studijskih programa koji su usklađeni sa potrebama struke i zahtevima Bolonjskog procesa. Pored osnovnih studija koje će trajati četiri godine studenti mogu upisati i studijski program strukovnih studija. Studije su namenjene studentima koji će se kroz trogodišnje školovanje obrazovati za potrebe obavljanja poslova iz delokruga pogonskih inženjera. Nakon završetka osnovnih  studija, u zavisnosti od želja i afiniteta, studenti imaju mogućnost usavršavanja kroz studijske programe master i doktorskih studija. Na taj način je na Odseku za Tehnologije drveta na Šumarskom fakultetu zaokružen kompletan proces obrazovanja visokostručnih kadrova različitih specijalnosti za potrebe nauke i drvne industrije Srbije. Studijski programi, pored predavanja i vežbi, obuhvataju i veliki broj stručnih praksi i studijskih putovanja, što sve zajedno doprinosi da se po završetku studija diplomirani inženjeri mogu lako uključiti u rad kompanija koje se bave proizvodnjom, projektovanjem i trgovinom nameštajem i proizvodima od drveta. U tom cilju ističem našu saradnju po pitanju stručne prakse sa značajnim kompanijama i preduzećima kao što su Matis, Tarkett, Kronospan, Enterijer Janković, Saga drvo, MikroTri, Radović Enterijer, Ginko, Estia, Zomont, Standard furniture i druge.

stola i stolice MUSE, autora dipl. inž. Petra Blagojevića, master studenta TMP odseka, a saradnica na razvoju koncepta je bila Sonja Rodić, apsolvent. Projekat je u potpunosti realizovan oktobra 2017. godine kada je i završeno opremanje Inovacionog nastavnog centra na Šumarskom fakultetu.
Sto i stolice MUSE, autora dipl. inž. Petra Blagojevića, master studenta TMP odseka. Projekat je u potpunosti realizovan oktobra 2017. godine kada je i završeno opremanje Inovacionog nastavnog centra na Šumarskom fakultetu.

Koliko Odsek za Tehnologije drveta zapošljava ljudi, da li je, odsek kadrovski osposobljen za obavljanje programom predviđenih zadataka?  

– Na odseku trenutno rade 24 nastavnika i 4 asistenta sa određenim brojem tehničkog osoblja (saradnici i laboranti). Trenutni problem se ogleda u nedovoljnom broju asistenata što može najaviti blagu nesigurnost u budućnosti. Napustio nas je jedan broj profesora koji su otišli u penziju, a na njihovo mesto nije došao nov i mlad kadar. To je, kao što svi znamo, deo odluke i volje naše Vlade o zabrani zapošljavanja koju moraju da poštuju i fakulteti. Generalno, mislim da smo zbog nedostatka kadra u nauci, na neki način, pre zaustavili ekonomiju zemlje, a ne, iskoristiću reč “konsolidovali”, jer ni u jednoj ozbiljnoj zemlji obrazovanje i nauka ne trpe ekonomske i/ili političke mere. Naravno, mi nismo u ovome jedini i svi fakulteti u zemlji žive i osećaju ovaj problem na isti način.

Da li je time ugrožen stručni rad i kakvi su materijalni kapaciteti Odseka za Tehnologije drveta?

– I pored teškoća Odsek za Tehnologije drveta poseduje ogromne stručne, ali i skromne materijalne kapacitete koji su u funkciji s ciljem da zadovolje većinu zahteve struke i savremenog kretanja u visokom obrazovanju. Dakle, stručni rad nije ugrožen. Imamo preko dvadeset solidno opremljenih laboratorija i nekoliko centara. U njima se obavlja praktična nastava sa studentima kao i laboratorijska ispitivanja za potrebe nauke i privrede. U našem sastavu je i Zavod za kontrolu nameštaja kao prva kontrolna organizacija na Beogradskom Univerzitetu koja izdaje izveštaje o kontrolisanju kvaliteta nameštaja. Zahvaljujući opremljenosti i stručnosti zaposlenih, Zavod je do sada obavio preko šesnaest uspešnih nadzornih ocenjivanja i tri reakreditacije. Moram da istaknem da naš odsek kroz pomenute laboratorije i zavod sarađuje uspešno sa velikim brojem preduzeća odgovarajući na njihove zahteve u cilju raznih ekspertiza, poboljšanja kvaliteta proizvoda, razvoja novih proizvoda, poboljšanja tehnoloških procesa i slično. U neke projekte su uključeni i studenti sa master i doktorskih studija. U susret 100 godina postojanja Šumarskog fakulteta, naš odsek će u toku sledeće godine organizovati razne vrste obuka i radionica za inžinjere i zaposlene u našoj struci. Ideja je da nam to postane praksa i da što više kolega dođe i unapredi svoje znanje iz primarne i finalne prerade drveta, zaštite drveta, proizvodnje ploča, trgovine proizvodima od drveta, projektovanja nameštaja i drugo.

Studenti sa Tehnologija drveta su učestvovali na međunarodnom studentskom projektu „Innovation School Sprungbrett” (Ljubljana 2016 god.)
Studenti sa Tehnologija drveta su učestvovali na međunarodnom studentskom projektu „Innovation School Sprungbrett” (Ljubljana 2016 god.)

Kakva je zainteresovanost mladih za upis na Šumarski fakultet, ili konkretnije na Odsek za Tehnologije drveta i da li je to primereno potrebama drvne industrije?

– Na prvu godinu osnovnih studija se, u poslednje četiri godine, upisalo između 40 i 80 studenta, s tim da je broj zainteresovanih studenata počeo da opada u poslednje dve godine. Nedovoljan broj upisanih studenta je doveo do toga da i broj diplomiranih inžinjera nije dovoljan sa aspekta potreba drvne struke. To potvrđuju i činjenice da u brojnim preduzećima u drvnoj industriji rade inženjeri drugih struka prvenstveno mašinske i šumarske. Mi smo u školskoj 2018/19 upisali 40 studenata i to je bilo u prvom momentu razočarenje za sve nas. Međutim, optimistično sam rekao da je to odličan rezultat uzimajući u obzir sve okolnosti koje prate našu struku i obrazovanje uopšte. U vremenu primene novih tehnologija i propagiranja IT sektora i uzimajući u obzir činjenicu da tehnologije nisu atraktivne za srednjoškolce, vi pored svih tih okolnosti “dobijete” 40 mladih ljudi koji su zaintresovani i željni da se bave drvetom. Moramo bar malo biti pošteni i zadovoljni i reći da je to za našu malu zemlju u ovom momentu dobar rezultat. Tačno je da se većina fakulteta i škola u regionu i u Evropi susreće sa činjenicom da naši studijski programi nisu atraktivni za mlade. Mi smo to, isto tako, osetili u poslednjih nekoliko godina i to je značajno uzdrmalo tržište kadrova u industriji. Iz ugla nekog ko učestvuje u kreiranju studijskih programa i proizvodnji kadrova moramo reagovati i osvetliti problem na pravi način. Promocija drveta ili bih tačnije definisao, afirmacija drveta i struke su jako neophodne, ali to neće dati rezultate ukoliko su samo obrazovne institucije te koje treba da budu nosioci cele kampanje. Isticanje značaja drveta kao prirodnog, ekološkog i obnovljivog resursa treba da ide sa neka četiri nivoa. Prvi nivo je samo preduzeće koje se bavi drvetom, zatim lokalna samouprava, institucije u srednjem i visokom obrazovanju i na kraju sama država. Svako u svom opisu posla može učiniti mali korak. Preduzeća bi trebala više da promovišu prednosti drveta u odnosu na druge materijale, da je više i češće u javnosti; lokalne samouprave (u kojima posluje veliki broj preduzeća u drvnoj industriji) treba da organizuju radionice ili sajamske manifestacije na kojima će promovisati tradiciju i na kraju je država ta koja kroz javna preduzeća i privrednu komoru mora shvatiti da treba više da uloži u korišćenje onoga što je njen resurs, što ima tradiciju i budućnost. Trenutno država ne obraća dovoljno pažnje na sektor drvne industrije, da li zbog stalnog rasta i izvoza ove grane pa problemi nisu toliko uočljivi ili ova prerađivačka industrija nije u fokusu naše politike, to nisam siguran.

Uz zahvalnost za razgovor, pitam Vas kakva je saradnja Odseka za Tehnologije drveta sa drugim odsecima u okviru Šumarskog fakulteta i sa drugim visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu?

– Naš odsek uspešno sarađuje sa drugim visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Prvo moram pomenuti da sa ostala tri odseka sa fakulteta imamo odličnu saradnju, naravno prirodno najviše zapaženu sa Odsekom za šumarstvo. Takođe, multidisciplinarnost pojedinih predmeta je dovela da su i nastavnici sa drugih fakulteta aktivno uključeni u nastavni proces na svim nivoima studija. Višegodišnju dobru saradnju imamo sa kolegama sa drugih fakulteta: Mašinskog, FON-a, Građevinskog i drugih. Tu bih istakao dobru saradnju kako kroz studentske tako i naučne projekte sa fakultetima u Ljubljani, Kuchl-u, Sopronu, Zvolenu, Skoplju, Bilu i drugim… Za nas je student najbolja preporuka i ne postoji bolji marketing čini mi se za neku obrazovnu ustanovu. Zato se svi trudimo da naš student uvek ima osećaj kolegijalnosti i pripadnosti zajedničkom cilju. Mi treba da podržavamo najbolje studente, ali da mislimo i na one lošije. Svaki student je priča za sebe sa različitim sposobnostima. Mi smo ti koji treba to da prepoznaju i da ih usmere u pravu oblast kojom će se baviti. Moje mišljenje je da mi ne koristimo dovoljno njihovu kreativnost i inovativnost i da to moramo stalno potencirati jer to će sigurno njih više pokrenuti, a nas kao ustanovu bolje promovisati – kaže na kraju našeg razgovora profesor dr Nebojša Todorović.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika 64, oktobar 2019. godine.