Evropsko drvo godine
Takmičenje za Evropsko drvo godine, koje je prvi put održano 2011. godine, za cilj ima isticanje značaja starog drveća koje je deo evropske prirodne i kulturne baštine i koje od ljudi zaslužuje posebnu negu i zaštitu.
Za razliku od drugih takmičenja, Evropsko drvo godine ne ocenjuje lepotu, veličinu ili starost, već priču koje to drvo nosi i njegovu vezu sa ljudima koji ga okružuju. Prema podacima sa zvanične veb-stranice, u glasanju za pobednika učestvovalo je 125.568 ljudi iz svih delova Evrope.
Poljski hrast Jozef je osvoio prvo mesto i izabran je za glavno evropsko drvo 2017. godine. U Poljskoj je on turistička atrakcija. Tokom Drugog svetskog rata, dva brata Jevreja uspela su da pobegnu od nacista tako što su se sakrila u šupljinu ovog drveta. Hrast Jozef se nalazio na novčanici od 100 poljskih zlota.
Drugo mesto osvojio je hrast iz Brimona u Velsu, star blizu 500 godina. Ovo stablo generacijama neguje ista porodica. Nedavno je postojala mogućnost da hrast bude posečen kako bi se tuda izgradio put, ali je više od 5.000 ljudi potpisalo peticiju da se drvo sačuva, pa je i projekat puta modifikovan kako bi se zaobišao stari hrast iz Brimona u Velsu.
Osamsto godina stara češka lipa iz Lipke zauzela je treće mesto na konkursu Evropsko drvo godine. Drvo se nalazi na putu koji povezuje vilu iz 13. veka i drevno groblje. Osam vekova ovo drvo ispraćalo je vlasnike te vile na večni počinak. Postoji legenda da je češki narodni heroj Jan Žižka kampovao pod krošnjom ove lipe. Lokalno stanovništvo veruje i da ovo drvo donosi sreću zaljubljenim parovima.
Ovo izuzetno kišno drvo (saman) koje je osvojilo četvrto mesto, raste na ostrvu Martinik, francuskoj prekomorskoj teritoriji u istočnom delu Karipskog mora. Radi se o jednom od najvećih stabala na Malim Antilima. Kišno drvo štiti plantaže kakaoa od vremenskih neprilika, a čak je preživelo i erupciju vulkana Mon Pele 1902. godine.
Zapadni platan iz Nacionalnog parka Nortamberland u Velikoj Britaniji nalazi se na petom mestu. Ovo je možda najpoznatije drvo u Holivudu. Godine 1991. ovde je sniman film „Robin Hud: Kralj lopova“ sa Kevinom Kostnerom u glavnoj ulozi. Hadrijanov zid, izgrađen 122-126. godine, koji je štitio rimsku Britaniju od napada varvara sa severa i koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, prolazi tik pored ovog platana.
Crnika iz Severne Irske našla se na šestom mestu. Decenijama je ovo drvo inspirisalo mnoge umetnike, pisce i muzičare. Čarls Dikens, C. S. Luis pa čak i mlada kraljica Elizabeta (tada princeza Elizabeta) šetali su pod krošnjom ovog hrasta.
Još jedan stari hrast sa našao na listi. Živi u bugarskom selu Nasalevtsi, a u oštroj konkurenciji je zauzeo sedmo mesto. Već 600 godina ovaj hrast stoji na svetoj zemlji, na ulazu u lokalnu crkvu Rođenja Bogorodice.
Škotska „ding-dong“ evropska bukva se plasirala na osmo mesto konkursa Evropsko drvo godine. Prema rečima direktora Osnovne škole u Prestonpansu, na čijem posedu raste ovo drvo, ono je postalo neodvojiv deo škole, poput člana nastavničkog osoblja. Drvo je ime dobilo po igri koju su izmislili učenici – cilj je prvi stići do stabla, a kad ga dodirne, učenik treba da kaže: „Ding-dong“. Hlad koji pravi krošnja ove bukve idealan je za nastavu na otvorenom, a njegove grane objekat su mnogih naučnih i umetničkih projekata.
Platan koji se nalazi pored dvorca Budatin u Slovačkoj zauzeo je devetu poziciju. Radi se o najvećem drvetu u parku ovog dvorca, koji je izgrađen 1745. godine. Pored njega se nalazi nešto manje drvo, za koje bi se reklo da nije povezano sa nagrađenim platanom, ali je zapravo njihovo korenje isprepleteno.
Deseto mesto zauzeo je bor iz španskog mesta La Adrada. Drvo je staro više od 350 godina.
Izvori:
www.sputniknews.com
www.treeoftheyear.org
U Srbiji ima više pojedinačnig stabala koja bi mogla konkurisati za Evropsko drvo godine, a jedno od njih je, bez sumnje, i platan kod Konaka kneza Miloša.
Platan kod Miloševog konaka (lat. Platanus acerifolia) je spomenik prirode botaničkog karaktera koji se nalazi u Topčideru ispred Miloševog konaka, pripada gradskoj opštini Savski venac u Beogradu. Platan se odlikuje velikim obimom stabla i razgranatom krošnjom. Smatra se da je zasađen tokom izgradnje Miloševog konaka, u prvom delu XIX veka, tačnije oko 1830. godine, tako da je njegova starost oko 180 godina.
Platan kod Miloševog konaka je deo srpske prirodne i kulturne baštine koji kod ljudi i institucija zaslužuje i ima posebnu negu i zaštitu. Uz lepotu, veličinu i starost ovo drvo prate neobična priče vezane za vreme njegovog nastanka i vođu Drugog srpskog ustanka kneza Miloša.
