top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


6JL         B        
  G    5    2 9   JKY
  C   SER   RKJ      
  H    L      G   LBQ
  O           2      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Nameštaj od drveta i epoksidne smole

Piše: Isidora Gordić Fisković

Neobične kombinacije dveju nesrodnih materijala nisu retkost u arhitekturi i uređenju enterijera. Jedan takav spoj koji itekako privlači pažnju, kako onih koji su tradicionalnijih sklonosti kada je o nameštaju reč, tako i onih sa modernijim senzibilitetom, jeste svakako spoj drveta i epoksidne smole.

Epoksidna smola је visokokvalitetni materijal koji je svoju prvobitnu namenu našao u vazduhoplovnoj industriji i brodogradnji, ali i svemirskoj industriji. Posle se upotreba značajno diversifikovala, pa danas  pokriva razne oblasti od izrade unikatnih komada nakita do građevinske industrije, gde se, opet, može koristiti i za reparacije i za dekoracije. Naravno, postoje razlike između različitih namena, pa će i tip epoksidne smole biti nešto drugačiji za svaku od njih.

U poslednje vreme posebnu pažnju na društvenim mrežama, naročito onim okrenutim vizuelnom, poput Instagrama ili Pinteresta, privlači nameštaj napravljen od kombinacije drveta i epoksidne smole. Najatraktivniji su, svakako, tzv. „rečni stolovi“ (eng. river tables) koji su svoju popularnost stekli u Sjedinjenim Američkim Državama, a odatle se „razlili“ po celom svetu. I kod nas već postoje brojne stolarske radionice koje se bave izradom ovih stolova.

Posebnost „rečnih stolova“ je u njihovoj vanvremenosti u pogledu stilova i pravaca. Istovremeno mogu zadovoljiti ukuse i onima koji naginju naturalističkom izgledu, kao i onima koji vole potpuno moderan, pa čak i industrijski dizajn. Tajna je ne samo u izuzetnim mehaničkim i hemijskim svojstvima epoksidne smole, već i u vizuelnim kvalitetima koji u spoju sa tradicionalnom lepotom drveta daju nesvakidašnje rezultate. Dakle, rezultat je čvrst, izdržljiv sto koji je ujedno i svojevrsno umetničko delo.

Ipak, da bi se postigao takav rezultat neophodno je preduzeti odgovarajuće korake. Izbor drveta je uvek od presudne važnosti – osim da bude lepo, treba da bude i suvo i po mogućnosti bez čvorova izuzev ako to dizajn ne zahteva. Pukotine su dozvoljene jer će biti zalivene smolom. Drvo ne mora imati ravne i obrađene ivice. Naprotiv! U zavisnosti od dizajna, čak je i poželjno da se zadrže prirodne neravnine. Može se sastojati i od više delova. Pored drveta mogu se dodati i neki drugi elementi (kamenčići, školjke, biljke, šljokice i dr.)

Potom treba pripremiti i fiksirati kalup odgovarajuće forme čije spojeve sa spoljnih strana treba pažljivo ispuniti masom za zaptivanje kako ne bi došlo do curenja smole. Elementi koji se zalivaju moraju biti pozicionirani i sve mora biti vrlo precizno iznivelisano kako bi se epoksidna smola rasporedila ravnomerno. Lagani predmeti bi mogli da isplivaju na površinu pa ih je potrebno prethodno zalepiti.

Nakon fiksiranja kalupa i pozicioniranja elementa koji se smolom zaliva, pristupa se procesu njenog izlivanja. Smola se nanosi u više slojeva u tačno definisanim vremenskim intervalima (koji mogu trajati minimum 24 sata do maksimalnih 7 dana).

Pomoću posebne formule se odredi potrebna količina epoksidne smole (u zavisnosti i od toga da li se stavlja i završni epoksidni sloj ili ne, da li se „potapa“ cela površina od drveta itd.). Smola dolazi u tečnom stanju i nakon mešanja sa učvršćivačem izliva se u kalup. Veoma je važno striktno se pridržavati uputstava proizvođača jer je ključni detalj pravilan odnos komponenti, kao i njihovo mešanje i sjedinjavanje. Epoksidna smola je posebno osetljiva na manjak učvršćivača, a u manjoj meri na njegov višak, pa ako se ne može razmeriti precizno, bolje je staviti malo više.

Budući da je epoksidna smola dvokomponentni materijal čije su komponente različitog viskoziteta i gustine, prilikom mešanja treba voditi računa o stvaranju mehurića vazduha koje treba izbeći pažljivim ručnim mešanjem ili, ukoliko je reč o većoj količini, mešanjem mikserom sa malim brojem obrtaja. 

Pored navedenog, izuzetno je važno da radna temperatura epoksidne smole bude u opsegu od 20 do 25 stepeni Celzijusovih. Odnosno: ukoliko je hladna, treba je zagrejati, a ukoliko je topla, treba je rashladiti. Temperatura radnog prostora takođe treba da bude oko 20 stepeni. Smola ni u kom slučaju ne bi trebalo da dođe u kontakt sa vodom.

Ukoliko se koristi smola u boji, ona se tonira pre mešanja. Ako se smola naliva u nekoliko slojeva, komponenta A se cela tonira, pa se izdeli na manje količine u zavisnosti od broja slojeva, a onda se učvršćivač dodaje u potrebnu količinu za svaki sloj da bi boja bila ujednačena. Zarad interesantnijeg efekta može se dodati i fosfor za noćni sjaj.

Ako su prilikom nalivanja smole u njoj ostali zarobljeni balončići vazduha, oni kasnije mogu praviti probleme prilikom obrade i narušiti vizuelni kvalitet završnog proizvoda. Vazduh se može izbaciti zagrevanjem smole pomoću ručne baklje ili molerskog fena čime se povećava tečnost smole pa balončići lakše izlaze na površinu.
Preporučuje se izlivanje slojeva u debljini od milimetar ili dva. Slojeve ne treba liti u intervalima kraćim od 10 sati niti dužim od 24h da se ne bi videli preseci između slojeva.
Da bi se izbegla egzotermička reakcija ili prokuvavanje smole, što je jedna od najneprijatnijih grešaka u radu sa smolom, voditi računa o uputstvima proizvođača i uslovima rada.
Završna obrada dolazi na red tek kada se se smola sasvim osuši, što traje u proseku od 4 do 7 dana. Epoksidna smola se suši iznutra ka spolja, odnosno najpre se stvrdnjava u sredini pa se visoki sjaj postiže tek na kraju. Ukoliko ima potrebe, pristupa se završnom poliranju i pred nama je skoro gotov proizvod koji treba montirati na konstrukciju od metala, plastike ili punog drveta.

Uz sve svoje prednosti, epoksidne smole imaju i neke mane, pa treba voditi računa o njihovom kvalitetu. Svakako bi se trebalo odlučiti za one koje su otporne na UV zračenje kako bi se izbeglo da se boja smole vremenom promeni u žućkastu pod dejstvom sunčevog svetla. Pod visokim temperaturama, epoksidne smole mogu da ispuštaju vrlo otrovne materije u atmosferu. To ne znači da se ne može spustiti vruća posuda na površinu, ali ih ne treba paliti ili izlagati visokim temperaturama.

Ukoliko se sve izvede kako treba, pred nama se nađe jedinstven komad nameštaja koji da novu dimenziju svakom prostoru u koji se unese.

Članak objavljen u časopisu DRVOtehnika 75, jul 2022.